Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Одржан сабор Успенија Пресвете Богородице у Тешици

rss

09.09.2014. Текст и фото: Томислав Брзаковић

Свечану литургију служио јереј Драга Јефтић, старешина тешичке парохије, са јерејима Гораном из Алексинца и Новицом из Грејача. Нови колачар Драган Павловић,из Тешице.

Одржан сабор Успенија Пресвете Богородице у Тешици

Успеније Пресвете Богородице (познатије као Велика Госпоина), Тешичани је од 28. августа 1839. године када је изграђена и освећена нова црква, славе као сеоску славу. Тако је било и ове године. Oд раног јутра људи су хрлили ка цркви, неки пешице неки аутима у зависности од удаљености од храма, да би се помолили Богу, запалили свеће за живе и покојне и заузели што боље место у цркви, пред почетак свечане литургије. Ако је веровати вашем извештачу, ове године било је много више народа него лане, претежно људи млађег доба. Порта у храму и балкон били су пуни ко чичак.

Тачно према раније утврђеном термину, свечана литургија је почела у осам часова. Служили су је јереји: Драган Јефтић, нови старешина тешичке парохије, Горан Поповић из Алексинца и Новица Илић из Грејача. У свечаној литургији, учествовао је и црквени хор који је давао поебну драж присутним верницима. По завршетку свечане литургије, верници су носили литија око богомоље, а затим је обављен обред резања славског колача, овогодишњег колачара Горана Станковића из Тешице. Део колача од Горана преузео је Драган Паавловић, метанин, као нови колачар. Потом су јереји обавили кропљење вернника освећеном водом и сваком дали по парче благословеног хлеба, звано Нафора.


ДОЧЕК ГОСТИЈУ

Дан Успенија Пресвете Богородице, по речима старијих Тешичана, је велики хришћански празник, јер им у госте долазе, пријатељи, рођаци, кумови, које треба дочекати и угостити. А затим сви заједно одлазе до храма, да запале свеће за живе, покојне и помоле се Богу. Истини за вољу сабори нису више исти као раније. Овде се некада знало да се окупи по хиљаду и више људи, из удаљенијих насеља. Долазили су уочи Успенија Пресвете Богородице, воловским или коњским колима, а имућнији и фијакерима. Под крошњама столетних брестова (којих више немапосечени), ложили су ватре и на ражњевима окретали по неко јагње, прасе или јаре, које шта имао и уз иће и пиће дочекивали зору. Пошто је било много људи, долазило је до познанстава и склапања пријатељства, а било је уговарања и веридби. Сабор неби био без дечјих занимација и играчака, посебно сладоледа у покретним колицима, које је народу нудио у то време чувени Раде пекар из Житковца.


УКИНУТЕ ЗАВЕТИНЕ

Оволико окупљање народа на Велику Госпоину у Тешици, не само в ерника из окружења, већ и удаљенијих места, трајало је до почетка Другог светсњког рата. После рата за време ИБа, Православној Српској цркви је забрањено било какво служење ван црквеног објекта. Забрањена су верска окупљања за време литија, сеоских слава, сабора и заветина. То је све трајало, али само у Србији до почетка деведесетих година, прошлог века, када су храмови поново отворили врата верницима. Време је учинило своје, па је народ по мало стидљиво, почео да се враћа својим светињама. Али је евидентно да је народа све више. То се видело и ове године. Истина на сабору није било сладоледа у корнетима, као некада, није било заљубљивања и уговарања веридби, јер су села остала без момака и девојака. А и оно што има је неожењено и неудато. Сви су махом загазили у четврту и пету деценију живота, тако да су сви возови за женидбу и удају прохујали.


ИЗГРАДЊА НОВОГ ХРАМА

Према предању, једног мајског јутра, Тешичани видеше светао траг. Пут заврши и стаде у пољу тешичком. Ту где је светао траг нестао, одлучише да подигну цркву. На место званом „Црквар“ на левој обали Јужне Мораве, удаљено од центра Тешице око 2,5 км. Сунце јој долази из моравских врбака а у смирај шаље свој последњи поздрав дану са коса шумовитог Јастрепца. Стасала је и издигла се изнад моравске равнице парајући плаветнило неба Ту се поиграва ју ветрови латицама цветова по ливадама, шуморе по врбацима и топољацима шуште кроз родна поља бремените равнице. Око ње су у даљини брежуљци и планине. Она је у средишту, окружена Божјим даром лепоте и узвишености, скровиште свих који могу наћи исцељење св оје душе и тела.

Грађена је 1838. године, а завршена марта наредне године, када је освећена и постала духовни центар целе околине. Од тада до данас Успеније Пресвете Богородице, Тешичани, славе са прекидима као своју сеоску славу.

 


# црква Тешица Томислав Брзаковић Чувари Турије Горан Поповић
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима