Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

U otadžbini skup biznis

rss

03.10.2006. N. S. Preradović

U otadžbini skup biznis
Dinar će i u narednih mesec dana biti stabilan, ali već od jeseni trebalo bi očekivati lagani rast evra. Naglom jačanju vrednosti domaće valute u protekla dva meseca doprinala je prodaja kompanije "Mobi 063", vršačkog "Hemofarama", pozajmice banaka iz inostranstva, ali i ogroman iznos deviznih doznaka, koja naša dijaspora šalje rodbini u otadžbini, ali i sama unosi tokom letnjih meseci. Procena je da samo tokom jedne godine naša dijaspora pošalje oko četiti milijarde evra u domovinu - kaže u intervjuu za "Vesti" Milan Kovačević, ekonomista i konsultant za strana ulaganja.

• Jačanje evra najviše je pogodilo izvoznička preduzeća koja su na rubu opstanka. Ministar privrede u Vladi Republike Srbije Predrag Bubalo zatražio je bolji kurs za izvoznike, jer postojeći destimuliše ionako skroman izvoz?

- Na žalost u Srbiji ne postoji koordinacija između Predraga Bubala, ministra privrede i Radovana Jelašića, guvernera NBS-a. Jer, izbori će biti iduće godine, što je bitno za ministra Bubala, dok je guverner Jelašić izabran na duži rok, tako da se ne brine da će ostati bez radnog mesta. Guverner otvoreno kaže da je kurs dinara tržišni kurs, ali pri tom zaboravlja da se može upravljati kursom na razne načine, što nikako ne znači diktirani kurs.

Radnici osiromašili

• Tokom tranzicionih godina u Srbiji se iznedrio veliki broj novih bogataša, a istovremeno ogromna većina ljudi živi na ivici egzistencije?

- Tačo je da je u poslednjih petnasetak godina u ovoj zemlji iznedren veliki broj bogataša, koji su zaradili novac na krajnje sumnjiv način. U Srbiji se onoliko pričalo o ekstraprofitu, pretilo se oduzimanjem vila i kuća, ali ništa se nije dogodilo. Takođe, iznedrio se i izvestan, doduše mali broj "srećnih" bogataša: to su radnici koji su radili u uspešnim firmama, koji su posle prodaje deonica iznenada postali bogataši. Na žalost, ogromna većina radnika je osiromašila, a mnogi ne samo da nisu dobili akcije nego su bez otpremnina morali da napuste svoje firme, bilo kao tehnološki viškovi ili kao ostarela radna snaga.

• Šta bi u ovom slučaju trebalo da radi vlada?

- Zasad bi najbolje rešenje bilo kad bi Ministarstvo finasija Vlade Republike Srbije uradilo nešto na smanjenju poreza, restrikciji javne potrošnje i na taj način stimulisalo privrednike. Ali, ministri iz naše vlade se slikaju otvarajući žičare, jer je iduća godina izborna. Narodna banka Srbije je intervenisala na tržištu deviza, kupivši evre u vrednosti od 103 miliona dolara i tako koliko-toliko smirila jačanje nacionale valute. Ali na žalost NBS ne sme mnogo da kupuje devize, jer mora da vodi računa o inflaciji. Trenutno realna inflacija u Srbiji je od 12 do 14,5 odsto, po čemu smo evropski rekorderi. Verujem da će glas Bubala i privrednika doći do Jelašića.

• U Srbiji je od prodaje "Mobi 063" i vršačkog "Hemofarma" pristigla velika količina deviza. Brojni stručnjaci su upozoravali da je novac od privatizacije trebalo da se uloži u investicije, čime bi se dodatno zaradilo, a veliki broj radnika bi dobio posao?

- Pre svega "Mobi 063" nije bilo potrebno prodati, to je pogrešna odluka. Umesto toga Vlada je trebalo da se odluči na privatizaciju kompanije "Telekom 064", koja je pomešana sa fiksnom telefonijom. Malo je poznato da je "Mobi 063" privatizovan na osnovu tajnog zaključka vlade, a informacije o tome nisu dostupne javnosti. Zaposleni i "Mobi 063" su izigrani, jer nisu dobili 15 odsto obećanih besplatnih akcija. Bilo je u toj privatizaciji dosta čudnih stvari. Što se tiče privatizacije "Hemofarma", mali akcionari su prodali svoje deonice i to je u redu. Ali, odmah nakon prodaje akcije ljudi su počeli da kupuju stanove, kuće, automobile, vile... Nije bilo ulaganja u nove poslove, započinjanje novog investicionog toka. To je, na žalast, naša stvarnost, naš privredni milje: država ne obezbeđuje ni pravne, ni poreske olakšice da bi ljudi mogli da započnu neki posao, a da pritom mogu da očekuju i da će nešto zaraditi.

- Porezi na zarade su veliki, u nekim slučajevima se na 100 dinara isplaćenih radniku daje čak 74 dinara na ime poreza i dažbina. Vlada je uzevši 1,5 milijardu evra od prodaje "Mobi 063" delovala zatečeno. Otprilike kao seljak koji proda i kuće i njive, a ne zna šta će s novcem. Naravno, teško će se dosetiti da treba investirati u, na primer, naše građevinske firme i poslati ih da grade u inostranstvu. Time bi dosta ljudi dobilo posao, što bi bila velika olakšica za poreske obveznike. Infrastruktura je jedna od oblasti gde uvek treba ulagati pare, ima toga mnogo, ali vlada izgleda ne razmišlja o tome.

Bankari love u mutnom

• Jačanje dinara prilikom obračunavanja otplatih rata kredita, šest domaćih i stranih banaka je zanemarilo i na taj način oštetilo veliki broj klijenata. Sve je završeno na objavljivanju javnog spiska NBS "zaboravnih", a građanima se niko nije ni izvinio?

- Narodna banka Srbije je uradila ono što je morala i objavila spisak nekorektnih banaka koje ne poštuju pravila dobrog poslovanja. Najveći broj "zaboravnih" su banke sa stranim kapitalom - dakle ogranci poznatih evropskih banaka. Nijedna od njih se tako nikada ne bi ponašala na domaćem, evropskom tlu. Ovde zaboravljaju etiku i koriste naivnost građana Srbije, koji u najvećem broju slučajeva i ne znaju šta i kakve ugovore potpisuju.

Iako ne postoji zakonska mogućnost da se takve banke kazne, dobro je što su dospele na javnu listu, jer su građani upozoreni na jedan od trikova kojim se služe.

• Najveći deo dosadašnjih prihoda od privatizacije dobijen je prodajom, šta vlada treba da učini, da bi privukla strane investitore?

- Prvo, ulaganje u Srbiju je skup biznis, jer su ovde administrativni troškovi i takse izuzetno veliki. Iako postoje očigledne mogućnosti da se troškovi smanje, to se ne čini. Na primer, mnogo će se uštedeti na profesionalizaciji vojske, zatim raspadom državne zajednice znatno su smanjeni troškovi administracije. Ipak sve te pogodnosti naša vlada nije umela da iskoristi nego, naprotiv, otvara nove agencije. Sada, na primer, imate više od 30 državnih agencija, a to sve guta novac. Da bi se privukli strani investitori morate prvo da znate da oni dolaze samo u slučaju da mogu da očekuju zaradu. Niko neće da posluje sa gubicima - to je van svake logike. Potom, Srbija mora što pre da građevinsko zemljište iz državne prevede u privatnu svojinu. Dakle, da svako ima mogućnost da kupi ne samo kuću, fabriku, nego i zemlju na kojoj se ta fabrika nalazi. Zbog toga su mnogi strani investitori, pre svega vlasnici svetski poznatih hotela, zaobišli našu zemlju i pobegli u Bukurešt, Budimpeštu, Sofiju.

• Šta mogu očekivati naši ljudi iz dijaspore koji žele da ulažu u otadžbinu?

- Teško je to reći, pre svega, kao i sve ostale građane čeka ih mnogo administrativnih prepreka. Dijaspora je jedan od segmenata koji se održao tokom proteklih teških godina sankcija. Ogromni prihodi deviza su se slivali u zemlju. Onima koji žele da ulažu u domavinu, a da pri tom ne misle da kupuju nekretnine, savetovao bih da možda ulažu u oblast usluga, ili građevine. Mada i tu treba biti prilično oprezan, jer ako investirate u izgradnju stanova u Beogradu, onda treba očekivati zaradu, ali sa druge strane gradnja u istočnoj ili južnoj Srbiji nije nimalo isplativ posao.

Reforme i Hag

• Čemu se mogu nadati građani Srbije, hoće li uskoro bolje živeti?

- Da li će biti pomaka u privrednom razvoju i rastu standarda zavisi pre svega kojim će putem Srbija krenuti u pregovorima sa Haškim tribunalom i da li će biti nastavljeni pregovori sa Evropskom unijom o stabilizaciji i pridruživanju. To su preduslovi za ekonomski razvoj, koji bi uz podršku međunarodne zajednice mogao biti brži. Naravno, vlada mora čvrsto da se okrene reformama, što nikako ne znači da diriguje ekonomsku politiku zemlje.

• Kako se danas, po Vašoj oceni, živi u Srbiji?

- Pa svakako se živi bolje nego pre šest godina, ali ni sadašnja prosečna plata od nekih 260 evra ne podmiruje osnovne potrebe. Naročito je teška situacija sa penzionerima, jer rast plata ne prati rast penzija. U ovoj zemlji ima i oko milion nezaposlenih, ima izbeglica, ljudi koji jedva sastavljaju kraj s krajem. Imam utisak da vlada nije toga svesna, jer je u velikoj meri odvojena od onoga što se zove prosečna svakodnevica običnog građanina.

Unutar vlasti ne postoji svest da treba da se radi za građane i u korist građana.

Pogledajte samo dnevnike na Radioteleviziji Srbije, koja sebe naziva javnim servisom u službi građana. Vesti i inforamcije koje tu gledamo ne odslikavaju realno stanje stvari i ni u čemu se ne razlikuju od vesti koje prikazuju druge televizije koje se ne kite epitetom "zastupnika građana".

Lična karta

Milan Kovačević, ekonomista, rođen je 1935. godine u Trebinju, u Bosni i Hercegovini.

Odrastao je u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj. Ekonomski fakultet završio je u Sarajevu, a postdiplomske studije u Evanstonu, kraj Čikaga, u Sjedinjenim Američkim Državama. Sav svoj radni vek proveo je u bankarstvu, a danas je konsultant za strana ulaganja.

Živi u Beogradu.


Коментара: 0


#
@



 

[ Додај коментар ]


Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима