Од отпада праве биодизел

Предузеће "Биоенергоил" из Сомбора права је мала еколошка фабрика, простире се на 400 квадратних метара у хали "Семе Сомбор", познатијој као стара кланица. Од отпадних уља и масти органског порекла, овде производе биодизел. Запошљава само пет радника, јер је све аутоматизовано.

Купаца је много, али засад овај енергент испоручују пољопривредним газдинствима, апатинској "Елби", рибњацима и мањим потрошачима.

Реч је о коришћеном уљу из ресторана, хотела, домова ученика, болница и рибарница. Тако искоришћена уља, уместо да заврше као загађивачи водотока и земљишта, постају сировина за производњу горива која не загађује околину, а уз то је уједно јефтиније од обичног дизела. Месечно произведу око 15.000 литара биодизела, што је недовољно за захтевно тржиште.

Погон су основали 2007. године Слободан Катанић и Драган Максимовић, уз помоћ Фонда за капиталне инвестиције Србије и Војводине, те кредитима банака, али и сопственим средствима.

Два партнера купила су врхунску опрему од енглеског произвођача "Еуро феул теш", и она је идентична опреми која се користи за производњу биодизела за возни парк краљице Енглеске.

МЕЉУ ЛОШ СУНЦОКРЕТ ОД лошег, такозваног неусловног сунцокрета, који добијамо од Института за ратарство из Новог Сада, можемо такође да направимо биодизел. За то постоји посебна машина која меље и цеди лош сунцокрет, а за литар биодизела потребна су четири килограма неупотребљивог сунцокрета - напомиње Максимовић.

- Иако Србија годишње има 40 милиона литара отпадног уља, наша мала фабрика има проблема са сировинама, јер се највећи део тог отпада још увек баца, па су наши капацитети упослени са само десет одсто - каже Максимовић.

Међутим, наруку им иде закон о управљању отпадом, који најновијим допунама обавезује све оне који га имају да га предају овлашћеним предузећима за прераду. Максимовић вели да отпадна уља добијају из предузећа "Марба" из Маглића и ресторана у околини Сомбора и Апатина, а прве тоне овог уља недавно су стигле и из Краљева. Килограм отпадног уља Сомборци плаћају шест динара, а на лице места доносе посуде, а одвозе га о свом трошку. Овде кажу да литар отпадног уља даје литар биодизела.

Сомборско предузеће је, поред шидске фабрике, једино у Војводини које се бави овом врстом прераде отпада.

ИСТОВРЕМЕНО, у оближњој Телечки, 14 пољопривредника окупљених у Удружење произвођача "Еколанд РС", већ неколико година, на 40 хектара, успешно производи органску паприку. Све што произведу - продају познатом купцу у Немачкој, и немају проблема са пласманом.

Пре сетве већ знају по којој цени ће бити продата паприка, па тако и планирају сетву. Паприка из овог дела Бачке је међу најквалитетнијима, каже Рудолф Билер, власник фабрике меса у немачком граду Швебиш.

СОЛИДНА ЦЕНА - ОВОГОДИШЊА цена биопаприке уговорена је по цени од 10 евра по килограму, што је сасвим солидно, а просечан род по јутру очекује се да ће износити око 400 килограма - напомиње Валериа Балинт.

- Он је, узимајући 15 узорака, од којих су неки били из Шпаније и Мађарске, одабрао баш нашу паприку из Телечке - вели Валериа Балинт, председница Удружења пољопривредника "Еколанд", иначе дипломирани инжењер пољопривреде, која је из свог родног места доставила зачинску паприку на оцењивање у Немачку.

Она додаје да се паприка не залива, јер јој клима на Телечкој висоравни погодује.

Паприка се бере ручно, затим суши и меље, такође на овај начин, што је карактеристично за биопроизводњу.

Иначе, њиве се не ђубре минералним ђубривом, већ стајским, а усеви се окопавају ручно. У заштити ове паприке се једино могу користити препарати на бази бакра.

Цео процес производње је под сталном контролом, а млин има сертификат за органску производњу.

Породице о биопроизводњи знају све, међусобно се помажу и тако штеде на трошковима за радну снагу - појашњава Валериа Балинт. Произвођачи из Телечке ове године планирају да на немачко тржиште пласирају око шест тона црвене млевене паприке.