Приватизација докрајчила предузећа

АЛЕКСИНАЦ - Не тако давно, имали смо тридесетак фабрика које су, углавном, успешно радиле, а данас их можемо избројати и на прсте једне руке. Хлеб је у привреди зарађивало око 11.000, а сада свега око 1.500 људи, па нас са дна никаква сила не може извући, осим ако се деси неко чудо, а у чуда не верујем...

Овако председник Савеза самосталног синдиката општине Алексинац, Добрица Ранђеловић, коментарише тренутну привредну ситуацију у овој општини - покушавајући да наброји и упореди број предузећа и радника, тада и сада. Јер, многи од колектива постоје и данас: неки само на папиру, други зарасли у коров, те је постало нормално рећи како је од алексиначке привреде остало само - гробље.

Постоје, такође, и радници - стари и они који су у међувремену стасали, али не у производним халама, већ на тржишту рада где је на евиденцији тренутно више од 9.000 незапослених.

- Уз све остало, лоше приватизације докрајчиле су и оно мало здравог језгра у предузећима. Никоме никада неће бити јасно како су, на пример, нетрагом нестале тако познате и успешне фирме, попут "Селекције", "Фрада", "Фахопа", "Бетоњерке"... - истиче Ранђеловић.

БИВШЕ УЗДАНИЦЕ

ОКОСНИЦА привредног развоја овог дела Поморавља некада су били пољопривреда и рударство, односно ПИК Алексинац и Алексиначки рудник, који су запошљавали по хиљаду радника. После вишегодишње агоније, ПИК је отишао у стечај, остао без иједног запосленог, а до сада је продато око 363 хектара његове земље, по цени од 17 евра за ар. Рудник је, опет, затворен 1989, али и даље је запослено 330 камарата, који раде у другим рудницима!

Јер, "Фрад" је некада био понос српске привреде и његови филтери за аутомобиле завршавали су у многим европским земљама, а било је запослено 450 радника. Са приватизацијом, све се преполовило: и извоз, и број радника, и њихово стрпљење... Слично је и са фабриком профила и цеви "Фахоп" у којој, после траљаве продаје словеначком "Алпосу", 200 металаца можда и нема шта да ради, али свакодневно стрепи и за такво радно место! Надаље, и у "Бетоњерки" се, до приватизације, радило по европским нормативима, а када је пропаст закуцала на врата, нови газда отеран и завршио је иза решетака, а држава сада покушава да овај колектив постави на стабилније ноге и пронађе бољег купца... Одавно се угасила и Конфекција "Морава", са 800 конфекционара, али је - на срећу - у међувремену ову фабрику купио немачки "Грамер", па сада 600 радника шије компоненте за аутомобилска седишта и све извозе.

- Изгубљени су време и вредности које никада не можемо вратити. Општина није смела да дозволи крађу и распродају наших фирми, те оволико остајање без посла. Сви председници општина, годинама уназад, правдали су се како привреда није њихова надлежност, јер је она основ живота сваке локалне самоуправе. Уосталом, зашто нису пришли радницима, па заједно подигли глас - пита Добрица Ранђеловић.

А, да је ситуација у алексиначкој привреди критична, слаже се и председник општине, Иван Димић.

- Када су фирме приватизоване, нас у локалној самоуправи нико ништа није питао, а сада се показало да је то листом био лош посао, па држава "пере руке", а незадовољни радници траже нашу помоћ. Нажалост, углавном немоћни - закључује Димић.