Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Bankama se vraća duplo više

rss

11.10.2006. M. Obradović (glas-javnosti.co.yu)

Za stan od 50.000 evra učešće je 5.000 evra, dok mesečna rata u prvih 20 godina iznosi 250 evra, a poslednjih pet godina 167. Posle 25 godina banci se za pozajmicu od 35.000 evra vrati 60.000, a državi njenih 10.000 evra za učešće

U poređenju sa svim ostalim kreditima, stambene pozajmice su verovatno najpovoljnije, ali su i dalje nedostupne za veliki deo stanovništva. Sa prosečnom platom od oko 22.000 dinara u Srbiji se ne može pokriti ni prosečna potrošačka korpa, a kamoli svaki mesec platiti od 250 - 300 evra za ratu kredita. Dilema je malo manja za podstanare koji već ionako plaćaju kiriju, ali ni njima niko ne garantuje da će kroz 20 ili 30 godina imati posao ili dovoljno veliku platu da izmiruju dugove.

Pri tome, hipoteka koju su podigli u korist banke, "garantuje" im da će ostati bez stana ako preskoče nekoliko rata. Ipak, osim nekog nasledstva ili bogatog rođaka iz inostranstva, jedini način da se dođe do stana je, upravo, stambeni kredit. Iako banke reklamiraju kako je lako doći do kredita, građane očekuju mnogobrojne poteškoće i silna dokumentacija na putu do krova nad glavom.

Za početak treba naći stan koji je uknjižen i prodavca koji će sačekati da banka odobri kredit. Potom, u sudu treba upisati hipoteku na nekretninu, za šta treba vremena, a i nekoliko hiljada dinara. Banci zatim treba dostaviti potvrde o visini primanja, izvod iz Kreditnog biroa koji košta 250 dinara, a potrebna je i procena nekretnine koja, u zavisnosti od agencije, košta od 100 pa do 300 evra. Većina banaka traži i osiguranje nekretnine, ali i životno osiguranje, a sve to košta.

Na tržištu se može naći nekoliko vrsta kredita, a ubedljivo najjeftiniji su oni sa učešćem države, na koje se kamate kreću od 4,5 do 5,5 odsto godišnje. Ove pozajmice se odobravaju na 25 godina i podrazumevaju učešće države od 20 odsto, dok dužnik mora da plati 10 odsto učešća. Za ove pozajmice ne mogu konkurisati stariji od 45 godina, a takođe, ne smeju imati nekretninu u vlasništvu.

Najnižu efektivnu kamatu ima Sosijete ženeral banka od 4,41 do 4,68 odsto godišnje, a za stan od 50.000 evra mora se platiti učešće od 5.000 evra, dok mesečna rata u prvih 20 godina iznosi 250 evra, a poslednjih pet godina je 167 evra. Posle 25 godina banci se za pozajmicu od 35.000 evra vrati 60.000, a državi njenih 10.000 evra za učešće. U Rajfajzen banci efektivna kamatna stopa se kreće od 5,18 do 5,33 dsto godišnje, dok je u Hipo banci od 4,99 do 5,25 odsto.

Krediti sa primamljivom kamatnom stopom, ali i velikim rizikom su oni vezani za švajcarski franak. Narodna banka je već upozoravala da rizik od jačanja "švajcarca" u odnosu na dinar može dobro da udesi dužnike koji platu primaju u dinarima. U Hipo banci efektivna kamata na ovu vrstu kredita iznosi od 4,95 do 8,29 odsto, ali je i naknada banke veća nego za kredite u evrima, i iznosi dva odsto od vrednosti kredita. U Rajfajzen banci kamatna stopa je 5,15 odsto, dok je u Volksbanci kamata na kredite sa depozitima 5,61 odsto, dok je za kredite sa učešćem 6,47 odsto godišnje. U Komercijalnoj banci je za kredit u "švajcarcima" kamatna stopa 5,67 odsto.

NAJBROJNIJI VEZANI ZA EVRO

Najbrojniji su ipak stambeni krediti vezani za evro, osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. U Alfa banci kamatna stopa je 6,56 odsto godišnje, a ako se koristi zaštitna klauzula po kojoj banka ne može da poveća kamatu više od dva odsto, u odnosu na momenat potpisa ugovora, kamate su veće, pa ako je zaštita 20 godina, kamata je 6,96 odsto. U Komercijalnoj banci kamata na kredite u evrima se kreće od 7,23 do 7,34 odsto, a zajmoprimac najmanje šest meseci mora imati staž na istom radnom mestu. U Hipo banci godišnja efektivna kamata se kreće od 7,5 do 10,02 odsto, a u Rajfajzen banci od 7,83 odsto do 8,75 odsto u zavisnosti da li se daje učešće ili depozit. Na sve ove kredite treba dodati i 1,5 do 2,5 odsto provizije Nacionalnoj korporaciji, kao i 30 evra fiksne nadoknade.

Коментара: 1


#
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+0) (-0)

    87.5.248.123 01.01.2007.
    Dok ima ovci ima i vune,pa zar je moguce da placate vise kredita nego ostatak evrope.ODRACE VAS EVROPA


[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима