Срећан нам Дан победе у Првом светском рату

Повод је овај важан државни празник, а говори о великој љубави доктора Арчибалда Рајса према српском народу. Он је као Немац, а касније Швајцарац дошао у Србију да пише о истини и злочинима аустро-угарских војника, међу којима је било Словенаца и Хрвата, према српском народу.

Песма гласи:

ДР. РАЈС

Кад је чуо за све злочине,

што Германи по Србији чине,

Доктор Рајс је дош' о у Србију,

да сазна за српску погибију.

Хвала теби Арчибалде Расу,

велико је срце у твом гласу,

што почива на Кајмакчалану,

јунацима вида српску рану!

Твоје перо само истину пише 

Твоје срце за слободу дише,

Србија вјечно да те слави,

твоја дела неће да заборави.

Злочинце ће стићи божја казна,

свијет мора истину да сазна:

Ко је Србију хтео да покори,

српски народ у сужње да претвори!

У срцу си носио Србију,

с' војском прешао Албанију;

кад се преживи албанска голгота,

Слобода је важнија од живота!

Прешао је Албанију са српским војницима и народом, а није хтео да се врати авионом за Београд, који му је обезбедио врховни командант и престолонаследник Александар Први Карађорђевић. Заједно са српским војницима др Рајс је учествовао у пробоју Солунског фронта. За заслуге и велику љубав према српском народу посебно што је написао истину о српској Голготи и злочинима према српском народу краљ Александар Први дао му је кућу у Београду у којој је др Рајс живео. 

Жеља др Арчибалда Рајса да после његове смрти буде сахрањен на Кајмакчалану је испуњена, јер је урна са његовим пепелом чувана на том месту победе, да би је касније оскрнавили неки од оних који су рат изгубили. Урну су уништили и пепео просули.

У књизи "На Косову цвјетају божури" је преко сто песама којим је песник обухватио страдање Срба од Светог Саве до бомбардовања Србије и српских земаља. Редак је песник да родољубивом тематиком после бомбардовања Србије и српских земаља од НАТО агресора, у коме је страдало двадесет шест грађана Алексинца.

Ова књига родољубивог је карактера између књига Драгољуба Филиповића и Милана Ракића, по сличности назива песама "Косовски божури" и "На Косову".

Ова књига родољубиве поезије се сасвим добро надовезује на циклус књига Петра Хандкеа, добитника Нобелове награде за књижевност, о страдању Срба на Косову и Метохији и у другим југословенским републикама, где су Срби обесправљени у сваком погледу, без основних људских права и над којима се врши асимилација.

Рецензенти књиге су професор др Милутин Ђуричковић и академик проф. др Раде Биочанин.

Текст и фото: Божа Марковић