Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Догађај који је променио Европу

rss

11.07.2012. М. Ђорђевић, вести

Један страшан извештај из Алексинца пуковника К. С. Протића војном министру Тихомиру Николићу од 11. августа пренет је и у европску штампу. Вапај српског министра није остао без ођека.

Први дигао глас за Србе - Виктор Иго се послужио угледом не само књижевника него и политичара.

Алексинац са краја 19. века

У српско-турски рат који је почео 1875. умешале су се све тадашње велесиле: Русија, Аустрија, Турска, Француска, Велика Британија, али су се вести о зверствима које је турска војска чинила над Србима дуго заташкавале. Тек наредне године провалиле су и у јавност европских земаља.

До Француске су преко дописника и дипломатских депеша почели да стижу најцрњи гласови о најезди Турака на српско тле. Један страшан извештај из Алексинца пуковника К. С. Протића војном министру Тихомиру Николићу од 11. августа пренет је и у европску штампу. Вапај српског министра није остао без ођека.

 

О Србији су први проговорили угледни људи, а најгласнији међу њима био је Виктор Иго, чувени француски књижевник и политичар. Он је у француском парламенту и у штампи упозоравао на злочине које су Турци починили над српским народом.

 

 

ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ ЕВРОПЕ

Своје расправе и податке Иго не само што је објавио у списима под насловом "За Србију", него је отишао и корак даље. Оптужио је европске владе за равнодушност према геноциду над словенским народима, а посебно над српским, а народе Европе позвао на уједињење против нечовештва. Иго, патриота и пацифиста какав је целога живота био, није заборавио да су 1871. године Срби, Хрвати, Румуни у Угарској били против припајања француске покрајине Алзас Немачкој.

 

У јеку српско-турског рата, београдски часопис "Исток" који је у то време био орган српске владе донео је Игоов говор о Србима у августа 1876. године. У том чланку велики писац жели да скрене пажњу великих сила на један мали народ. Цео свет је сведок ужасних догађаја на Балкану, каже Иго, али га моћне владе не примећују. Свака влада мисли краткорочно, не види патње других народа, док људски род све посматра са савешћу. Иго сматра да је сваки злочин велики, без обзира на то над ким је почињен. У чланку до појединости описује муке српског народа, и нарочито помиње Алексинац који је највише погођен зверствима. Свет може много тога да учини да ти злочини престану, али никога за то није брига.

 

"Постаје неопходно да се пажња европских влада скрене на један наоко тако сићушан догађај да га те владе, изгледа, ни не запажају. Ево тог догађаја: убијају један народ. Где? У Европи. Постоје ли за то и сведоци? Постоји један, а то је читав свет. Виде ли то и владе? Не. Нације имају над собом нешто што је испод њих, а то су владе. У извесним тренуцима тај бесмисао боде очи: цивилизација је у народима, а варварство у владама. Је ли то варварство хотимично? Не, оно је просто-напросто професионално. Оно што људски род зна, то владе не знају. То долази отуда што владе на све гледају кратковидим погледом који се зове државни разлог. Поглед људског рода је нешто друго, то је савест. Изазваћемо чуђење европских влада откривајући им да су злочини - злочини, да ни некој влади, нимало више него неком појединцу, није допуштено да буде убица, да је Европа заједнички одговорна, јер све што се у њој чини, то чини она сама, и да према некој влади, ако се понаша као дивља звер, треба и поступати као са дивљом звери. Да се у овом истом тренутку, ту, сасвим близу нас, пред нашим очима, убија, пали, пљачка, истребљује, да се кољу очеви и мајке, продају девојчице и дечаци, да се деца која су још сувише мала да би била продана секу сабљом на двоје. Да се заједно с кућама спаљују породице, да је број становника у некој вароши, за неколико часова смањен са 9.000 на 1.300. Да су гробља пренатрпана лешевима који се не могу покопати, тако да живима, који им шаљу све те жртве покоља, мртви узвраћају кугом, што је и право. Откривамо европским владама да трудним женама секу стомаке да би им убили дете у утроби, да се на јавним местима налазе гомиле женских костура са траговима тог чина, да пси на улицама глођу лобање силованих девојака, да је све то језиво, да би био довољан један миг европских влада да се то спречи, и да су дивљаци који чине та недела страшни, док су цивилизовани људи који их пуштају да то чине ужасни. Време је да се дигне глас... А затим, зашто се тај народ побунио? Зашто једно људско стадо неће да буде нечији посед као неко стадо животиња?"

 

Тадашње европско друштво је размишљало сасвим другачије. За њега је злочин само ако је почињен над његовим народом.

 

"Да ли злочин постаје мањи тиме што бива огроман? Авај! То је заиста стари закон историје. Ако убијете шест људи, ви сте Тропман, ако их убијете 600.000, ви сте Цезар. Бити чудовишан значи бити прихватљив... Кад ће се завршити мучеништво тог херојског малог народа? Време је да се зачује величанствени глас цивилизације који забрањује да се с тим настави. Ми, народи, изричемо владама ту забрану да се и даље врши злочин. Али одговарају нам: Ви заборављате да постоје "питања". Кад убију човека, то је злочин, а кад убијају народ, то је "питање"... Оно што се догађа у Србији показује колико су неопходне Сједињене Европске Државе. Нека уместо разједињених влада дођу уједињени народи. Докрајчимо убилачка царства. Обуздајмо фанатизме и деспотизме. Скрхајмо мачеве који служе празноверју и догме које витлају сабљама. Нека престану ратови, убијање, покољи, нека дође време слободне мисли, слободне размене, братство. Зар је мир тако недостижна ствар?

 

 

Виктор Иго је у то време већ имао преко 70 година. Био је зачетник књижевности романтизма, песник, драмски писац, критичар, сликар, али и активни политичар. О Србима је имао прилике да слуша још као дете. У време владавине Наполеона у његовом родном граду Безансону је боравио један батаљон српско-хрватских добровољаца, а Виктор је био дете француског официра. Први пут о Србима и Србији проговорио је 1828. у стиховима из збирке "Расрђени Дунав". У то доба, а имао је свега 25 година, већ је својим убојитим пером подржавао потлачене мале народе. Током револуционарне 1848. био је председник Првог конгреса Светског мира који је одржан у Паризу.

 

ВЕНАЦ ИЗ БЕОГРАДА

Иго је у чланку "За Србију" постао и први европски писац који је објавио идеје о уједињеној Европи, сматрајући да само таква она може постати јака и живети у миру. "Без Европске републике, без континенталног савеза, нема политике безбедности. Зверства извршена у Србији несумњиво показују да Европи треба јединство: једна влада, један општи братски суд, демокрација у миру са самим собом, као седиште свих збратимљених народа Париз, другим речима општа слобода на чијем престолу блиста светлост." Такође, први је у Европи који је сматрао да треба да постоји трговина без граница и јединствени европски новац. Када је умро, на сахрани Виктора Игоа стајао је и венац који је из Београда послала српска влада, али су му највећу почаст деценијама од тада одавали српски књижевници. Он сам и његови литерарни јунаци ушли су у многе романе с краја 19. и почетка 20. века, надахњујући искреним и одушевљеним родољубљем и њихове творце и њихове читаоце.

 

 

Из сна у јаву

У свом дневнику фебруара 1884, годину дана пред смрт Иго пише: "Сањао сам да сам у Сенату и да говорим. На крају беседе изговорио сам у сну оно што бих можда рекао и на јави: слободна Француска хоће слободне народе. А оно што Француска хоће она ће то и извојевати. Из јединства слобода у братству нићи ће узајамна љубав између душа, клица оне величанствене будућности, где ће за род људски отпочети општи живот, који ће се звати Европски мир."

 

Моћ штампе

У корист Србије су у време српско-турског рата 1876. године радили и многи листови у Француској, а нарочито су били популарни "Мали журнал" и "Мали париски журнал". Они су сваког дана објављивали цртеже са призорима из рата на тлу Србије и чланке који су славили српску и црногорску војску. Често су и сами родољуби из Србије и Црне Горе припремали и објављивали пропагандне чланке у штампи Француске, Русије и Енглеске, и постигли циљ: придобијали јавно мњење тих земаља, а преко њега утицали и на дипломатију.

 

Пренето са:
http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/238263/Veliki-prijatelji-Srbije-1-Prorok-Evropske-unije

Коментара: 0


# Виктор Иго Велика Британија
@



 

[ Додај коментар ]