- Новости
- Друштво
- Економија
- Наука и техника
- Здравље
- Култура
- Забава
- Спорт
- Колумне
- Најаве и обавештења
- Алексинац
- Огласи
- Пословни огласи
Gajenje borovnice
09.02.2007.
Gajenje borovnice
Korisni linkovi:
http://forum.aleksinac.net/poljoprivreda-korisni-linkovi-t141.html
Specifičnosti lokaliteta i tehnologija gajenja kao i nedostatak iskustava iziskuju oprez
Borovnica je po mnogo čemu specifična biljka. Pripada grupi jagodastih voćaka i veoma je značajna i korisna sa aspekta hranljivosti i lekovitih svojstava ploda. Vrlo malo je iskorišćena u odnosu na mogućnosti koje pruža.
Borovnica je dugovečna biljka i njena eksploatacija traje od 20 pa do 50 god i više. Jedna je od najskupljih voćnih vrsta i za podizanje 1 ha zasada košta oko 20.000 € i to bez protivgradne mreže. Sa mrežom cena prelazi 35.000 €. Obzirom na dužinu eksploatacije stopa amortizacije nije velika. Investicioni period traje od tri do šest godina, a najveća ulaganja su u pripremi zemljišta i podizanju zasada (humus, materijali za popravku zemljišta, sadnice (jedna kvalitetna sadnica košta oko 3,5 do 4 €), sistem za navodnjavanje i dr.). Od treće do šeste godine prinosi se uvećavaju a od sedme godine zasad ulazi u puni rod.
U punoj eksploataciji najveći troškovi su u berbi koja se obavlja više puta. Plodovi, prvenstveno namenjeni svežoj potrošnji gde imaju i najveću cenu, moraju se brati pažljivo u male posudice što dodatno usporava i poskupljuje berbu.
Gajena visokožbunasta borovnica (Vaccinium corymbosum L.) ili popularno nazvana „američka borovnica“ je vrlo malo zastupljena u Srbiji, ispod 10 hektara. Najviše je ima u Zapadnoj Srbiji („Agropartner“ Lučani 2, 5 ha i dr.). Njena proizvodnja u svetu poslednjih godina premašuje 200.000 t i ima tendenciju povećanja. Najveći proizvođači su SAD i Kanada sa oko 140.000 t, zatim Poljska, Nemačka, Holandija, Skandinavske zemlje, Rumunija i dr. U svetu visokožbunastu borovnicu proizvode još Novi Zeland, Australija, Japan ,Čile (gde površine naglo rastu) a slede ga i Argentina i Urugvaj.
Prema podacima o ubrzanom širenju američke borovnice u svetu preti opasnost od hiperprodukcije što će neminovno dovesti do pada cena na svetskom tržištu.
Šumska borovnica (Vaccinium myrtillus L .) je rasprostranjena u svetu a i kod nas na planinskim proplancima i visovima Kopaonika, Golije, Javora, Medvednika, Vlasine i dr. od 800 pa do 1300 m nadmorske visine. Ukupno se otkupi više desetina tona godišnje a veliki deo ubrane borovnice se koristi u domaćinstvima tako da se ne može utvrditi tačna proizvodnja. Ona ima višu cenu od američke i veću potražnju ali su njeni areali gajenja ograničeni.
Značaj ploda borovnice
Plod borovnice je veoma cenjeno i ukusno voće. Ima visok sadržaj šećera (prosečno 6,5 do 8% i više), ukupnih kiselina (1-3%), zatim proteina (1,1%), celuloze (1,5 – 2%), pektina (1,8%), antocijanina, mineralnih soli, vitamina i dr. Energetska vrednost borovnice je niska svega 60 Kcal u 100g ploda tako da je vrlo korisna u dijetama protiv gojaznosti. Koristi se uglavnom svež, što je i najkorisnije, zamrznut ili u obliku nekih prerađevina kao što su marmelade, voćni jogurti, sokovi, želea, slatka, kompoti i dr.
U farmaceutskoj industriji koriste se specifične terapeutske osobine jedinjenja prisutnih u borovnici (inače retka u drugim biljnim esencijama), najviše u spravljanju preparata za prevenciju i lečenje bolesti očiju. Konzumiranje borovnice u raznim oblicima pomaže u prevenciji i lečenju povišenog šećera u krvi, skleroznih obolenja, loše cirkulacije krvi, proliva, bolesti želudca i creva, mokraćnih kanala i dr. Sok borovnice iz svežeg ploda ima blago aseptično dejstvo i koristi se pri upalama grla i desni. Antocijanini iz ploda borovnice deluju kao izraziti antioksidansi u borbi protiv slobodnih radikala i sprečavanju nastanka raznih bolesti pa i kancera kod čoveka.
OKVIR
Borovnica je na čelu liste obojenog voća i povrća po sadržaju antioksidanasa pa je otuda razumljiva povećana tražnja za ovim voćem u svetu poslednjih godina naročito šumske borovnice.
Agroekološki uslovi za gajenje borovnice
Gajena borovnica ima širok areal uspevanja i svojevrsne zahteve u pogledu klimatskih i zemljišnih uslova. Položaj. Borovnica uspeva na nadmorskoj visini između 300 i 800 m a u južnijim lokalitetima i do 1000 m. Iznad ovih visina plodovi visokožbunaste borovnice pojedinih godina ne mogu da dozre i nakupe dovoljno šećera pa je tamo gajenje rizično i u tom slučaju isključivo treba birati ranostasne sorte. U toplijim i niskim predelima visokožbunasta borovnica ne nakupi dovoljno niskih temperatura koje su potrebne za redovnu rodnost. Najbolji položaji su severni i severozapadni (osojni) jer bolje zadržavaju vlagu. Južne ekspozicije treba izbegavati posebno na manjim nadmorskim visinama zbog jakog zagrevanja zemljišta i gubljenja vlage. Nagib terena treba da je od 3 do 5° .
Prirodni indikator uspešnog gajenja borovnice je blizina četinarskih šuma u kojima ima crnog bora.
Zemljište. Optimalan sadržaj humusa u zemljištu za gajenje borovnice je 7 do 10%. Laka, strukturna, dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljišta bogata humusom odgovaraju borovnici. To su pre svega šumska zemljišta bogata ostacima nastalih raspadanjem šumskih sastojina, gajnjače, deluvijalna zemljišta sa puno humusa u podnožju planinskih visova, višegodišnji pašnjaci i sl. Organske materije (humus) pomažu u zaštiti osetljivih korenova borovnice tako što sprečavaju iznenadne promene pH vrednosti, vlažnosti i temperatura zemljišta.
Kiselost zemljišta (pH) treba da bude između 4,2 i 4,8 sa vrlo malim odstupanjima.Ona mora da se redovno kontroliše mada je svako odstupanje veoma brzo vizuelno uočljivo na žbunu borovnice. Dubina zemljišta treba da je od 30 do 50 cm a što je dublji sloj bogat sa humusom to je uspeh u gajenju borovnice bolji. Nivo podzemne stajaće vode treba da je na 50 cm od površine kako ne bi ugrožavao njen opstanak. Zemljište mora biti stalne umerene vlažnosti a nedostatak vlage nadomešćuje se ugradnjom sistema za navodnjavanje..
Toplota. Borovnica podnosi temperature do -30°C a oštećenja su manja ako je ona u dubokom snežnom pokrivaču koji nije preterano sabijen. Pozni prolećni mrazevi mogu oštetiti otvoreni cvet borovnice na -3,1°C što je ipak retko jer visokožbunasta borovnica kasno cveta (druga polovina maja) znatno kasnije od šumske borovnice. Pri kraju cvetanja mladi plodići stradaju na -2°C a formirana bobica i na 0°C. Niske temperature u martu mogu značajnije oštetiti borovnicu.
Visoke letnje temperature štetno utiču na žbun borovnice. Plodovi brže dozrevaju, sitni su i nekvalitetni a na 35 do 40°C dolazi do sušenja žbuna jer koren, bez korenovih dlačica, ne može dovoljno da usvoji vode koliko se izgubi transpiracijom. Tada je potrebno i orošavanje.
Svetlost. Borovnica je svetoljubiva biljka. U zaseni smanjena je fotosinteza što direktno utiče na broj i kvalitet rodnih pupoljka. U oblačnom letu plodovi se slabije razvijaju i ranije opadaju a rodnost žbuna se znatno smanjuje. Zato je veoma važna dobro odabrana lokacija i pravilno postavljeni redovi i rastojanje sadnje a kasnije i redovna rezidba.
Voda i vlažnost. Za uspešno gajenje borovnice potrebno je od 900 do 1400 mm vodenog taloga godišnje od čega preko 1000 mm ravnomerno raspoređenih u periodu vegetacije a relativna vlažnost vazduha iznad 80%. Po nekim autorima u periodu intenzivnog porasta žbuna (nedeljni prirast bude i oko 5 cm) potrebno je od 25 do 50 mm vodenog taloga nedeljno. Kako toga najčešće nema mora se obezbediti navodnjavanje zasada.
Za uspešno gajenje borovnice u komercijalnom zasadu je obavezno instaliranje sistema za navodnjavanje.
Grád nanosi značajne štete borovnici, kako plodu i listu tako i jednogodišnjim letorastima i starijem drvetu. Štete su višegodišnje. Žbun se teško opravlja a obnavlja se tek za 2 do 3 godine posle intenzivnih rezidbi u cilju njegove obnove.
U područjima u kojima se javlja grád obavezno je postavljanje protivgradne mreže što dodatno poskupljuje investiciju.
Ptice takođe predstavljaju značajan problem u gajenju borovnice pa se često zasadi moraju zaštititi mrežama.
Lokaliteti koji u pogledu pedoklimatskih osobina odgovaraju za gajenje borovnice u našoj zemlji najčešće su u planinskim i priplaninskim terenima često dosta udaljeni od većih naseljenih mesta i bez dobre putne mreže. To značajno utiče na povećanje troškova proizvodnje (prevoz radnika) i pad kvaliteta plodova zbog dugog transporta lošim putevima.
Poseban problem u gajenju borovnice u našoj zemlji je i nedostatak iskustva i znanja kod proizvođača o ovoj vrsti. Takođe, mali broj stručnjaka ima iskustva u gajenju ove, po mnogo čemu specifične vrste jagodastog voća.
Tweet
Најновије вести
- Инстант јавност и популарност
- Видовданке краљице ајвара
- Чаролије из црепуље
- Одржан пети ПУБ квиз
- Баскет турнир
- Годишњица радне бригаде у Чукуровцу
- Михољски сусрети у Мозгову
- Нови мурал у граду
- Боксерски клуб РУДАР - Алексинац
- Годишњица битке на Делиграду
Најновији огласи
- Издајем једнособан стан у Алексинцу
- Crtana serija NINDŽA KORNJAČE stare epizode, kompletno + USB
- Prodajem lokal
- Serije 'ALLO 'ALLO + MUĆKE + USB (AKCIJSKA CENA)
- 20/40 FT HC transportni kontejner na prodaju
Највише ...
- Боксерски клуб РУДАР - Алексинац
- Нови мурал у граду
- Михољски сусрети у Мозгову
- Чаролије из црепуље
- Видовданке краљице ајвара
- Баскет турнир