Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

КОЛИКО ВРЕДИ СРПСКО СТОЧАРСТВО?

rss

05.11.2008. Д. Урошевић, Дневник

Пољопривреда: У стајама све мршавија 1,7 милијарда долара

Српско сточарство и даље тресе озбиљна криза, а податак да се у нашим стајама оствари укупна годишња производња од 1,7 милијарди долара показује да је ситуација мршава да мршавија не може бити.

Да се види о чему се ради најбоље је поређење. Тако на пример Данска од извоза свињског меса и других сточарских производа годишње заради чак осам милијарди евра те неки даљи коментар није ни потребан. Такође, сточарство које треба да буде окосница развоја целе пољопривреде остварује укупну вредност производње која је у Србији једнака ономе што се по сезони заради од пшенице, кукуруза, сунцокрета и соје, а да би смо се уврстили у ред озбиљних аграрних држава у стајама би се морало зарађивати дупло више од онога што се убере на пољима.

- У пољопривреди Србије према последњем попису Републичког завода за статистику остварена је вредност сточарске производње у говедарству од 743 милиона долара, свињарству 665 милиона долара, овчарству 111 милиона, живинарству 217 милиона долара, и пчеларству од девет милиона долара - каже за “Дневник” истраживач-сарадник у Центру за научно истраживачки рад Привредне коморе Србије Војислав Станковић.

- У тову свиња и производњи свињског меса доминирају Мачвански округ (учешћем у укупном броју грла са 11 одсто), Сремски округ (девет одсто) и Јужнобачки округ (девет одсто). Када је реч о овчарској производњи доминира Златиборски округ (учешћем у укупном броју грла са 14 одсто), затим Шумадијски округ (10 одсто) и Колубарски округ (девет одсто). Живинарска производња доминира у Средњебанатском округу (учешћем у укупном броју грла живине са девет одсто), Поморавском округу (осам одсто) и Мачванском округу (седам одсто). Број условних грла стоке приказан по јединици пољопривредне површине је показатељ интензивности укупне пољопривредне производње. Највеће учешће у укупном броју условних грла стоке, посматрано по управним окрузима, имају Мачвански (девет одсто), Златиборски (6,9 одсто) и Колубарски округ (6,2 одсто)- каже Станковић.

Наш саговорник напомиње да је евидентно да сточаратво не даје онолико колико је морало и наглашава да ће се ове године ситуација додатно погоршати.

- Због лањског покоља ове године у стајама и оборима ћемо имати 33 посто мање крмача и супрасних назимица и 15 посто крава и стеоних јуница- наглашава Станковић. - То је податак за алрм и показује због чега нам је и месо скупо. Лане су товљеници продавани за багателу. Сада их нема и цене лете у небо.

Он наглашава да ће укупна пољопривредна производња ове године порасти за 10 посто док ће сточаратво забележити благи пад.

Стање у сточарству је алармантно. Имамо драстичан пад производње и извоза меса. Држава треба хитно да реагује, подстакне производњу и она се може обновити тек за неколико година. Ниво производње нам је као што смо имали 1965. године, навео је председник Одбора за аграр ПКС др Лазар Турубатовић.

Према мишљењу сарадника у ПКС Ненада Будимировића аграр Србије је препуштен стихији тржишта, а то нигде у свету није случај. Само у односу на 1990. године на овим просторима Србије мање производимо 200.000 тона меса годишње.


Ипак више извозимо

И поред проблема у самој производњи када је у питању извоз и увоз производа аграр Србије и даље остварује суфицит са светом. Биланс размене пољопривреде са иностранством у периоду јануар-септембар 2008. године показује да је остварен извоз у вредности од 1.443,6 милиона долара, што представља раст од 18,6 одсто у односу на периода јануар-септембар 2007. године. Истовремено, вредност увоза је 1.077,9 милиона долара што је за 43 одсто изнад оствареног у истом периоду лане. Суфицит у спољнотрговинској размени пољопривредно-прехрамбених производа је 365,7 милиона долара, са стопом покривености увоза извозом од 133,9 одсто.

Повољни резултати пољопривреде Србије у спољнотрговинској размени, остварени су захваљујући погодностима које она има у преференцијалном статусу на тржиште ЕУ, затим оствареној либерализацији у размени са земљама западног Балкана (ЦЕФТА) и коњуктури, која се и даље одржава ма светском тржишту.

    


#
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима