Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Srpski poljoprivrednici u zamci slobodnog tržišta

rss

22.02.2007. Milena Janjić

Srpski poljoprivrednici u zamci slobodnog tržišta

Višak tovnih svinja i niska otkupna cena, problemi koji su kulminirali protestom uzgajivača tovljenika, naterali su sve učesnike u tom proizvodnom lancu da sednu za pregovarački sto. Ali, dogovor ni posle troipočasovnog zasedanja, nije postignut. Vruć krompir prebačen je u ruke Vlade Srbije koja je trebalo da proceni ima li u budžetskim rezervama novca za otkup viška tovljenika. I Vlada je odlučila. Republička direkcija za robne rezerve otkupiće oko 15.000 tovljenika po 75 dinara za kilogram. Rok plaćanja preuzetih svinja je 15 dana od dana preuzimanja. Otkup tržišnog viška svinja za robne rezerve trajaće do 31. marta, a "pravo" na otkup imaju poljoprivredna gazdinstva, upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava. "Ovom merom trebalo bi da se smiri poremećaj na tržištu nastao usled niskih otkupnih cena živih svinja", kaže se u saopštenju republičke vlade. Zahtevi iskazani tokom tokom višednevnih protesta zbog kojih su saobraćajnice u Mačvi, ali i u nekim delovima Vovodine bile blokirane, odnose se ne samo na povećanje niske otkupne cene, već i na rešavanje urgentnog pitanja za proizvođače a to je šta sa oko 15 hiljada tovljenika spremnih za isporuku.

SPAS U UGOVORENOJ PROIZVODNJI

Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije podseća da treba voditi računa o ciklusima u svinjogojstvu, jer bi eventualni pokolj svinja mogao da izazove skok cena svinjetine u maloprodaji.

- Sadašnje viškove, zbog svinjske kuge, nije moguće plasirati na strana tržišta, pa ni na tržište Evropske unije (sem termički obrađenog mesa), a ta zabrana izvoza važiće i u naredne tri godine. Zato bi svakako trebalo pronaći neko rešenje za ovu situaciju. Jedna od opcija je da država, odgovarajućim merama, destimuliše uvoz svinjetine, utoliko pre što je tržište slobodno i što je sve zasnovano na dogovoru između proizvođača i klaničara. Sudeći, međutim, prema trenutnoj situaciji dogovor sa klaničarima ne postoji, drugim rečima uzgajivači su ušli u slobodan tov. Ipak, treba podsetiti da su tovljenike čija je otkupna cena problem, poljoprivrednici počeli da gaje u vreme kada je kilogram kukuruza koštao oko sedam do osam dinara, pa bi, imajući to u vidu, realna otkupna cena sada trebalo da bude između 80 i 90 dinara. Činjenica je da rešenje sadašnje situacije zavisi od vlade koja bi trebalo da predloži neko racionalno rešenje, a ne da se izlaz traži samo u klaničnoj industriji čiji su smeštajni kapaciteti ograničeni, a imaju i sopstvene farme za uzgoj - tvrdi Prostran i dodaje da je ugovor sa klaničarima u kojem je predviđen svaki detalj, pa i otkupna cena, jedino pravo rešenje za uzgajivače.

Karolj Markuš, tehnički direktor Industrije mesa Bačka Topola ističe da su optužbe na račun klaničara i mesara neosnovane, barem kada je reč o proizvođačima kojima je važno da tržištu nude kvalitetnu robu. Cene svinjskog mesa usklađuju se sa cenama repromaterijala i hrane na tržištu, a to u ovom trenutku znači 70 dinara za kilogram žive mere tovljenika.

- Tom cenom možemo da pokrijemo samo troškove gajenja, bez dinara zarade. Imamo dve farme na kojima gajimo 45 do 50 hiljada tovljenika godišnje i to su količine koje zadovoljavaju oko 95 odsto potreba naše prerade. Bitno je, međutim, naglasiti da su razlike između naših tovljenika (uglavnom sorte landras i durok) i tovljenika koji se uzgajaju na privatnim farmama velike jer je mesnatost sorti koje mi gajimo veća i premašuje 50 odsto težine tovljenika. To su za naše prilike isplativi procenti mesnatosti, mada u Evropi ima sorti čija mesnatost dostiže i 57, pa i 58 odsto - izjavio je za Biznis Markuš i dodao da je niska cena kukuruza prošle jeseni povećala tov svinja, a problem je nastao zato što klanice nisu povećale otkup, pa je cena tovljenika pala.

KVOTE KAO PREVENTIVA

Prema oceni uzgajivača svinja nagomilane probleme u stočarstvu treba rešavati sistemski, a to nije moguće ako država nema strategiju razvoja stočarstva u kojoj bi razvoj porodičnih farmi bio osnova, a uvođenje kvota u proizvodnji svinjskog mesa preventivna mera za tržišne viškove. Tvrde, takođe, da jedino proizvodnja svinja na porodičnim farmama može da omogući ekonomski opstanak seoskog stanovništva, a kad je reč o određivanju cene tovljenika prilikom otkupa, smatraju da treba odrediti i veće premije za umatičena priplodna grla kako bi se unapredio rasni sastav i tako zaštitilo domaće tržište i potrošači od nekontrolisanog uvoza jeftinog svinjskog mesa sumnjivog kvaliteta. Kad je reč o paritetima mačvanski stočari ističu da bi uredbom trebalo precizirati da 3,3 kilograma žive mere tovljenika košta kao kilogram svinjskog buta bez koske u maloprodaji. U drugoj varijanti kilogram žive mere svinja mogao bi da košta koliko i devet kilograma veštački sušenog kukuruza (oko 110 dinara) ili kao četiri kilograma sojine sačme... Proizvođači mesa pritom zaboravljaju da država ne određuje cenu mesa, kao ni cene kukuruza ili sojine sačme, pa ne može ni da propisuje zaradu, pogotovo ako je reč o privatnim firmama koje legalno posluju i plaćaju porez. Vlasnici industrije mesa i velikih klanica odlučuju o otkupnoj ceni tovljenika, dok trgovci na kraju "kroje" cenu koju plaćaju potrošači. Svi se slažu da su otkupne cene najveći problem poljoprivredne proizvodnje, kao i način uspostavljanja povoljnih paritetnih odnosa između poljoprivrednih proizvoda i na primer, repromaterijala. Oni podsećaju da je svojevremeno kilogram mineralnog đubriva "vredeo" koliko i kilogram pšenice, a sada je već "stigao" do 1,2 pa i 2,9 na štetu pšenice, odnosno poljoprivrednika.

Stručnjaci smatraju da država ipak mora da štiti poljoprivredu realnim cenama koje će obezbeđivati reprodukciju i deo za akumulaciju. Strategijom razvoja poljoprivrede koja još nije usvojena predviđeno je da se cene formiraju slobodno, ali uz jasno regulisane paritete, dok bi u slučaju poremećaja na tržištu država trebalo da interveniše. Neophodno je, dakle, utvrditi zaštitne cene i ustanoviti mehanizam zaštite na osnovu bilansa prehrambenih potreba zemlje, ali i izvoznih planova. Bez tako utvrđenih pravila otvaranje tržišta i liberalizacija cena može samo da nanese štetu poljoprivredi koja još nije spremna za tržišnu utakmicu.

Razvijene zemlje na prepuštaju slučaju ni jednu privrednu granu, pogotovo ne poljoprivredu. Uprkos preporukama Svetske trgovinske organizacije da tržište mora biti slobodno one usvajaju planove razvoja poljoprivrede za naredne decenije. Tako, recimo, u razvijenim zemljama funkcionišu precizno utvrđeni naturalni pariteti prema kojima, na primer, kilogram suncokreta vredi kao 2,5 kilograma kukuruza, a kilogram žive mere svinja koliko i osam kilograma kukuruza. Kilogram junetine vredi koliko i 12 kilograma kukuruza, a cena kilograma pšenice je mera vrednosti za mnoge proizvode među kojima su krompir (1,5 kg pšenice), duvan (13,5 kg pšenice) jabuke (dva kilograma pšenice) ili pasulj (5,7 kilograma pšenice)... O sličnim paritetima bilo je reči u Srbiji pre desetak godina i trebalo je da važe do 2015. godine.

Rizik liberalnog kapitalizma

- Kada budemo deo Evropske unije moraćemo da se povinujemo kvotama i sve što bude proizvedeno van propisanih kvota predstavljaće rizik za proizvođače. To je surova liberalna trgovina u kojoj ni jedna proizvodnja nije zaštićena. Ali, pitanje je da li je naša poljoprivreda spremna da prihvati takva pravila igre. Imam utisak da će mnogi morati da razmisle da li da se upuste u tu avanturu jer će samo oni, finansijski moćni profitirati a drugi farmeri će plaćati rizik liberalnog kapitalizma. Činjenica je da u Srbiji ima dovoljno, čak previše prerađivačkih kapaciteta ali su oni nedovoljo iskorišćeni, a i objekti i oprema su u lošem stanju - tvrdi Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije.


#
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима