Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

„Много касније схватите да је то грешка“

rss

29.06.2017. Јелена Ђукић Пејић, Дојче Веле

Сваке године у свету око десет милиона девојчица ступи у брак. Малолетничких бракова највише је у Африци, Јужној Азији и на Средњем Истоку. Али има их и у Србији, пре свега међу ромском популацијом.

„Много касније схватите да је то грешка“

Д.Д. из Алексинца има 41. годину и четири брака иза себе. Заљубила се са непуних 15, иако породица то није одобравала: „Заљубите се, волите неког, а неко вам то не одобрава. И ви онда сматрате да је брак једини начин да останете с њим. А онда, много касније, схватите да је то грешка. Мени се десило нешто још страшније. Договорила сам се с тим дечком да се нађемо у Нишу, а тамо су ме чекали други људи – тројица браће. Стрпали су ме у кола и одвезли ме. Било је ту свега. И насиља. Једва сам остала жива… Много сам се кајала. Кривиш себе, схватиш да су родитељи били у праву…“

Агонија девојчице од непуних 15 година трајала је читаву вечност – седам месеци. Отац ју је одбацио, а мајка покушавала да изглади односе. А онда је са непуних 18 још једном отишла од куће. И поново се покајала. Тек четврти брак донео јој је љубав. Али и сиромаштво, каже наша саговорница која је у том браку остала и удовица. „Он је био српске националности. Његова мајка је била против мене јер сам Ромкиња. Заједно смо били 13 година. И када смо коначно добили сина, он је погинуо.“

Д.Д: Много сам се кајала. Кривиш себе, схватиш да су родитељи били у праву…

Тешко сиромаштво

Д.Д. није једина Ромкиња која се горко покајала због погрешних одлука и прераног брака. Зато су удружења Ромкиња „Освит“ из Ниша, „Нада“ из Алексинца“ и општина Алексинац покренули пројекат под називом „Изградња капацитета локалних институција у превенцији раних, дечјих бракова у Алексинцу“. Пројекат су подржали Европска унија и Влада Швајцарске, а додатну помоћ пружила је и Влада Србије.

У оквиру пројекта урађено је и истраживање у коме је, од укупно 1.050 Рома колико их има у Алексинцу, учествовало 165 жена свих годишта. Према том истраживању, у брачну заједницу између 10. и 15. године ступило је 50 жена, а сто жена између 16. и 20. године. Само 15 Ромкиња удало се након своје 20. године. Од њих 150 које су пре пунолетства постале супруге, 18 жена није самостално донело одлуку о томе, већ је на њих извршио притисак неко из породице. Чак 23 жене су пре своје 15. године родиле прво дете, а 107 пре 20. године. Запањујући је податак да је 78 испитаница имало абортус пре пунолетства. Само 20 жена завршило је средњу школу, 67 само основну, а скоро 80 није завршило ни основну. Више од 140 испитаница није запослено, а 135 њих живи од социјалне помоћи.

„Управо зато смо и покренули пројекат, јер рани бракови доводе пре свега девојчице ромске националности у позицију тешког сиромаштва“, каже објашњава Ана Саћиповић, председница удружења „Освит“. „Оне испадају из образовног система и потенцијалне су жртве породичног или партнерског насиља. Једноставно, то је препрека за развој, не само ромске заједнице, не само ромских девојчица, већ друштва у целини.“

Ана Саћиповић: Рани бракови су препрека за развој друштва у целини

База података

Поред истраживања које је урађено са женама у Алексинцу и руралним деловима у којима живе Роми, организације „Освит“ и „Нада“ организовале су и радионице за децу од 13 до 18 година, као и трибине за родитеље. У оквиру пројекта формиран је и стручни тим састављен од представника локалне самоуправе, полиције, здравствене и школске установе, као и центра за социјални рад.

„Ако се девојчица од 5. до 7. разреда не појави у школи на настави, стручни тим школе у обавези је да недолазак пријави центру за социјални рад и полицији. Ако они на терену дођу до информације да је девојчица присиљена или сама изабрала да уђе у малолетнички брак, тј. да испада из система образовања, полиција реагује и санкционише родитеље, јер су они до пунолетства одговорни за своју децу. Направили смо и рачунарски програм који ће користити Центру за социјални рад у Алексинцу и преко којег ће водити евиденцију о малолетничким браковима. Јер, када дође Ромкиња која има 21. годину ради остваривања права из социјалне заштите и каже да је самохрана мајка двоје деце од којих једно има шест година, програм је препознаје и убацује у базу података да је малолетна ступила у брак“, објашњава Саћиповићева.

Живот у тешком сиромаштву

Нема казне за прекид школовања

Љиљана Стојановић из Центра за социјални рад у Алексинцу каже да за оснивање брачне заједнице док је девојчица малолетна сазнају тек када се она пријави за родитељски додатак. Према речима Стојановићеве, Роми знају да је то противзаконито и поричу да су у брачној заједници. Ако се деси да девојчица остане у другом стању, онда по закону девојчица и њена беба добијају старатеља и преиспитује се родитељско право. Како каже представница алексиначког Центра за социјални рад, таквих случајева је срећом све мање – и то захваљујући раду невладиних организација, јер држава нема механизам да ради на превенцији, већ тек након што проблем настане.

Иако не могу да примају социјалну помоћ ако им сва деца не иду у школу, држава ипак нема систем који ће ромску децу задржати у школским клупама, јер то није једини услов за примање помоћи, каже за Љиљана Стојановић. Да би државни апарат реаговао, школа је дужна да обавести Центар за социјални рад да неко дете не долази у школу, али тек након месец-два према законским оквирима. У ситуацији у каквој је била Д.Д. – то је прилично касно.

Љиљана Стојановић: За малолетнички брак сазнајемо обично тек када се мајка пријави за родитељски додатак

Међутим, интересантан податак је да, иако је Законом о основном образовању и васпитању родитељ дужан да детету обезбеди редовно похађање школе, ниједном одредбом тог закона није предвиђена санкција за непоштовање тих норми. С друге стране, по закону је могуће ступити у брак и са 16 година, уз дозволу Суда и мишљење Центра за социјални рад о душевној развијености особе.

„Ми овде разговарамо са малолетницом, с њеним родитељима и са будућим супругом“, каже социјална радница из Алексинца Љиљана Стојановић. „За наше мишљење и за дозволу суда потребно је лекарско уверење о њеној физичкој спремности и уверење од психолога. И важно је да видимо да је она душевно зрела да прихвати дужности и обавезе у браку. Такође, ту видимо да ли се ради о присили, да ли је и супруг свестан шта значи узети малолетницу за жену, а такође разговарамо и с родитељима – да ли су сагласни и, ако брачна заједница случајно не успе, да ли је прихватају да се врати у њихово домаћинство“, објашњава Стојановићева, али и напомиње да је таквих захтева из године у годину све мање.

Наташа Петровић: Ако родитељи сматрају да школовање није битно, онда тако васпитавају и децу

Село као гето

Ситуација на терену ипак је нешто другачија. То нам потврђује и Наташа Петровић, председница удружења Ромкиња „Нада“ из Алексинца. Према њеним речима, велика је разлика између ромских породица које живе у самој општини, где је претежно српско становништво, или у селима у којима су они једини мештани.

Петровићева је иначе педагошка асистенткиња у основној школи и тренер женског фудбала. Рад са децом сматра веома важним сегментом у том пројекту, али тврди да су родитељи из руралних подручја највећи проблем: „Ја радим са врло специфичном ромском групом - Деца су ми из Прћиловице. То вам је село – ’живот на маргини’. Услови из 13. века. На 75 кућа и 480 становника имају две чесме. Родитељи ту играју главну улогу – ако они сматрају да школовање није битно, онда тако васпитавају и децу. Тешко је радити с таквим људима, јер они гледају једни од других, и иако сам ја Ромкиња, опет неће да послушају савете, јер нисам из њиховог села, већ из Алексинца.“

Ивана Павловић: Закон предвиђа затворске казне за ванбрачну заједницу с малолетном особом

Механизми за решавање проблема

Иако је закон у погледу малолетничких бракова јасан, ванбрачна заједница правно је тешко уочљива. У сваком случају, онима који су ухваћени у кривичном делу ступање у ванбрачну заједницу с малолетном особом, прети казна од три године затвора, подсећа адвокаткиња Ивана Павловић: „Та казна предвиђена је и за родитеља, усвојиоца или стараоца који је дозволио ванбрачну заједницу. Ако је то дело учињено из користољубља, затворска казна је пооштрена – од шест месеци, до пет година затвора. Ако се међутим, брак у међувремену закључи, кривично гоњење престаје.“

Рад на превенцији малолетничких бракова међу Ромима дугорочан је посао и за невладине организације нема времена за одмор. Захваљујући пројекту удружења „Освит“ и „Нада“, држава добија механизме који могу да побољшају ситуацију по том питању. Према речима Ане Саћиповић из „Освита“, држава сада може да створи законску регулативу за решавање проблема. „Пројектом смо понудили решење, чак створили и механизме за решавање проблема. Направљен је и тај програм у који ће бити уписане све наше испитанице. На Центру за социјални рад је сада да настави да води евиденцију на основу које ће пратити да ли се проблем решава, или је потребно можда креирати нове механизме. А на држави да тај позитиван пример праксе у једној општини пренесе као модел у осталим општинама.“

Рани бракови доводе пре свега девојчице ромске националности у позицију тешког сиромаштва

Поносна мама

Д.Д. данас, након десет година, поново живи са родитељима. Болесни су и она се брине о њима. Основну школу завршила је преко програма „Друга шанса“, али до посла никада није успела да дође. Сви заједно живе од мајчине пензије од 13.000 динара и дечијег додатка од 3.200. Њен син има десет година, одличан је ђак, такмичи се у математици и иде у музичку школу. Да би нешто зарадила, Д.Д. понекад чисти куће.

На питање како види себе у будућности, каже: „Ето, сад кад имам 41. годину и живим с родитељима, више ми не пада на памет да се удајем. И не размишљам о себи већ десет година, већ само о сину и његовој будућности. Не зато што је моје дете па га хвалим, већ сви кажу да је изванредан. Иде на такмичења из математике, клавир му иде одлично. Ја сам поносна мама! Ако сам нешто успела у животу, онда је то он. Своју прошлост сам оставила у прошлости. Сад живим за његову будућност. Мислим да ће он баш да успе много – много више него што су икада моји снови били.“

Јелена Ђукић Пејић, Дојче Веле

Коментара: 1


# Центар за социјални рад брак малолетници Нада Удружење Ромкиња Наташа Петровић Роми Љиљана Стојановић
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+3) (-1)

    Pravo na rad, slobodu govora, veroispovest i slobo 29.06.2017.
    Odlicna je briga koju drustvo u celini iskazuje za nase komsije iz ranjivih kategorija..Tu smo skoro na Evropskim standardima.. Briga za migrante je takodje
    vrlo dobra ,prosto fascinirajuca, kao i za izbegla i raseljena lica koja uz pomoc Evropskih fondova i donatora polako resavaju probleme.. Predlazem ,kad se nadje vremena, ako neko zeli,da se uradi jedna analiza ,studija,u saradnji sa sluzbama iz Centra za socijalni rad i Nacionalne sluzbe za nezaposlena lica, u vezi dugorocno nezaposlenih lica,fakultetski obrazovanih, koji se izjasnjavaju kao Srbi ,porodice u kojima ni jedan supruznik ne radi i bez ikakvih su
    prihoda,vrlo je lako za proveriti i ustanoviti da li postoje takva lica....Jeste to medijski zapustena, neatraktivna ,potpuno tema van fokusa Evropske price, da u 21 veku ,neko se pozabavi nezaposlenim dugorocno ,
    ,Srbima. To je izgleda tema za neku drugu Vlast, moglo bi to jako zanimljivo biti za generacije koje dolaze ,nece valjda svi pobeci,da saznaju u kakvim uslovima su ziveli i funkcionisali , te porodice, i pojedinci...Srdacni pozdrav svim citaocima Aleksinac net .


[ Додај коментар ]