Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Влада упропастила Србију

rss

21.03.2007. Миша Бркић, економист

ММФ предлаже будућој Влади да хитно и темељно преформулише економску политику, у супротном угрозиће стабилност, запосленост и просперитет. Сада је време да се делује, позива ММФ и предлаже: поништити повећање плата, вратити суфицит у буџет и зауставити Национални инвестициони план. Одлагање ће знатно повећати ризике, упозорава ММФ

Хитно поништити најдрастичнија повећања плата у 2006.-2007. години у јавним предузећима, државној администрацији и небуџетском сектору, уместо дефицита буџет мора поново да има суфицит, треба обуставити све пројекте из Националног инвестиционог плана... Ово су три кључна савета и задатка које Мисија Међународног монетарног фонда (на челу са Питером Дојлом) одлазећи из Београда после преговора предлаже будућој Влади Србије. 

Иако то не каже у отвореној форми, ММФ упозорава да је Србија у озбиљним проблемима који могу да угрозе све што је постигнуто од почетка реформи. Ко уме да чита, схватиће шта значи реченица из Промеморије ММФ која је прошлог четвртка постала доступна јавности: „Србија мора хитно и темељно да преформулише своју економску политику, а ако то не уради биће угрозени стабилност, запосленост и просперитет. Апелујемо на нову владу да изабере бољи пут, колико год он био тежак. Одлагање деловања ће подстаћи даљи раст зарада, увоза и спољног дуга, угрозити ниску инфлацију и, коначно, привредни раст. То је могуће остварити. Одлагање ће знатно повећати ризике. Сада је време да се делује”.

Озбиљне препоруке Влади: Питер Дојл

Иако је боравак Мисије ММФ у Србији био строго иза затворених врата, било је наговештаја да оцене Мисије неће бити нимало ружичасте. Један од саговорника људи из Мисије ММФ-а каже за Економист магазин да је “њихова процена да ће се Србија суочити са финансијским сломом ако се настави досадашња економска политика  и не предузме ништа да се зауставе досадашње мере и да неко од политичара треба то отворено да каже грађанима Србије”.

Све време преговора, српској јавности слате су немуште поруке и од грађана скривана веома тешка ситуација у којојој се земља налази захваљујући катастрофалној економској политици коју је водила Коштуничина Влада. Тако је, на пример, 12. марта из странке Г17 Плус (која је имала кључну улогу у формулисању и спровођењу економске политике земље и заустављању реформи у протеклом периоду) издато саопштење како је “за Србију кључно да се убрзају структурне реформе, да се у наредних годину дана оконча приватизација и покрену стечајеви у предузећима која немају тржишну перспективу”. И из кабинета одлазећег премијера Војислава Коштунице до јавности је 13. марта стигло још езоповскије саопштење “како је “потребно да се уложе напори да се додатно смањи јавна потрошња у Србији”. То саопштење стигло је из кабинета кога Мисија ММФ-а оптужује за непримерени раст зарада у јавним предузећима и државној администрацији.

Одмах све зауставити: А НИП се тек “захуктао”

Тек последњег, 15. дана када је постало јасно да се оцене ММФ о стању Србије не могу сакрити, гувернер централне банке Радован Јелашић дипломатски је наговестио да се нећемо прославити у известају ММФ-а.
“Жалосно је што неко из Вашингтона мора да тако нешто објави да бисмо нешто променили”, рекао је Јелашић.
Суштина извештаја Мисије ММФ-а, иако се то децидирано не каже, је да је Влада Војислава Коштунице прошле године, а нарочито у време предизборне кампање и у време њеног “техничког мандата” упропастила Србију.

Мисија ММФ-а оцењује да се Србија пред формирање нове Владе суочава са два међусобно повезана макроекономска изазова: одржавање привредног раста и стабилизовање инфлације на ниском нивоу, и констатује да то неће бити лако.
Даље се у извештају констатује да је Србија од 2003. године имала  привредни раст у просеку износи 6,5 процената, али да тај раст није био равномеран јер је био праћен упорним двоцифреним дефицитима текућег платног биланса и високом незапосленошћу, при чему су и једно и друго у највећој мери одраз дубоких слабости у државним и друштвеним предузећима.

ММФ затим примећује да је у 2006. години, поред неуравнотеженог раста, дошло до веома великог номиналног раста плата, у просеку 20-30 одсто и снажног попуштања буџетске политике. Буџетски резултат је знатно погоршан и прешао је из суфицита од 0,75 одсто БДП-а у 2005. години у дефицит од 1,5 одсто БДП-а у 2006. години. Услед оваквих кретања, порастао једефицит текућег платног биланса и достигао 13 одсто БДП-а и сходно томе, спољни дуг порастао је на 62 одсто БДП-а.

Потом ММФ упозорава да „ове неравнотеже не могу да потрају. Ако се економска политика ускоро темељно не преформулише, Србија ће остати на путу који ће на крају довести до турбулентног спољног прилагођавања тржишта које би било извршено на штету раста, стабилности, запослености и просперитета“.

Предлажући терапију, ММФ каже да неће бити довољна само „дисциплина“, односно замрзавање плата. Србија не сме да допусти да инфлација поново расте, чак ни би помогла да се изврши прилагођавање плата, јер би поновни раст инфлације угрозио инвестиције и радна места. „На почетку рада нове администрације, инфлација би представљала изузетно непожељан знак намера у области економске политике“, каже се у извештају Мисије ММФ-а.

Уместо „дисциплине“, ММФ предлаже новој Влади праве потезе: „сада је више него икад потребно хитно наставити структурне реформе - свеобухватну безусловну приватизацију, стечајеве, пооштравање конкуренције и бескомпромисну борбу против корупције“. И затим следи кључна препорука, нешто што је оцењено као апсолутни минимум: хитно укинути  најдрастичнија повећања зарада у 2006-07. години, како у буџетском, тако и у небуџетском сектору, јер би то био јасан сигнал чврсте намере нове администрације да се обезбеди умереност реалних зарада и ниска инфлација. Друга сугестија везана је за обуздавање тражње па тако ММФ  предлажем суфицит у буџету за ову годину од око 2,75 одсто БДП-а. „Тога нема у предложеном буџету, али зато има дефицит од 2,75 одсто БДП-а и зато је наш савет да се тај буџет не усвоји у Парламенту“, каже ММФ и тврди да је такво буџетско прилагођавање нужно, али да неће бити лако.

Трећи кључни „захтев“ је залагање ММФ-а за преиспитивање целокупне државне потрошње, посебно везане за безбедност и субвенције. У склопу те сугестије је и предлог да се обуставе пројекти из Националног инвестиционог плана док се целокупан програм не преформулише, постави на здраве основе и у потпуности укључи у буџет.

Као подршка овим политикама, ММФ сматра да би било добро да централна банка настави да смањује учесталост и обим својих интервенција на девизном тржишту, уз даље повећавање или снижавање репо стопе како би остварила своје циљеве везане за базну инфлацију.  А ако не дође до редефинисања економске политике ради постизања равномерног раста, ММФ као опције централне банке наводи рестриктивност обавезних резерви и макропруденцијалних прописа
На тај начин, неравнотеже, које су последица неадекватних буџетских, структуралних политика и политика зарада, испољиће се кроз притиске на монетарну политику.

У свом извештају ММФ је понудио и савет за финансирање буџета по завршетку привременог финансирања уколико Влада не буде изабрана: „Наш је савет да се тренутни нацрт Закона о буџету за 2007. годину не усвоји до краја марта, јер је сувише неадекватан. Уместо тога, боље решење би било да се привремено финансирање продужи за још три месеца, по могућности тако што ће Закон о буџетском систему бити измењен и допуњен. Тиме би се пружило довољно времена да се формулише снажан буџет за 2007. годину, праћен свеобухватним преиспитивањем приоритета у финансирању расхода.
Што се тиче буџета у другом кварталу, ми бисмо апеловали да циљ буде суфицит на нивоу консолидованог буџетског сектора од 18 милијарди динара (уз одговарајући суфицит републичког буџета од 13 милијарди динара), што је у складу са нашим саветима у погледу извршења буџета у читавој 2007. години“. 


# буџет Влада Републике Србије привредни раст
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима