Svi na berzu!

U Srbiji je do sada, po važećem i ranijim zakonima, privatizovano oko 2.400 preduzeća, a trenutno se na Beogradskoj berzi zvanično može trgovati akcijama svake druge od tih firmi. Zbog odredbi novog Zakona o hartijama od vrednosti, kojim je 10. mart utvrđen kao krajnji rok za izlazak na tržište kapitala svih otvorenih akcionarskih društava, u ponedeljak 12. marta, odnosno prvog radnog dana po isteku “Dana D”, Beogradsku berzu trebalo bi da “zapljusnu” akcije više od 1.100 preduzeća. Uprkos tome, direktorka berze Gordana Dostanić za “Dnevnik” kaže da poslednjih dana nema ništa spektakularno novo, niti se može uočiti posebna nervoza i užurbanost.

Da bi se njenim akcijama moglo trgovati, prethodno svaka firma mora berzi da dostavi odgovarajući berzanski prospekt, sa osnovnim podacima o sebi. S obzirom da skoro polovina od privatizovanih preduzeća to još nije učinila, a rok za to ističe za tri dana, bilo bi normalno da je na berzi gužva kao svojevremeno u redovima za osnovne životne namirnice.

U stvarnosti nema nikakve gužve i nervoze, a Gordana Dostanić kaže da je sve manje-više uobičajeno. Čak na berzu stiže i manje berzanskih prospekata i zahteva za uključenje akcija u trgovanje nego do sada, konstatuje ona i naglašava da ostaje da se vidi da li svi čekaju 10. mart, baš poslednji dan. Uprkos tome, Dostanić je uverena da će se na berzu narednih dana naći ako ne baš sva, onda sigurno veliki broj preduzeća koja do sada nisu bila uključena u vanberzansko tržište. Pri tome, po njenim rečima, berza neće biti “usko grlo” čak ni u slučaju da preko 1.000 kompanija pokucaju na njena vrata poslednjeg dana. Berza će uspeti da obradi sve papire i pripremi ono što je neophodno za nesmetan početak trgovanja tim akcijama, kategorična je ona i naglašava da je iz razgovara sa nekim brokerima, koji će sada imati ulogu korporativnih agenata, saznala da oni imaju dosta zahteva i da užurbano rade da pripreme sve potrebne papire. U tom poslu brokeri su veoma pažljivi, jer sada zajedno sa direktorima kompanije odgovaraju za tačnost navedenih podataka u prospektu. Po njihovim rečima, u mnogim firmama privode se kraju pripreme za listiranje akcija, pa će mnoge 12. marta dostaviti berzi sve papire za prvo kotiranje akcija.

Iako sva otvorena akcionarska društva, koja to do sada nisu učinila, imaju zakonsku obavezu da se u ponedeljak nađu na listingu berze, to ne znači da će već tog dana početi trgovanje sa više od 1.100 novih akcija. Čak i ako bude zainteresovanih za kupovinu, a kako stoje stvari, to će biti i jedan od najvećih problema.

A 12. mart biće prilika mnogim sitnim akcionarima, od kojih su neki vlasničke papire stekli i pre skoro 10 godina, da prvi put na tržištu vide ima li zainteresovanih kupaca za njihove akcije i koju su cenu oni spremni da plate. Pri tome premijerni nastup na berzi čekaju i neke kompanije, oko kojih se u domaćoj javnosti svojevremeno podigla velika prašina, kao što je “Ce market”, za čijim je bivšim direktorom Slobodanom Radulovićem raspisana poternica uz optužnicu da je firmu oštetio za više desetina miliona evra, a u međuvremenu je većinski paket akcija kupila “Delta” Miroslava Miškovića.

Većina učesnika na tržištu kapitala nada se da ovoga puta nadležni nikome neće gledati kroz prste, a Gordana Dostanić ne veruje da će privatizovana preduzeća baš rizikovati sa sankcijama, koje su zaprećene zakonom. Za kažnjavanje firmi, koje ni ovoga puta ne ispoštuju propisane rokove za izlazak na berzu, biće zadužena Komisija za hartije od vrednosti. NJoj su do sada ruke bile praktično vezane, jer stari zakon nije predviđao ama baš nikakve kazne za one koji nastave da izbegavaju berzu. Za tri dana to će se tretirati kao teži privredni prestup, za koji uz novčanu kaznu do dva miliona dinara, direktori mogu da budu kažnjeni i zatvorom do tri godine.