Породици којој је изгорела столарска радионица у Љуптену хитно потребна помоћ

Милош Миљковић (25) казао је агенцији Бета да је столарска радионица годинама "хранила" његову породицу, а за непун сат је у пепео претворено све што су четири генерације столара стварале.

"У радионици су се налазиле и неке машине старе око 100 година на којима је радио још мој прадеда. Остале машине су мој деда Драгиша и отац Драган мало по мало куповали протеклих 50 година. Од највећег броја машина остало је само кућиште, остали делови су се истопили због високе температуре. Од зграде од 500 квадрата, остали су само зидови", рекао је Миљковић.

Према његовим речима, пожар је избио у радионици у време кад се у њој нико није налазио.

"Брзо смо приметили пожар и кренули да га гасимо, али ништа нисмо могли да учинимо. Било је унутра и доста дрвене грађе коју је било немогуће угасити. Цело село је звало ватрогасце кад је избио пожар, а то је било у 11 сати, а први ватрогасни камион дошао је у 13.30. Мислили су да гори нека шупа", казао је Миљковић.

Додао је, да су из ватре једино успели да спасу краву и свињу.

"Захваљујући хуманим људима добили смо већ нешто сточне хране, али сада нам је хитно потребан цреп како би покрили шталу и радионицу. Стока нам је на отвореном. Крава се отелила пре три дана и немамо где да је склонимо, и она и теле су напољу", казао је Миљковић.

Према његовим речима, сви чланови породице спремни су да крену од нуле, да почну поново да раде, али немају пара за нови почетак.

"У кући нас је шесторо - баба и деда, отац, брат, његова супруга и ја. Једино баба и деда што имају неку малу пензију, ми остали смо се издржавали од тога што породица заради од столарских радова и пољопривреде", изјавио је Миљковић.

Он је казао да ће због несреће која је задесила породицу морати да до даљег прекине студије грађевине у Нишу, како би помогао породици и зато што студирање захтева доста пара.

"Брат и ја смо решени да сачувамо столарски занат. Мало људи у Србији је радило то што су протеклих година радили деда и отац. Учествовали су у рестаурацији Завичајног музеја и Музичке школе у Алексинцу, обновили су стари конак манастира у Липовцу, направили су сплав у Нишу, мостић ка школи у Љуптену. Израђивали су од дрвета многе друге ствари које остали нису могли", истакао је Миљковић.

Према његовим речима, сви у његовој породици су свесни да је ситуација у земљи тешка због епидемије корона вируса, да има пуно других породица којима је помоћ потребна због сиромаштва или болести, али додао је, верује да ће се наћи хумани људи који ће помоћи и његовој породици.

Најближи пријатељи и мештани Љуптена, додао је, већ су им притекли у помоћ и помогли колико је ко могао.