Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Тријумфална капија од пркоса

rss

12.10.2009. Д. Стојановић

Толико историје, тешко да се може наћи на једном тако малом простору, као што су Алексинац и околина.

Тријумфална капија од пркоса

- По једној тези, долина Мораве је била граница између Дачана и Илира. Седам римских царева је владало овим просторима. Султана и краљева знатно више, а о деспотима и кнезовима да се не говори. Било је ту освајача, крсташа и војника под полумесецом. Многи су пролазали са Истока ка Западу, а још више из Европе на Исток - прича историчар,пуковник др Слободан Бранковић, дугогодишњи начелник Одељења за научно-истраживачки рад Војно-историјског института, иначе, родом из Бобовишта код Алексинца.

Поред већ познатих датума, овом приликом издвајамо један, у широј јавности мало познат, али зато значајан и редак догађај. Наиме, 4. септембра 1876. године, у време делиградске епопеје и жестоких борби са Турцима, Срби и добровољци из Европе и света, боеми слободе, али и витезови достојанства и части, спонтано су на овим моравским просторима прогласили независну државу -краљевину Србију, а кнеза Милана за краља.

Наступила је права еуфорија одушевљења међу српским ратницима и њиховим саборцима из других земаља, међу којима је био чак и један Јапанац. Истог дана, тим поводом, одржана је велика војна парада и подигнута Тријумфална капија (на слици) од храстовине украшене пољским цвећем, као симбол устаничког времена и рата из части, знака вечног мира и наде у крај свих ратова, што је јединствен пример у светској историји.

- Те и такве донете одлуке ратници су потврдили потписом,често својом крвљу уместо мастила - каже др Бранковић.

После молитве "Тебе Бога хвалим", на којој је било више од 50 свештеника, војска је, наводи др Бранковић, краљу положила заклетву. Потписан је акт састављен од речи частољубивих, неколико хиљада потписника, заклетих на слободу. Избором најбољих одређен је и састав за краљеву гарду, јачине око два батаљона. А да је краљевство на овим малим делиградским просторима примљено као животна чињеница, истиче др Бранковић, говори и то, да телеграфиста уопште није хтео да прима телеграме адресиране на кнеза Милана, јер је сматрао да је то увреда краља.

- Наравно, да такав чин српског народа, није наишао на симпатије и одобравање код светских моћника. Наиме, српски кнез је са задовољством примио к знању поменуте одлуке. Међутим, како је био у мрежи дипломатија тадашњих великих сила, протестовао је цар Фрањо Јосиф, а руски цар Александар Други је то уважио - каже др Бранковић.

У сваком случају, подвлачи овај историчар, био је то дан независности, када је страст надвисила мит, инспиративан у светској историји.

ЗБОРНИК

Средином јула 1876. године, како се наводи у Зборнику "Од Делиграда до Делиграда 1806. до 1876", у Лондону је објављено да је Србија кнежевина и да има 1.325.000 становника. Названа је земљом планина. Слично као и Шкотска, само што је Србија тада била пет пута мања.

http://www.novosti.rs/

Коментара: 0


# Алексинац Делиград српско-турски ратови Слободан Бранковић Делиградска битка тријумфална капија
@



 

[ Додај коментар ]