Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Шта је ново у Новој 2022 – цене, порези, нови сојеви и помоћ

rss

09.01.2022. Н1

Нови, мало виши минималац него лањски, другачији намети при регистрацији возила веће кубикаже, за некога скупљи, за некога јефтинији препис власништва при куповини половњака, нови услови одласка у пензију за жене, једнократни пакети новчане помоћи, само су део новина које нас очекују у овој новој години. На жалост, оно што смо из 2021. засигурно пренели у 2022. су - даља поскупљења, енергетска криза и нови сој коронавируса.

Фото: архива

Цене у Србији су порасле за 7,5 одсто, казују званични подаци из новембра 2021 – а у целој години за 7,8 одсто, казују званичне процене. Фискални савет оцењује да сиромашна домаћинства у Србији већ сада трпе инфлацију од 10 до 15 одсто. Сиромашнији више новца који зараде издвајају за куповину хране у односу на богата домаћинства и зато је удар на њихов џеп – већи.

Економисти указују да ће нас инфлација сигурно пратити и у овој години и да су, уз њу важна питања на која ћемо и у 2022. тражити одговоре – енергетска и здравствена криза.

И док се привреда припрема на е-фискализацију за коју ће морати да буде спремна најкасније до краја априла - са новим софтверима и уређајима - што важи и за већину паушалаца који до сада нису морали да имају фискалне касе, грађани пребирају по новчаницима и рачунају како је то инфлација само 7,5 одсто, а литар уља уместо око 120 динара колико је коштао уочи пандемије, сада плаћају и 80 одсто више.

Поскупљење хране

У новембру 2021. у односу на новембар 2020 општи раст цена износио је 7,5 одсто. Према подацима Републичког завода за статистику, цена хране за годину дана увећала се за 12,2 одсто. Највише су поскупела уља и масти, за 22 одсто, поврће за 20 одсто, воће за готово 17 одсто, месо за 14 одсто...

Цене основних намирница - уља, брашна, шећера, дуготрајног млека и свињског меса тренутно су - замрзнуте. Ова мера орочена на 60 дана требало би да истекне првих дана фебруара.

Привредници већ упозоравају да ће поскупљење струје - иако је раст цена електричне енергије ограничен ипак је, кажу, раст - утицати на даљи раст свих производа.

"Цена од 75 евра по мегаватчасу у просеку значи 50 одсто вишу цену за привреду, конкрено 56,25 одсто кад је реч о рецимо, мојој компанији. То поскупљење за ЕПС значи најмање милијарду евра прихода који ће послужити да се покрију губици услед недавних хаварија када је по високој цени морала да буде увезена струја. Брука је уопште то што су привредници буквано последњих дана децембра добили дефинисану цену струје за 2022. годину јер ту цену струје морате да укалкулишете у свој производ, а како да планирате кад до последњег тренутка не знате цену“, упозорио је Зоран Дракулић.

Државна помоћ

Сто евра за младе - од 16 до ненавршених 30 година, 300.000 динара за прворођено дете, по 100.000 динара за другорођено и трећерођено дете, као и субвенција од 10 до 50 одсто вредности за куповину прве некретнине за мајке које од ове године роде дете (уз могућност субвенционисања до дететовог првог рођендана), нове су мере помоћи које је држава најавила пред крај прошле године.

Пензионерима, раније је најављено, следује по 20.000 динара у фебруару.

Здравственим радницима, у јануару, такође једнократно, биће уплаћено по 10.000 динара.

Поскупљење кредита

Каматне стопе на рекордно су ниском нивоу. У Србији је референтна каматна стопа на "пандемијском" нивоу од један одсто, а то је стопа по којој се "равнају" све друге камате на динаре у нашој земљи.

Али, и то би могло да се промени током ове године.

Средином децембра, увећавши своју каматну стопу са 0,1 на 0,25 одсто, Банка Енглеске постала је прва велика светска централна банка која је подигла трошкове задуживања од почетка пандемије коронавируса. Исто су најавиле и америчке Федералне резерве, али за пролеће ове године. Европска централна банка - за кретања на нашем тржишту најважнија светска централна банка, за сада држи ниво каматне стопе у постојећим оквирима.

У Народној банци Србије за портал Н1 су у децембру 2021. навели да још не треба очекивати заоштравање финансијских услова у зони евра у смислу повећања каматних стопа.

"НБС не очекује ни веће негативне ефекте донетих одлука Европске централне банке на домаћу привреду у 2022, нити на ниво индустријске производње и извоз, а ни на на цену задуживања привреде и грађана", истакли су у централној банци.

Ненад Гујаничић, берзански аналитичар и главни брокер друштва "Моментум секјуритис" за портал Н1 истиче да ће евентуални раст каматних стопа у еврозони свакако утицати на Србију, али да ће ово подизање камата бити - постепено.

Промена камата у еврозони ће, истиче свакако имати утицаја и на нас, а најпре ће га осетити дужници с обзиром да су сви значајнији кредити везани за кретање Еурибора.

Опорезивање половних аутомобила

Дугогодишњи захтеви да се промени начин обрачуна пореза на употребу моторних возила и са кубикаже пређе на старост као одредницу, дала је делимичне резултате.

Власници возила веће кубикаже, старих од пет до 20 година, од ове године плаћаће нижи порез приликом регистрације. Ово се односи само на возила радне запремине преко 2.000 кубика. Они који возе аутомобиле старије од 20 година неће плаћати мањи порез у односу на досадашњи.

Ко плаћа виши, ко нижи порез код куповине половњака
У овој години почиње примена још једне новине везане за половна возила - основица за опорезивање при куповини половњака од другог грађанина више се неће утврђивати из каталога, већ ће зависити од три параметра: старости, кубикаже и снаге. Овим би требало да се убрза регистрација возила на новог власника.

Пореска стопа (порез на пренос апсолутних права) остаје 2,5 одсто, али нови власник више неће морати да чека на решење од Пореске управе како би аутомобил превео на себе, већ ће се намет плаћати кроз такозвано "самоопорезивање", по законски утврђеној формули.

Основица за опорезивање рачуна се по формули: (320 X радна запремина + 6400 X снага мотора) X коефицијент старости возила.

Колико тачно износе коефицијенти за коју старост возила погледајте у овом тексту.

Ова законска новина некима ће донети веће, а некима мање трошкове.

Прве рачунице показале су да ће порез на пренос апослутних права бити мањи него сада када је реч половњацима млађим од 10 година, док ће се код старијих увећати.

Ове измене заживљавају од 31. марта, а држава од тог тренутка више неће продавца половњака посматрати као пореског обвезника у овој купопродаји између грађана, већ – купца.

Жене иду касније у пензију

Од јануара ове године заживео је и нови начин обрачуна пензија - подигнута је граница за старосну пензију за жене.

Граница је померена за два месеца, па је за жене нови услов - навршене 63 године и четири месеца живота и најмање 15 година стажа осигурања. Код мушкараца и даље важе исти услови - 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

Осим овог основа за старосну пензију, према наводима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, осигураници оба пола могу право на пензију да остваре са навршених 45 година стажа осигурања, без обзира на године живота.

Нове основице за пензијске доприносе

Од уплате за јануар 2022. године важе нове основице осигурања, које су за 8,72 одсто више него претходне године. Грађани, како је саопштио Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, могу да се определе за једну од 13 основица осигурања, независно од стручне спреме коју имају. Тако је најмањи месечни трошак за оне који самостално плаћају пензијске доприносе сада 7.720 динара. А највиши - 110.285 динара.

Већи минималац

Суседна Црна Гора усвојила је измене закона којим је нови минималац у тој држави 450 евра. У Србији се радни сат по новом рачуна 201,22 динара, што за месец са 160 радних сати даје минималац од 32.195,2 динара.

Фриленсери по старом, клубови по "новом"?

За фриленсере у 2022. години - ништа ново. Бар не ускоро.

Обрачун пореза наставља се по тренутно важећем решењу, док се не усвоји закон о флексибилним облицима рада који тек треба да се срочи.

Пореска управа је, међутим, пред крај прошле године дискретно указала да очекује да од клубова, кафића и осталих организатора разних забавних програма до 5. јануара добије "написмено" податке о склопљеним уговорима са извођачима забавне, народне музике и забавног програма.

Они који се оглуше о ову већ постојећу законску обавезу, ризикују да им порески инспектори привремено затворе локал у трајању од 30 дана.

Омикрон и флурона

Ипак, чини се да ће и у овој, 2022. години, главну "реч" када се ради о економији и даље имати - коронавирус.

Првих дана јануара већ је оборен неславни рекорд у броју заражених грађана у току 24 часа. Нови сој вируса - омикрон већ показује "резултате" свог деловања. Примећен је, за сада само у окружењу, и настанак нове "комбинације" грипа и коронавируса, такозване - флуроне...

Извор

Коментара: 0


# плата пензија цене инфлација Кредити минималац
@



 

[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима