Злодуси приватизације у Алексинцу

Актуелни и будући српски министар економије и регионалног развоја је Небојша Ћирић, рођен 12. јануара 1974. у Бору и кандидат за чланство у Америчком удружењу проценитеља. Од 1996. до 1997. ради за Ogilvy & Mather, Београд, Junior Account Manager, затим је 1997-2001. у Економском институту, Београд, Сектор за консалтинг, стручни сарадник. Власник овог института је Данко Ђунић, злодух српске приватизације.

После је 2001-2002. специјални саветник за страна улагања у Министарству за економске везе са иностранством, а од 2002. до 2007. је у Делоитте, Београд, директор за финансијски консалтинг. После поново прелази на државне јасле и то прво од маја 2007. до јула 2008. као помоћник за привреду и приватизацију министра економије, затим је од јула 2008. до марта 2011. државни секретар у Министарству економије где коначно постаје министар.

Овај Ђунићев пулен је у интересу свог налогодавца и његових финансијера из иностранства упропастио многе приватизације. Ипак, Небојша Ћирић није тиква без корена. У Алексинцу је много познатији као син Хранислава Ћирића, а тек је његова биографија занимљива.

Од 2. децембра 2002. до 31. јула 2005. Хранислав је запослен у Агенцији за приватизацију, где поново долази од 1. јануара 2008. до 30. јуна 2009, а у међувремену је директоровао у предузећу Алпос традинг д.о.о. После поновног напуштања Агенције, Хранислав одлази на место директора Алпос металне конструкције д.о.о., где остаје до 24. јануара 2011. У међувремену је био и директор Алпос некретнине д.о.о.

Овакав животни и професионални пут тате и сина Ћирића никако није без значаја за целу ову причу.

Алпос д.о.о., оснивач и власник осталих Алпоса са различитим суфиксима и додацима, постао је од некадашњег Фахопа д.о.о. који је припојен Сартиду. Када је смедеревска железара отишла у стечај, Фахоп из Алексинца наставља неометано да ради, све до момента доношења политичке одлуке да се ово предузеће прода.

Стечајни управник Сартида Бранислав Игњатовић уз логистичку подршку Немање Колесара ангажује Ђунићев Економски институт да уради процену Фахопа. На основу погрешних улазних вредности утврђена је цена од само два милиона евра. Тадашњи директор Зоран Милосављевић не оспорава ову процену и за награду постаје стечајни директор у нишком региону.

Једини ко се јавио на оглас у дневним новинама објављен за време празника била је београдска компанија Металекс и јуна 2003. преузима Фахоп.

За мање од три недеље Металекс препродаје алексиначко предузеће словеначкој фирми Алпос ДД из Шентјурна. Већ по овако невероватној брзини промена власника видело се да је нешто мутно у целој овој работи.

Словеначки газда креће у "инвестирање" на које је био обавезан по купопродајном уговору наслеђеном од Металекса. Дотерана је нова машина која по папирима вреди 2,7 милиона евра, док је њена стварна вредност тек 160.000 евра. Машина је декларисана као нова, а у ствари је половна - још из педесетих година прошлог века.

Уношењем овако "модерних" машина Фахопу се подиже књиговодствена вредност на 30 милиона евра и предузеће мења име у Алпос д.о.о. Ово предузеће отплаћује и даље кредит од три милиона евра који је подигао Металекс за време своје краткотрајне владавине, да би коначно одлуком словеначке централе потраживање према Металексу било отписано.

Исти директор Алпоса ДД из Шентјура, Мирјан Бевц, подиже за рачун Алпоса из Алексинца кредит од четири милиона евра и новац одмах пребацује на рачун Металекса. Да би се лакше мувало са парама, Алпос д.о.о. оснива више зависних предузећа сличних имена, а његов директор Јанез Јенштерле оснива на своје име Сло консалтинг и Алпос традинг, где је директор био и Хранислав Ћирић, отац актуелног министра економије.

Истовремено док је радио у приватној фирми Јанеза, Хранислав је био и директор једног од зависних предузећа из Алпосовог система. Да ли је онда чудно што је некада здраво предузеће отишло у стечај? Када је Алпос д.о.о. престао да плаћа обавезе на основу подигнутих кредита, Хипо Алпе Адрија банка је покренула стечајни поступак.

Радници овог алексиначког предузећа, које је успешно пословало све док није пало у руке обесних стручњака за приватизацију, од јула седе код куће, не примају плату и питају се да ли исто гладују и њихови "усрећитељи": министар Небојша Ћирић, његов отац Хранислав и онај који је све ово и закувао - Данко Ђунић.