Малине за добру зараду

Крајем јула сазревају први плодови малине и почиње берба, а посао се не прекида све до првих мразева. На бујним и усправним изданцима истовремено се појављују цветови, формирају зелени плодови и убирају зрели. А када позна јесен остави трагове на биљкама, оне се једноставно покосе да би на нполеће поново кренуле.

Наведени подаци звуче невероватно. Ипак, да је све то тачно уверили смо се у Ђурђеву, селу надомак Новог Сада. Засад су подигли Синиша Станојевић, Влада Кухар и Јозеф Пакулски. Пре три године на близу четири хектара посадили су "полану", пољску сорту малине. Створена је укрштањем "хертиџа" и "зеве јесење". У нашој земљи права је реткост.

Сигуран род без великих улагања

- Полану смо изабрали јер се лако гаји - објашњава Синиша Станојевић. - Такође, не захтева велика улагања, посебно зато што се гаји без наслона. Редовно и добро рађа, а плодови дуго задржавају свежину и због времена сазревања лако налазе пут до потрошача.

Одовара јој плодно, растресито, пропустљиво, што чистије и равно земљиште. Треба да је благо кисело, с најмање три одсто хумуса, четири милигрма фосфора, исто толико магнезијума и 12-18 милиграма калијума на сто грама ваздушно суве земље. Оптимала пХ вредност је 5,5-6,5. Велики је љубтељ воде, па је производња готово незамислива без наводњавања.

Сади се у јесен или на полеће. Овде се примењује јесења садња, јер је пријем садница готово стопостотни. Добри предусеви су кукуруз, стрна жита и махунарке. Нису погодни парадајз, кромпир, паприка и јагода, због могућности преношења болести коју изазива гљива вертицилијум.

Земљиште се припрема неколико месеци пре садње. Обавезно се анализира садржај најважнијих хранљивих елемената и додају само они који недостају. После скидања предусева, тоталним хербицидима униште се корови, а потом се тло подрива на 70-90 центиметара дубине и додају потребна хранива.

Стајњак је обавезан, чак и ако хумуса има довољно. По хектару се растври око 50 тона и дубоко заоре. Пре садње земљиште се добро уситни и поравна јер неравнине отежавају сађење и омогућавају да се изданци косе на одговарајућу, исту висину.

Припремљене саднице саде се центиметар дубље него што су биле расаднику. Међуредни размак је три, а у реду пола метра. Јамићи дубоки петнаестак центиметара копају се ашовом. Корен се правило распореди и покрије земљом, која се повремено сабија. На крају, саднице се скрате основе и земљиште поново поравна.

С кретањем вегетације почиње и развој младих изданака. Најважнији, готово једини посао је обрада земљишта. Међуредни простор се фрезира, а у реду окопава, кад год се трава појави. Хербициди се користе тек у друој или трећој години. Ако нема довољно падавина, обавезно је наводњавање. Систем "кап по кап" обезбеђује довољно воде.

Истовремено има цветове и плодове

Без обзира на то да ли је сађена у јесен или пролеће, "полана" пророди у првој години, а принос покрива трошкове садница и радне снаге. Први цветови појављују се када изданак достигне највећу вишњу, око 150 центиметара. Цветање почиње од врха биљке и траје све до касне јесени. Зато ова малина увек има цветова, зрелих и зелених плодова. Пун род постиже у другој години.

Плодови сазревају крајем јула или почетком августа. Беру се сваки други или трећи дан. Истовремено се класирају и пакују у специјалне кутије. Боју, укус и мирис задржавају неколико дана.

После првог мраза изданци се суше и тада престаје берба. Оставе се петнаестак дана да се сокови "смире" и потом покосе, односно одстране до земље. Поново се ради анализа земљишта и додају само оне хранљиве материје које му недостају. Наставља се и обрада.

"Полана" је одличне родности. Ако је посађена на одговарајућем земљишту и добро негована, по хектару може да се убере преко дванаест тона. Плодови су конични, тамноцрвени, укусни кад су свежи, али погодни и за прераду.

Минимална заштита

- Један изданак "полане" у првој вегетацији даје до осам нових биљака - каже Влада Кухар. - Сваке године тај број се удвостручи. Међутим, оптимално је да у пуној родности на дужном метру буде двадесетак биљака. Зато се још у току бербе проређују изданци с којих је убрано најмање 70 одсто рода.

- По отпорности према болестима и штеточинама ова сорта се не разликује од других - напомиње Јозеф Пакулски, иначе стручњак који је у Пољској стекао богато искуство у гајењу "полане". - Међутим, заштита је минимална, јер се кошењем изданака смањују услови за појаву болести и штеточина. Такође, у близини малињака нема извора заразе. Зато су довољна три прскања, углавном превентивна. Прво када изданци израсту 30 центиметара, друго када имају 90 центиметара, а треће на почетку цветања. После одсецања изданака не постоји ризик од измрзавања. Родност ове малине почиње да опада после петнаест година. Тада се крчи и уступа место одговарајућим усевима.

На исто земљиште враћа се тек после три - четири године.

Снежана Малиновић

http://www.poljoprivreda.info/?oid=4&id=514