Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Алексинчанин изнео кључне податке за истину о случају Недић

rss

30.11.2016. ДО

Др Драган Алексић, виши научни сарадник из Института за новију историју Србије изнео кључне историјске чињенице у судском процесу рехабилитације Милана Недића.

Алексинчанин изнео кључне податке за истину о случају Недић

Он је у оквиру судског процеса који се води у Вишем суду у Београду, изнео детаље којим је потврђено да ниједна одлука председника окупационе владе Србије у Другом светском рату, Милана Недића у вези са концентрационим логором Бањица, не носи његов потпис.У наставку процеса правне рехабилитације Недића, Алексић је рекао да је тадашњи председник окупационе квислиншке владе имао сазнања шта се у том логору дешава, али да није имао никаквог утицаја на то, као и да је специјална полиција одговарала Гестапу, а не Недићу.

- Он не може да сноси ни политичку ни моралну одговорност јер су Немци ликвидирали Јевреје широм Европе, без утицаја и улоге домаће власти - рекао је новинарима Алексић.

линк до видео прилога Н1 http://rs.n1info.com/a211060/Video/Info/Istoricar-govorio-o-ulozi-Nedica-tokom-okupacije.html

Др Драган Алексић је пореклом из општине Алексинац, један је од најпознатијих историчара који се баве новијом српском историју.

Представљамо биографију др Алексића:

Виши научни сарадник

Датум и година рођења: 07.11.1956.

  • Место рођења: Алексинац.
  • Школовање: Средња школа: 1975, Гимназија, Алексинац.
  • Факултет: 1980, Универзитет у Београду, Филозофски факултет.
  • Магистарска теза: 1984, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Група за историју Југославије, "Партизански одреди у западној Србији".
  • Докторска теза: 1997, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Група за историју Југославије, "Привреда Србије у Другом светском рату".
  • Запослење: 1981, Институт за новију историју Србије.
  • Област интересовања: Студентска штампа, руска емиграција у Краљевини Југославији, економска проблематика у медјуратном периоду и Другом светком рату.

Библиографија:
Монографије:
Привреда Србије у другом светском рату, ИНИС, Београд 2002, с. 374.

Грађа:
"Прво реаговање Француске на зближавање Краљевине Југославије и Трећег Рајха" Токови историје 3-4/2005, стр. 257-268.

Чланци и студије:

  • "Партизански одреди у западној Србији у зиму 1941/1942. године", Токови револуције 19, 1986, стр. 251-339.
  • "Студентска штампа у Београду после 1945. године", Зборник радова, Универзитет у Београду 1838, Београд 1988, стр. 952-969.
  • "Руски студенти емигранти на Београдском универзитету измедју два светска рата", Токови 1-2/1992, Београд 1993, стр. 43-59.
  • "Медјународни привредни положај Југославије пред Други светски рат", Србија у модернизацијским процесима 20. века, Зборник радова, Београд 1994, стр. 123-133.
  • "Удружења страних студената на Београдском универзитету", Идеје и покрети на Београдском универзитету од оснивања до данас, књ. 1, Београд 1989, стр. 187-197.
  • "Партизанске јединице у западној Србији почетком 1942. године", Зборник радова, Ваљевски крај у НОР-у 1941-1942, Ваљево 1991, стр. 65-73.
  • "Индустрија Србије и њене перспективе", Историја 20. века, 1-2, 1990, стр. 201-213.
  • "Прве мере немачке привредне политике у Србији 1941. године", Историја 20. века, 1/1995, стр. 85-93.
  • "Последице економске експлоатације Србије у Другом светском рату", Зборник радова, Балкан после Другог светског рата, Београд 1996, стр. 319-326.
  • "Површина и број становника на подручју Војноуправног команданта Србије", Токови историје, 1-4, Београд 1999, стр. 144-151.
  • «Прво реаговање Француске на зближавање Краљевине Југославије и Трећег рајха – Хитлерова стратегија у Југославији», Токови историје 3-4/2005, 257-277.
  • «Набавка ваздухопловног материјала из Чехословачке за потребе ваздухопловства војске и морнарице Краљевине Југославије, Токови исорије 1-2/2007, 43-64. ( коауторство)
  • «Подела Краљевине Југославије у светлу међународног права», Србија и Југославија, Београд 2007, 45 – 60.
  • «Основне карактеристике привредног развоја Краљевине Југославије с освртом на браничевски крај», Браничево у историји Србије, Пожаревац 2007 (зборник резимеа са међународног научног скупа одржаног 30. новембра у Пожаревцу), 5-7.
  • «Наоружање српске војске у Српско-турском рату 1876. године», Делиград од устанка ка независности (зборник радова са међународног научног скупа Делиград 1806 – Српско-турски рат 1876, одржаног у Алексинцу 2. септембра 2006), 257-271.
  • „Основне карактеристике привредног развоја Краљевине Југославије са освртом на Србију“, Браничево у историји Србије, Пожаревац-Београд, 2008, стр. 117-136.
  • „Франц Нојхаузен и привредна политика нацистичке Немачке у Србији“, Токови историје, 1-2/2008, стр. 301-318

Коментара: 4


# историја Драган Алексић други светски рат Милан Недић
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+9) (-3)

    BUGI VUGI 01.12.2016.
    SAMO BUDALA MOZE DA VERUJE DA NEDIC NIJE ZNAO STA RADI U NJEGOVOM OKRUZENJU...

  • (+4) (-0)

    Miloš 02.12.2016.
    Pitanje nije da li je znao već, šta je radio, naređivao i da li je imao mogućnosti da išta spreči, odnosno da li bi pokušaj sprečavanja ovakvih zlodela mogao da otvori još veću spiralu nasilja i da izazove veće nevine žrtve.
    Nesumnjivo je da je Nedić bio saradnik okupatora, kao što je nesumnjivo da je ova saradnja bila iz nužde, poput one knginje Milice nakon boja na Kosovu.

  • (+8) (-2)

    Rale 02.12.2016.
    Jel ovo ovaj istoricar sto ga apsise zbog trgovine oruzjem? Vi ste pisali o tome.
    http://www.aleksinac.net/lat/vesti/hronika/uhapseni-zbog-prodaje-oruzja.html

  • (+1) (-3)

    Горан 04.12.2016.
    Зато су га комуњаре убиле без суђења.


[ Додај коментар ]