Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Србија рекордер по поскупљењима

rss

02.06.2008. Б92, Вечерње новости

Србија рекордер по поскупљењима

Србија је по поскупљењима постала својеврсни рекордер у региону, а према процени економиста, у том сегменту задржаће лидерску позицију.


После највећег поскупљења нафтних деривата у последње две године, стручњаци очекују ланчани ефекат на целу економију. Иако та појава од 2000. није уобичајена, последњих недеља улична продаја бензина у Србији постала је чешћа.

За јефтинију возњу возачи се данас сналазе другачије. Све скупљи бензин замењује се јефтинијим ауто плином.

Грађани на сличан начин покушавају да се прилагоде и осталим поскупљењима. Купујући јефтиније и мање квалитетне производе домаће становништво труди се да уштеди. Рачуница, међутим, показује да то није баш увек могуће.

Тако, сви они који су куповали бели хлеб и због ниже цене прешли на полубели, ипак нису успели да уштеде. Наводно јефтинији хлеб, за годину дана поскупео је 75, а бели 52 одсто.

Цене месних прерађевина скочиле су за шест, а свежег меса за 25 одсто. Иста ситуација је и са млеком. Јефтиније свеже млеко поскупело је за 40, а дуготрајно за 21 одсто.

Појефтинила нафта

Сирова нафта је данас појефтинила испод 127 долара за барел услед забринутости да су високе цене тог енергента довеле до слабљења тражње, као и због актуелне истраге око могућих неправилности у трговању терминским уговорима у САД.

Аналитичари сматрају да је на појефтињење нафте утицала и одлука неких азијских земаља, међу којима је и Индонезија, да смање субвенције за нафтне деривате.

Скупо гориво полако стиже и аутогас, који је за годину дана поскупео 68 одсто, док је цена бензина већа за 29 одсто. Неки возачи се сналазе, па уместо куповине на улици, скуп бензин замењују јефтинијим ауто-плином.

После највећег поскупљења горива у последње две године економиста Мирослав Здравковић каже да очекује ланчану реакцију на тржишту.

"Ако бисмо сада тражили ко је одговоран, схватили бисмо да је једноставно реч о закону тржишта. Ако питате продавце зашто су подигли цене, они ће рећи да су добављачи одговорни, а добављачи да су произвођачи који ће на крају рећи да је све то због високе цене горива и повећаних трошкова производње. То значи да тржиште све диктира", објашњава Здравковић.

И поред најаве нових поскупљења животних намирница због цене горива, Министарство финансија не планира да смањи акцизе на нафтне деривате. Иако би јефтиније гориво успорило и раст инфлације, ресорни министар Мирко Цветковић каже да би смањење акциза направило велики мањак у буџету.

Раст цена и у ЕУ

Током 2008. године у Европској унији забележен је раст цена и од 14,9 одсто, а у Словенији и од 37,5 одсто.

Од краја 2006. године, а нарочито од јула лани, цене хране у ЕУ расле су брже од инфлације.

Априла ове године годишњи раст цена у ЕУ износио је 7,1 одсто, док је инфлација износила 3,6 одсто. У Словенији храна је поскупела за 12,2 одсто, а инфлација се подигла на 6,2 одсто, што је и највиша инфлација у зони евра, за који важи исти узорак попут наведеног, саопштио је Еуростат, статистичка служба Европске уније.

У априлу ове године цене хране, на годишњем нивоу, највише су порасле у Бугарској, за 25,4 одсто, док је храна најмање поскупела у Португалији, за 3,2 одсто.

У поређењу са прошлом годином, овог априла су у ЕУ највише посклупели млеко, сир и јаја (за 14,9 одсто), уља и масти (за 13,9 одсто), док је цена хлеба и житарица порасла за 10,7 одсто, меса за 4,1 одсто. Појефтинило је само поврће и то за 1,2 одсто.

[Б92]

Мирко Цветковић, министар финансија:

Прети минус у буџету!


- Смањење акциза на гориво аутоматски би довело до минуса у буџету - каже за "Новости" Мирко Цветковић, министар финансија у Влади Србије, коментаришући све гласније позиве да се на тај начин заустави даљи вртоглави раст цене горива, који затим циклично утиче на раст цена многих других производа и услуга.

Многи, ипак, ових дана кажу да баш смањење акциза иде наруку додатном пуњењу буџета...

- Имао сам прилике да чујем ових дана те ставове. Из њих сам закључио да они који то коментаришу сматрају да су акцизе пропорционални трошак, слично порезу на додату вредност, и из тога извлаче закључак да би просто било лако одржати акцизу на непромењеном нивоу и самим тим би се уштедело. Међутим, акциза није пропорционалан, већ фиксни инструмент. Она је код нас око 36 динара на бензине, а око 25 на дизел гориво. Практично, ми имамо фиксну акцизу колика год да је цена горива. Ако би она и теоретски била дупло већа, онда би акциза опет била 36 динара. Буџет је заправо прављен на основу фиксне цене те дажбине пута количина.

У јавности се може чути да сте поводом најновијег поскупљења горива, ипак, радили врло опсежне анализе због смањења дажбина. Шта су оне показале?

- Вршили смо три врсте анализа. Прва врста имала је циљ да се види какав утицај има смањење акциза на буџет, односно на приливе по том основу. Друга врста анализа трбало је да покаже како би смањење акциза утицало на смањење инфлације која ће, иначе, бити изазвана порастом цена. Трећа врста анализа била је утврђивање да ли су фискална оптерећења у Србији већа, просечна или мања у односу на земље у региону.

И, до каквих сазнања сте дошли?

- Уколико би се акциза смањила за шест динара, односно готово за целокупни износ повећања цене горива, онда бисмо практично имали врло повољне утицаје на инфлацију, али би дефицит у буџету до краја године износио 10 милијарди динара. Ако би се акциза смањила за три динара, дефицит би био пет милијарди динара. И, тек негде код смањења акциза за један динар, дефицит би био око милијарду и по, што је нека цифра која би имала великог утицаја на смањење инфлације. То је разлог што се нисмо одлучили на тај трошак, јер он не би имао ефекта, поготово што се, када је реч о цени горива, не очекује стабилизација већ даљи раст цене.

Аргумент многих за смањење ове дажбине јесте да су акцизе много ниже у свим земљама у региону.

- Анализирали смо политику акциза у 11 земаља. У односу на Румунију, Аустрију, Мађарску, Бугарску, Словенију, Грчку, Македонију, Црну Гору, Хрватску и БиХ ми се налазимо испод просека са оптерећењем од 48 одсто. Рецимо, највеће оптерећење је у Румунији - 56, Македонија је иста као ми - 48, Словенија - 53 одсто... Мање оптерећење од нас имају Црна Гора, Хрватска и БиХ. Када је реч о истом показатељу, али на дизел гориво, онда смо ми међу најнижим. Тачније, само Босна и Херцеговина има ниже оптерећење - 32 одсто, ми 36, а све остале земље имају оптерећење од 44 до 56.

Из коалиције у којој је ДС, ових дана се могло чути да је буџет празан. Да ли је прилив средстава у државну касу очекиван?

- Буџет има редовне приходе и расходе, као и део који се односи на исплате наслеђених обавеза, што се финансира из приватизационих прихода. Приливи у буџет су на нивоу очекиваних, а и трошкови су у планираним оквирима, јер не можемо да премашимо ниво који је утврђен. Значи, у буџет ће бити довољно прилива и све обавезе ћемо редовно измиривати.

Ових дана је кренула исплата старе девизне штедње и неких других дугова. Из којих средстава?

- То исплаћујемо од прихода из приватизације које смо имали ове и ранијих година. Темпо прилива приватизационих прихода у овој години је низак. Наша је процена да ће се вероватно појавити дефицит ликвидности у септембру, а њега не би било да смо успели да приватизујемо све што нам је било у плану. У току целе прошле године нисмо имали приватизације и главне приватизационе резерве су нам од продаје "Мобтела".

Да ли је, ипак, могуће спречити некако тај дефицит?

- Само уколико бисмо остварили неке озбиљније приватизационе приходе. На пример, продаја НИС до краја године, спречила би тај дефицит ликвидности. Приливи у буџет по том основу су испод очекиваних и износе 10 милиона евра месечно, где су урачунате и рате које се наплаћују ове године за предузећа која су раније продата.

Шта се дешава са пројектима НИП-а?

- Онај део НИП-а који се реализује из буџета, а вредан је 35 милијарди динара, остварује се по плану, онако како су и пројекти усвојени. Постоји део који иде из кредита и он је везан за рад Скупштине, јер је неопходно да ти кредити прођу ратификацију у парламенту.

Кредити

Они који купују стан уз субвенцију државе наилазе све чешће на проблеме. Има ли, заправо, пара за субвенционисане кредите?

- Субвенције за стамбене кредите, према буџетским могућностима и проценама, подељене су на месечне квоте. С обзиром на то да је у другом кварталу дошло до повећања тражње за стамбеним кредитима, прешло се на одређивање средстава за исплату по кварталним квотама. Према расту тражње може се закључити да ће се планирани износ потрошити пре краја квартала, што значи да ће доћи до краткотрајне обуставе исплате кредита. Тек у трећем кварталу могу се очекивати нове исплате.

Каскају и директне стране инвестиције

Понављате да ће инфлација бити у оквирима планиране ако остваримо бар три милијарде евра директних страних инвестиција. Видите ли то данас као нешто реално?

- У првом кварталу, прилив страних директних инвестиција био је око 750 милиона евра. Остало је још шест месеци да видимо да ли ће се реализовати неке крупне инвестиције. Због тренутне политичке ситуације која је настала после избора, инвестиције су успорене. Ако се настави такав тренд, привредни раст ће бити успоренији, а инфлација већа од планиране. Ако достигнемо ниво директних страних инвестиција од бар три милијарде евра, онда ће се остварити планирани привредни раст и инфлација. Видећемо до краја године.

[Вечерње новости, Гордана Булатовић]


# буџет Црна Гора Мирослав Здравковић Вечерње новости Босна и Херцеговина привредни раст
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима