Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Црква Трњанска - Храм Свете Петке

rss

03.01.2016. З. Стевановић

У Трњану је до 1833. постојао манастир Св. Петке који су срушили Турци, обновљен је 5 година касније 1841. године, али као црка Св. Петке (Википедија)

Храм Свете Петке, Трњане, Фото Панорамио

Старешина Цркве Трњанске парох житковачи Лазар М. Мартиновић у свом извештају од 13. јануара 1908. године наводи:

  • "Црква се зове трњанска храм Св. преп. муч. Параскеве - 26. јули. Њу није осветио - троносао - садањи Госп. Епископ.
  • Црква је трњанска у византијском стилу (има звонару).
  • Обновљена је на старим темељима 1822. год. по одобрењу лесковач. везира за владе Турака. Ферман су добили (тражили) Прота Милоје Живковић, Стоилко Бинчанац из Д. Адровца, Цвеја Н. из Гредетина, Илија Павић из Трњана
  • Који је Епископ онда цркву осветио и јели Св. Антиминс положио? Незна се. Као и да ли је прилозима или од ктитора подигнута.
  • Народ верује да је Св. Петка била у равници (доле до Мораву) но кад су Турци овај крај заузели, она се је сама преместила овде где је сад јер је овде било место шумовито и од Турака заклоњено.
  • Ова је - трњанска црква изгорела и разрушена у рату 1876. год.
  • Опет је оправљена и стари Св. Антиминс положен 26. јула 1881. год. Пошто је 1881. год. уз цркву дозидана звонара, то се не види Запис који је постојао да је обновљена 1822. год.
  • Црква је снабдевена потребама и има три пара одјејања, као и све друге утвари. Звона има два (2) набављена 1881. год. а престолни крст 1888. год."

Храм Свете Петке, Трњане, Фото Мића Димитријевић

У попису житеља и њихове имовине села Трњана из 1863. године наводи се имовина цркве трњанске. У попису се наводи:

  • "377. Црква Трњанска Св. Петка.
  • Непокретно имање: 1 браник око црквеног плаца 20 дана; 1 њива 1 дан; 1 ливада 5 коса - у вредности 109 дук. цес.
  • Месечни приход - нема.
  • По имању спада у II класу."

Владимир Јакшић оснивач Статистичке службе 1862. године и аутор више радова, 1873. године извршио је прорачун за превођење тадашњих јединица мера за површину у хектаре и то: дан орања као 0, 365 хектара (36,5 ари), коса ливада 0,218 хектара (21,8 ари) и мотика винограда 0, 058 хектара (5,8 ари). Ове податке наводимо како би читаоци могли разумети површине дате у старим мерама које се даље наводе.

О подизању цркве трњанске јереј Душан М. Веселиновић је у летопису записао:

"Црква Св. Петка је подигнута на старом темељу 11. маја 1821. године, за време турске владавине, јер тада овај крај није припадао Милошевој Србији. Црква је посвећена св. преп. Петки - Параскеви. Одобрење за обновљење храма добивено је најстрашније године за хришћанске народе на Балкану, за време покрета за ослобођење хришћана. Исте године .на Св. Тројицу обешени су у Нишу родољуби: Владика Мелентије, прота Стојан, поп Ђорђе и још три прва грађанина. Исте године на Ускрс у Цариграду је варварски обешен Патријарх цариградски као поглавар ист. православне цркве, с њиме још шест свештених лица, међу њима три митрополита. Те страшне 1821 год. поубијано је у Цариграду и у унутрашњости земље око осамдесет епископа православних. У једном писму од 16 априла писао је кнез Милош своме брату Јеврему како "од Јерусалима до Ниша ужасна сеча бива". Тада је кнез Милош бојећи се узајамног покоља успео да одржи добре везе са Марашлијом, јер су и Турци страховали да се Срби не дигну на устанак који се у Шумадији и припремао.

Храм Свете Петке, Трњане, Фото Мића Димитријевић

И баш у то најцрње време за хришћане успели су први људи из околине: поп Милоје Живковић, из Д. Љубеша, Стоилко Бинчанац, из Д. Адровца, Илија Сталаћанин, из Кормана, Цвеја из Гредетина и Илија Павић, из Трњана, да умоле пашу лесковачког, те је овај, да би задовољио Србе који су живели у близини границе Милошеве Србије, израдио ферман од султана да се обнови црква Св. Петка. Највећу заслугу за ово имао је свештеник Милоје Живковић.

Али након пола столећа и ова црква би спаљена и разрушена. У рату српско-турском 1876 године за проширење Србије, вођене су борбе око Алексинца. На прћиловачким висовима, цркве Св. Петке и Г. Адровцу такође су вођене борбе. И после нашег неуспеха, услед неравне борбе, Турци нагрну великом силом те спале и разруше цркву Св. Петку.

Садашња црква обновљена је 1881. године. У време њеног обнављања 1880 - 81. год. био је при цркви свештеник Лазар Јовановић, а тутори Љубисав Антанасковић и Михаило Павић, из Трњана. Црква је сазидана од камена, а покривена плехом. Пространа је у дужини 18 м. а у ширини 41/2 метра. На спомен плочи стоји овај натпис:

"Црква Трњанска храм Св. Преп. Параскеве 26. јула. Обновљена на развалинама 1821. г. за владе Турака. Порушена од Турака 1876. г. у српско-турском рату. Понова обновљена и звонара дозидана 1881. године."

Храм Свете Петке, Трњане, Фото Мића Димитријевић

Унутрашњост цркве као и темпло су украшени св. ликовима. Ко је радио први иконостас не зна се. Иконостас из 1866 године израдио је Тома Стојковић, иконописац из Алексинца. Он је и живопис у цркви израдио. Али сав тај рад уништен је од Турака у српско-турском рату 1876 г., када су код цркве св. Петке, прћиловачком вису и Г. Брду вођене борбе за проширење Србије. Од овога живописа сачувана је само једна икона св. Петке сва избушена куршумима и налази се у звонари, која је уз цркву дозидана 1881. године.

Садањи иконостас радио је неки Настас, иконописац, из Крушевца. Унутрашњост цркве је изображена у светитељским ликовима, а рад је Драгољуба Т. Стојковића, иконописца из Алексинца. Али како је рађен посном фарбом и постао скоро невидљив, то је ове године и обновљен од истог иконописца Драгољуба Стојковића. Црква има све потребне књиге, одјејања као и друге потребе. Има и уређену књижницу.

На звонику има два звона. Мање звоно има овај натпис:

"За време Государја и књаза српског Милана Обреновића и управљања Епископа Мојсија епископије тимочко-крајинске и проте округа Алексиначког Тодора Павића. Ливац Стеван Бата и син у Вршцу 1881. год."

На другом већем звону записано је:

"Храм Св. Пр. Параскева Црква Трњанска. Ово звоно после српско-турског рата бив. у 1876. год. кад је црква порушена и опљачкана била од Турака, исплатила је каса црквена, која је образована из добровољних прилога православних хришћана и побожних душа."

Храм Свете Петке, Трњане, Фото Мића Димитријевић

При цркви трњанској су 1874. г. биле три парохије:

Житковачка парохија која се састојала од села Житковца (77 домова), Мрсоља (120 домова), Прћиловице (93 дома) и Доњег Адровца (75 домова). Свега 365 домова.

Корманска парохија која се састојала од села Кормана (104 дома), Горњег Љубеша (23 дома), Срезовца (24 дома), Доњег Љубеша (60 домова) и Витковца (54 дома). Свега 265 домова и

Трњанска парохија која се састојала од села Трњана (128 домова), Гредетина (57 домова), Крушја (32 дома), Лознаца (20 домова), Доње Пешчанице (32 дома), Горњег Адровца (23 дома), Горње Сувотне (32 дома) и Доње Сувотне (16 домова). Свега 340 домова.

Две деценије касније, око 1895. године, при цркви су исто биле три парохије али другачијег назива и састава:

Трњанска парохија која се састојала од села: Трњана (186 домова), Доњег Адровца (106 домова) и Пешчанице (34 дома). Свега је било 326 домова. Парох је био јереј Петар Маринковић.

Житковачка парохија која се састојала од села: Житковца (122 дома), Прћиловице (135 домова) и Мрсоља (148 домова). Свега је на парохији било 405 домова. Парох је био јереј Лазар Мартиновић.

Гредетинска парохија која се састојала од села: Гредетина (82 дома), Горњег Адровца (32 дома), Крушја (40 домова), Лознаца (32 дома), Горњег и Доњег Сувотна (75 домова), Јаковља (60 домова) и Радевца (53 дома). Свега је на парохији било 374 дома. Парох је био јереј Ђорђе Стојановић

Године 1898. при цркви су такође постојале три парохије. Иначе, по Шематизму нишке епархије из 1899. године као и по наводима митрополита Михаила из 1895. године, трњанска црква је била озидана 1821. године.

Житковачка парохија се састојала од 3 села: Прћиловице (151 дома), Мрсоља (162 дома) и Житковца (125 домова). Цела парохија је имала 438 домова и 2802 душе. Парох је био Лазар Мартиновић.

Гредетинска парохија се састојала од 8 села: Крушја (53 дома), Лознаца (36 домова), Јаковља (63 дома), Радевца (60 домова), Доње Сувотне (38 домова), Горње Сувотне (47 домова), Горњег Адровца (40 домова) и Гредетина (103 дома). Цела парохија је имала 440 домова и 2715 душа. Парох је био Ђорђе Стојановић.

Трњанска парохија се састојала од 3 села: Пешчанице (44 дома), Доњег Адровца (119 домова) и Трњана (218 домова). Цела парохија је имала 381 дом и 2560 душа. Парох је био Петар Маринковић.

Храм Свете Петке, Трњане, Фото Мића Димитријевић

Према извештају за 1914. годину парохија је обухватала села: Трњане, Доњи Адровац и Пешчаницу. На парохији је било 408 домова са 3.005 душа, 1.603 мушких и 1.402 женске.

"У време када је црква подигнута није било у близини друге цркве, те су зато многи свештеници из оближњих срезова: расинског, добричког и моравског долазили у Св. Петку да служе божанствену св. литургију и да се причесте" - записао је јереј Душан М. Веселиновић, парох житковачки у летопису цркве 1932. године.

Он даље наводи: "Први свештеник обновљеног храма 1821. год. био је Милоје Живковић. Њему и припада главна заслуга што је црква обновљена. Из записа на листовима минеја види се да је у то прво време, од 1821. до 1826. год., при цркви био и калуђер Неофит. Неофит је за оно време био школован и учен, те је код цркве отворио школу у коју су младићи из среза моравског и околине долазили да се уче Христовој вери, писмености и родољубљу. После његовог одласка младиће су учили писменији свештеници, док није отворена школа у Прћиловици, прва у Моравском срезу."

Говорећи даље о свештеницима који су служили при цркви трњанској јереј Веселиновић наводи:

  • "Протојереј Милоје Живковић, из Доњег Љубеша, чијом је иницијативом и заслугом и подигнута црква на старим. зидинама. Био је свештеник од 1821. до 1838. год. Умро је у манастиру св. Романа 8. априла 1839. год. и сахрањен у порти св. романској, где и сада постоји мермерна плоча.
  • Јеромонах Неофит био је при цркви од 1821. до 1826. године. Био је за оно време учен човек, те је при цркви установио основну школу, прикупљао бистре младиће, учио их писмености, он је био једини учитељ. Куда је одавде отишао и колико је живео не зна се.
  • Поп Стеван, у калуђерству архимандрит Сава, био је при цркви од 1822. до 1832. г. Родом је из села Трубарева. Постао је доцније архимандрит и старешина манастира св. Романа. Био је учен и чувен калуђер у своје време. Умро је у Београду око 1860. год.
  • Свештеник Стојан Мартиновић, из Рутевца. Дошао је код Св. Петке из манастира св. Романа око 1832. г. и ту се настанио. Доцније је отишао у Житковац где је и умро 1851. г, Сахрањен је код Св. Петке, али је споменик уништен од Турака 1876. год.
  • Поп Маринко Миловановић, из Нозрине, био је неко време, па је доцније прешао цркви тешичкој.
  • Поп Стојко Стојановић - Ћоса, из Лужана, касније је прешао цркви Св. Богородице у Тешици.
  • Свешт. Милован Поповић, из Грејача, прешао доцније цркви тешичкој.
  • Свешт. Јован Бркић, из Прћиловице, био је свештеник пре 1832. год. Као распоп умро је у Прћиловици 1860. год.
  • Поп Миленко, из Дашнице, био је при цркви неко време, па је отишао у ман. Наупару где је и умро.
  • Свештеник Милић, из Трњана.
  • Свешт. Милоица Јовановић, из Зебице.
  • Свешт. Живко из Сечанице. Био је свештеник близу 50 година и умро у Прокупљу.
  • Тодор М. Живковић, свештеник из Д. Љубеша. Син је проте Милоја Живковића, чијом је заслугом црква сазидана. Био је при Св. Петки од 1836. год. до 1850. год. Ове године отишао је у ман. Наупару, закалуђерио се задржавши име и тамо је и умро 25 XII 1860. године. 1842. год. био је посланик - депутат од стране народа. Био је старешина манастира Наупаре, и као такав је и умро и сахрањен пред вратима манастира Наупаре.
  • Поп Дака-Дамњан Павић, из Трњана, био је при цркви од 1840. до 1863. год. када је и умро. Сахрањен је у порти црквеној.
  • Живојин Поповић, парох кормански, родом из Бикотлице. Дошао је на парохију корманску око 1865, г. Убијен је пред својом кућом 30. марта 1881. г. Сахрањен је код цркве св. Петке.
  • Стојан Денић-Богосављевић, као капелан своме тасту свештенику Тодору од 1852. до 1863. год., када је умро од великих богиња. Сахрањен је близу олтара црквеног, али је плоча уништена 1876.

Храм Свете Петке, Трњане, Фото Мића Димитријевић

У попису житеља и имовине села Трњана из 1863. године наводи се и свештеник Стојан Денић. У попису се наводи:

  • "319. Г. Стојан Денић, парох 36 г., син Михаило 1 г. (касније народни посланик за срез моравски - ЗС), кћери Јелена 9 г., Марија 6 г., Миља 3 г., сирота Румена 60 г.
  • Непокретно имање: кућа слаба матер. с плацем и шљивак 1/2 дан; 1 кафана у селу, 2 њиве 2 1/2 дана; 1 виноград 3 мотике - у вредности 105 дук. цес.
  • Месечни приходи од привреде земљеделске и свештеничке 17 тал.
  • По имању спада у II класу, по приходу спада у V класу.
  • 320. Г. Настасија жена Стојана Денића пароха трњанског 32 г.
  • Непокретно имање: обор и кош у селу Трњане; 1/4 дан и кафана у Крушевцу, меана у Шиљеговцу ок. крушев.; 1 ливада 3 косе; 1 виноград 3 мот. - у вредности 168 дук. цес.
  • Месечни приход - нема. По имању спада у III класу.    
  • 321. Стаменко Јовановић, слуга г. Стојана Денића, пароха трњанског 34 г.
  • Непокретно имање - нема
  • Месечни приходи од привреде личне 1 тал.
  • По приходу спада у I класу"

О поменутој кафани свештеника Стојана Денића у Трњану сачуван је опис из 1863. године који гласи:

"62. Притјажатељ механе г. Стојан Денић, парох, спада у III класу, налази се на друму Крушевцу водећем. Од тврдог материјала, 1 собу, 1 као кафану, фуруну за леб, шталу за 10 коња. Могу преноћити 10 душа. Није по плану и рђавог је строја. Под ћерамидним је кровом. Мале је важности, него за по неког марвеног трговца удобна је што је у селу."

Миладин П. Мартиновић, парох житковачки, био је намесник ср. моравског (подвукао ЗС). Био је свештеник од 1853. до 1873. г., када је напрасно умрo. Код цркве је сахрањен

У попису житеља и њихове имовине места Житковац из 1863. године наводи се и свештеник Миладин П. Мартиновић.

  • "29. Г. Миладин П. Мартиновић, свештеник 30 г., син Лазар 8 г. (касније учитељ и свештеник - ЗС)
  • Непокретно имање: кућа са 2 зграде од слабог материјала с плацем и шљиваком; пола меане са пола плаца, пола баштованџинице до меане; пола баштоване друге; 11 3/4 дана орања, 2 1/4 ливаде; 2 1/4 винограда - у вредности 214 дук. цес.
  • Месечни приходи од покретности и привреде, од свештенодејствија 13 тал.
  • По имању спада у III класу, по приходу у IV класу."

Храм Свете Петке, Трњане, Фото Мића Димитријевић

Лазар Јовановић, парох трњански од 1878. године. Због учествовања у побуни 1883. г. стрељан је код моста на Морави. Ту је и сахрањен. "Опт. Лазар Јовановић, свеш. признао је: да је водио Моравце бунтовнике као њихов командант у Алексинац;  да је пред г. потпуковником Беничким иредстављао жеље народне, а на име: да се народу даде оружје, да се садањи срески старешина уклони из овог места, Станко Петровић. и Димитрије Прокић ослободе апса, услед чега се он и примио команданства; да Краљ да милост вођама и народу.

Сведок Никола Јовановић, жандарм видео је кад је опт. Лазар дојахао на коњу пред бунтовницима у Алексинац, а и други сведоци као и остали опшужени потврдили су да је оптужени Лазар био старешина бунтовнички."

Свештеник Лазар Јовановић је, по сопственој изјави датој пред Преким судом, рођен у Бањи а у Трњане је дошао из Шарбановца 1878. године.

Лазар Јовановић је најпре био парох у Злоту, у срезу зајечарском од 5. децембра 1866. до 12. децембра 1868. године.6 Потом је премештен за пароха шарбановачког у срезу бољевачком где је био од 15. децембра 1868. до 26. фебруара 1878. године.7 Одатле је дошао на трњанску парохију у срезу моравском.

Прота Тодор Павић, рођен је у Трњану 1853. г. (треба 1835. - ЗС), где је и био парох. Од 1878. г. је парох алексиначки и прота округа алексиначког (подвукао ЗС). Умро је 1900. год. Протојереј и намесник алексиначки Тодор Павић је умро 18. јула 1900. године у Алексинцу. Сахрањен је на алексиначком гробљу а опело је извршио свештеник Аврам Миловановић са још 7 свештеника.

Као житељ села Тешице у попису из 1863. године наводи се свештеник Тодор Павић који је вероватно тада служио при цркви тешичкој. У попису се наводи:

  • "417. Г. Тодор Павић, свештеник 28 г., жена Јана 27 г., кћери Полексија 7 г., Персида 4 г.
  • Непокретно имање: кућа од слабог материјала с плацем и шљиваком 1/2 дана; 1 њива 1/4 дана - у вредности 53 дук. цес.
  • Месечни приходи од привреде земљеделске и свештеничке 8 тал.
  • По имању спада у I класу, по приходу у III класу."

Димитрије Стевановић, био је капелан на парохији трњанској до 1868. год., а тада је постао парох нозрински. Погинуо је од зликовачке руке 1911. год. код цркве тешичке.

У попису из 1863. године наводи се као житељ Нозрине и свештеник Димитрије Стевановић. Ту се наводи:

  • "Г. Димитрије Стевановић, парох 29 г., жена Стаменка 29 г.
  • Непокретно имање: кућа од слабог материјала с плацем и шљиваком 1/2 дана; 10 њива 6 дана; 1 шљивак 1/4 дана; 7 ливада 5 коса; 1 виноград 2 мотике; 1 браник 1/4 дана - у вредности 54 дук. цес.
  • Месечни приходи од привреде земљеделске, стоке и свештеничке 10 тал.
  • По имању спада у I класу, по приходу у III класу."

Храм Свете Петке, Трњане, Фото Мића Димитријевић

Василије Тривунац, рођен је у Суботинцу код Алексинца. Парох житковачки постао је 1874. год. где је остао до 1881. када је прешао на парохију корманску. Због својих кривица расчињен је 1898. године. Василије Трифунац ђакон и учитељ школе алексиначке рукоположен је 26. априла 1869. године за свештеника и постављен за капелана зајечарском протојереју.8 Василије Тривунац, расчињени свештеник из Алексинца, рођен у Суботинцу, стар 53 године, умро је у алексиначкој болници 19. новембра 1899. године од "запаљења бубрега'.' Сахрањен је на алексиначком гробљу 21. новембра 1899. године.9

Ђорђе Стојановић, парох гредетински. Рођен је у Свилајнцу 1852. године. На парохију гредетинску дошао је 1884. године. Умро је 1902. године. Бивши учитељ стамнички рукоположен је 12/24. јула 1879. године за ђакона а 13/25. јула 1879. године за свештеника и одређен за капелана Милосаву Богојевићу, свештенику свилајначком.10 Јереј Ђорђе је завршио основну школу, нижу гимназију и Богословију.

Душан Веселиновић о свештеницима при цркви трњанској даље наводи:

  • "Лазар М. Мартиновић, парох житковачки. Рођен је 25. фебруара (марта - ЗС) 1856. год. Рукоположен је за свештеника 15. јуна 1881. г. Био је виђен свештеник и поштован од народа, те је и више пута био биран за народног посланика. Умро је у Житковцу 5. јануара 1916. год. у мучним и црним данима окупације своје отаџбине.
  • Петар С. Маринковић, парох трњански. Рођен је у Прокупљу. Био је свештеник неко време у Добричу. За пароха трњанског постављен је 1884. год. Био је одличан свештеник. Као родољуб и чувар народа свог варварски је убијен од. Бугара код алексиначког моста на Морави и бачен с моста у воду месеца фебруара 1917. године."

Старешина Цркве трњанске парох житковачи Лазар М. Мартиновић у извештају од 13. јануара 1908. године наводи:

"При цркви Трњанској свештеници су:

  • Лазар М. Мартиновић рођен у Житковцу, сада парох житковачки рођен 25. марта 1856. год. Рукоположен за ђакона 15. а за свештеника 20. јуна 1881. од блаж. почив. Епископа Г. Мојсеја неготинског. Свештеник Лазар Мартиновић завршио основну школу, четири разреда гимназије и богословију. Од 1. маја 1875. до септембра 1879. године био је учитељ. После тога до рукоположења за свештеника био је без посла. Након рукоположења кратко је био на корманској парохији, до 5. септембра 1881. када је постављена за пароха житковачког. Одликован је црвеним појасом одлуком Е Бр. 2192/901. г. Био је члан свештеничког удружења, Српске књижевне задруге, Земљорадничке задруге и Пољопривредног друштва. Годишњи приход од парохије до 3.000 динара.
  • Петар С. Маринковић рођен у Прокупљу, сада парох трњански рођен 8. јула 1858. год. Рукоположен за ђакона 12. а за свештеника 13. декембра 1881. г. од блаж. поч. Епископа нишког Г. Виктора. Свештеник Петар Маринковић завршио је основну шклу у Прокупљу и три разреда богословије. Од 1. јануара 1878. до 1881. године био је учитељ. После рукоположења био је 6 месеци на парохији гајтанској и 2 године на парохији дажањској. За пароха трњанског постављен је 1884. године. Одликован је сребрном медаљом за храброст у рату 1878. године. Одлуком епископа нишког Никанора Е Бр. 612 одликован је црвеним појасом 1904. године. Био је члан свештеничког удружења, Српске књижевне задруге и Земљорадничке задруге. Годишњи приход од парохије износио је до 3.000 динара.
  • Оба свештеника служе при цркви трњанској."

Храм Свете Петке, Трњане, Фото Мића Димитријевић

Свештеници при цркви трњанској, Петар Маринковић и Лазар Мартиновић11
Душан Веселиновић даље у летопису о свештеницима наводи:

  • "Цветко М. Богдановић је рођен 9. марта 1875. год. у Печењевцу. При Св. Петки је био као капелан гредетински. Доцније је постао парох тешички, а потом члан Нишког духовног суда. Зверски је убијен од Бугара за време окупације 18-Х1-1915. год. код нишке Јелашнице. Име му је обележено златним словима на спомен плочи у нишкој Саборној цркви у реду других стотину свештеника мученика из нишке епархије.
  • Милан А. Јовановић, свештеник из Кормана. Рођен је 8. јануара 1874. год. у Вел. Шиљеговцу. од оца проте Аврама Јовановића. При Св. Петки је био као капелан гредетински. Одавде је постављен за пароха корманског 4. фебруара 1903. год.
  • Милан Ст. Миљковић. дошао је за пароха гредетинског 20-III-1903. год. Одавде је премештен на малчанску парохију."

О архијерејским посетама цркви  до првог светског рата јереј Душан М. Веселиновић у летопису је записао:

"Из записа на листовима црквених минеја види се да су цркву посетили ови архијереји:

  • Епископ нишки Димитрије посетио је цркву св. Петку: 21. априла 1886 год.
  • Епископ нишки Никанор служио је у цркви архијерејску службу 26 јула 1901. год. када црква слави.
  • Епископ нишки Никанор посетио је цркву 3. марта 1902. год. и тада је служио у цркви. Тога дана су били у цркви и претставници: краља, сената, народне скупштине, краљ. владе и других корпорација. Тако исто били су код цркве и отправник руског посланства, као и сродници пуковника Рајевског. После свечане архијерејске службе сви су отпутовали за Горњи Адровац на место Голо Брдо, где је славно погинуо пуковник Рајевски 1876 год. у рату српско-турском, где је освећен темељ цркви пук. Рајевског, коју му подиже његова породица.
  • Епископ нишки Доментијан посетио је цркву 20. августа 1911. године.                             
  • Епископ нишки Доситеј посетио је цркву 20. августа 1913. год., враћајући се из цркве Рајевског."

Коментара: 0


# историја црква Житковац Горњи Адровац школе Доњи Адровац Зоран Стевановић СПЦ Света Петка Трњане Православље Мића Димитријевић Никола Јовановић
@



 

[ Додај коментар ]