Слобода изражавања националне припадности: Алексиначки РусСлобода изражавања националне припадности: Алексиначки Рус
Претрага
cirilica | latinica

Слобода изражавања националне припадности: Алексиначки Рус

rss

07.11.2018. Јужна Србија Инфо

Божа Марковић из Житковца, један од кандидата за члана новог Националног савета руске националне мањине, каже да се раније није изјашњавао као Рус.

Слобода изражавања националне припадности: Алексиначки Рус

"До сада се није формирао Савет и није био тај тренд. Али у овој варијанти пошто смо ми заинтересовани да се развијају ти српско-руски односи, ми смо се пријавили да бисмо те односе још више унапредили", објашњава Марковић.

Наводи да никада није био у Русији, али да има посебан разлог да себе сматра Русом.

"Барон Врангел (Петар Николајевич Врангел,1878-1928, прим.аут.) био је генерал руски који је предводио дивизију који је направила пут Врањска бања – Босилеград. Пошто сам ја из тог подручја и у знак захвалности ја сам се изјаснио да сам Рус", објашњава он.

Из Министарства државне управе и локалне самоуправе, која је надлежна за расписивање избора за националне савете, тврде да не постоји начин да се утврди да ли је неко "заиста" припадник одређене националне мањине, а државни секретар овог министарства Иван Бошњак рекао је у интервјуу за РСЕ да је национална припадност "стање свести". Ипак, након јучерашњих избора, руска заједница у Србији добиће по први пут Национални савет који ће, као и остали, бити финансиран из државног буџета.

Руска национална мањина бирала је јуче 15 чланова Националног савета између 103 кандидата. Национални савет је, према дефиницији из Закона о националним саветима, организација којој се законом поверавају одређена јавна овлашћења да "одлучује о појединим питањима из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма у циљу остваривања колективних права националне мањине на самоуправу у тим областима". Национални савети су први пут уведени као категорија 2002. године.

Из Министарства државне управе и локалне самоуправе наводе да је руска национална мањина испунила услове да бира своје представнике.

"Према последњем Попису становништва 3.247 грађана Србије се изјаснило да су руске националности. Ова заједница се организовала, обезбедила неопходан број грађана, припадника националне мањине и покренула иницијативу за образовање Посебног бирачког списака, чиме су стекли предуслов да учествују у изборима за чланове савета за националне мањине у складу са законом", стоји у одговору упућеном РСЕ путем мејла.

Национална припадност као "стање свести"

Радио Слободна Европа ступила је у контакт са неколико електора, кандидата за чланове Националног савета руске националне мањине. Према информацијама са сајта Министарства државне управе и локалне самоуправе, сваки припадник руске националне мањине који жели да буде електор (представник у Савету националне мањине), мора да достави писмену подршку 20 припадника руске националне мањине такође уписаних у посебан бирачки списак.

На питање због чега до сада није формиран руски национални савет, један од кандидата за члана Савета Божа Марковић наводи да је, према његовом мишљењу, мало људи евидентирано на бирачком списку као Руси, али и да грађани не желе да се изјасне као Руси "јер нико не жели да буде и Рус и Србин истовремено".

Као један од мотива да се кандидују на изборима Марковић наводи активност у удружењима српско-руског пријатељства.

"Ми смо формирали овде у Алексинцу Друштво српско-руског пријатељства из једног посебног разлога. На територији Алексинца је у првом српско-турском рату погинуо Николај Николајевић Рајевски. Ми имамо за циљ да се лик и дело Рајевског и овде трајно обележава јер нема веће жртве него кад се да свој живот за свог пријатеља. То је Рајевски урадио за српски народ", објашњава Марковић.

Кандидати за чланове руског националног савета Игор Петров из Суботице и Владислава Милосављевић из Ниша до краја рада на овом чланку нису одговорили на питања РСЕ у вези са кандидатуром.

Из Министарства државне управе и локалне самоуправе наводе да они који се изјасне као припадници одређене националне мањине имају право да учествују у избору и кандидују се за члана Националног савета те мањине.

"Слобода изражавања националне припадности, која се, између осталог, врши и захтевом за упис у Посебни бирачки списак је загарантована Уставом Републике Србије и не постоји механизам да се утврди који је мотив за упис грађана у Посебан бирачки списак. Подсећамо да се упис врши на лични захтев грађана (својеручно потписан и представља изјаву о припадности)", наводи се у одговору.

Према Закону о заштити права и слобода националних мањина у Републици Србији, национална мањина је свака група држављана Републике Србије која је по бројности довољно репрезентативна, иако представља мањину на територији Републике Србије, припада некој од група становништва које су у дуготрајној и чврстој вези са територијом Републике Србије и поседује обележја као што су језик, култура, национална или етничка припадност, порекло или вероисповест, по којима се разликује од већине становништва, и чији се припадници одликују бригом да заједно одржавају свој заједнички идентитет, укључујући културу, традицију, језик или религију.

На питање у вези са формирањем руског националног савета, државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак је у интервјуу за РСЕ у јулу 2018. навео: "Национална припадност је стање свести, па се надамо да ће ово стање свести довести и до одговарајућих учешћа у друштвеном и политичком животу Србије".​

Државна подршка промоцији руске културе

Према мишљењу Зорана Гавриловића, програмског директора Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), тешко је говорити о злоупотребама када је реч о изјашњавању о националној припадности јер је нација "замишљена заједница".

"Крајње је легитимно да неко данас буде Србин, а да сутра живи као Рус и то треба поштовати, али ту треба видети и простор за политичку инструментализацију свега тога", наводи Гавриловић.

Гавриловић сматра да се оснивањем руског националног савета обезбеђује финансијска подршка руском утицају у Србији.

"Оснивањем националног савета та мањина добија право да буде финансирана из матичне државе јер једна од претпоставки за добијање права на оснивање националног савета јесте да национална мањина има своју матичну државу. Они ће имати своју подршку овде и онда ће простор за промоцију руске културе бити још већи", каже он.

Рад националних савета националних мањина финансира се из буџета Републике Србије. Износ финансијске подршке националним саветима, према Решењу о расподели годишње квоте националним саветима националних мањина из 2018, износио је најмање око 3,5 милиона динара односно око 29.000 евра (колико је обезбеђено за грчки национални савет), а највише 59,4 милиона динара односно око 495.000 евра (колико је опредељено за мађарски национални савет).

Соња Гочанин, Слободна Европа, Јужна Србија Инфо

Коментара: 2


# Житковац Божа Марковић - Несврћанин Русија национални савети националне мањине
@



▲ ▼ [+][-]


  • (+3) (-)

    rasim 09.11.2018.
    Ovakvi mu dodju izdajnici ili prodane duse za nas koji volimo Srbiju i ne zelimo da nam komanduju tudje drzave i predsednici.Ovakvi su opasni-prevrtljivi.

  • (+11) (-1)

    POGLAVICA PRODANA GUZICA 10.11.2018.
    BRACO RUSI IZ AALEKSINAC, POZDRAV I PODRSKA OD BRACU INDIJANCI IZ ALEKSINC!!!


[ Додај коментар ]