Велика потражња за сезонским радницима

За сезонским пословима од маја до октобра потражња је велика. Највише посла има за грађевинске раднике, конобаре, продавце сладоледа, бераче воћа.

Предстоји берба и малина, а то је најтраженије занимање за које се, кажу, дневно плаћа и 8.000 динара.

Зоран Јаковљев каже да је Немачка развојна сарадња од 2017. године, у партнерству са НАЛЕД-ом, подржала институције Србије у увођењу електронске процедуре за пријаву и одјаву сезонских радника у пољопривреди.

"У три године, од почетка функционисања система, путем портала www.sezonskiradnici.gov.rs  преко 500 послодаваца пријавило је више од 60.000 радника за више од 2,9 милиона радних дана. Тиме је остварен додатни приход за буџет Србије на основу уплате пореза и доприноса за социјално осигурање за око 7,9 милиона евра", појашњава Јаковљев.

Додаје да су путем овог система радници легално пријављени, те да остварују сва права из пензионог и социјалног осигурања у случају повреде на раду.

"Послодавцима је скраћена процедура, а држава je опет легализовала ове токове", истиче Јаковљев.

Додаје и да процедура пријаве радника за послодавце није компликована, те да траје свега пет минута пријава радника по дану, али и да је ове године мањи износ пореза и доприноса - 380 динара по раднику за дан.

Према његовим речима, сезонски радници који су незапослени и примају новчану накнаду неће остати без те бенифиције, иако су ангажовани путем ове електронске процедуре, а и остварају и пензијско и здравствено осигурање у случају повреде на раду.

Према информацијама са терена, каже да послодавци у сектору пољопривреде пружају добре услове, те да обезбеђују оброк, али и смештај за раднике.

Објашњава да је реч о усменом уговору између послодавца и радника, којим треба да се услови унапред уговоре.

Све више младих сезонских радника

Додаје и да је све више младих радника на сезонским пословима.

"Овај систем омогућава, по закону, да сва лица старија од 15 година могу да раде на сезонским пословима, с тим да малолетници треба да имају сагласност родитеља или старатеља", каже Јаковљев.

Послодавци могу да пријаве и стране раднике за сезонске послове у пољопривреди, истиче Јаковљев, који додаје да се захтев подноси МУП-у који после три дана издаје број за тог радника, који се даље користи као средство за идентификацију.

"Имамо пораст броја и страних радника који су ангажовани у Србији", истиче Јаковљев.

Говорећи о електронској пријави других сезонских послова, Јаковљев каже да је Министарство за рад припремило нацрт закона, који ће омогућити да се овакав систем користи и у сектору грађевинарства, туризма и угоститељства, као и за кућне и помоћне пословима.

"Немачка развојна сарадња подржава ширење овог система и у региона", поручује Зоран Јаковљев из ГИЗ-а.