Алексиначка пивара - слика говори више од речи

Ову пивару основао је Јован Апел, давне 1865. године. Он је у Алексинац дошао из Аустроугарске. Изворно име му је Јозеф Апел, али је недуго по доласку у Србију променио веру, примио православље и тако крштен под именом Јован.

Јован је 1884. године, након ослобођења Ниша од Турака, отворио парну пивару у Нишу. Његови синови (Јосиф и Хуберт) су након његове смрти пренели комплетну опрему из алексиначког погона у Ниш, а пивара у Алексинцу је претворена у Фабрику слада. Одатле и појава шећерне репе у Алексинцу, по чему је предњачио у Србији.

Јован Апел је иначе био и власник рудника, кога је 1903. године продао Емилу Фроману из Брисела.

Након другог светског рата имовина је национализована и припала алексиначком пољопривредном комбинату, па се у овим просторима махом производило вино, као и сокови. Ово предузеће је имало својих успешних момената, па се алексиначко вино могло наћи широм Југославије, па и изван граница, кажу да се могло наћи и у Минхену. Али, увек је остао назив "алексиначка пивара", па је тако и мост испред овог предузећа још увек познат као "пиварски".

Почетком деведесетих година прве кризе и хиперинфлације имале су великог утицаја на цео ПИК, па тако и на постројење пиваре. И док део бившег ПИК-а, а ту мислимо на хладњачу, добија нову шансу, локација пиваре бива опустошена. Лопови су однели машине, чак је и цреп поскидан.

О садашњем стању не вреди трошити речи, довољно је погледати фотографије које је усликао наш сарадник Душан Остојић.