Žuti prsluci!

Međutim, nisu svuda isti razlozi za nezadovoljstvo. U Francuskoj demonstranti se opremili žutim prslucima iz automobila i krenuli da se bune protiv postojećeg stanja u društvu. Ljudi nezadovoljni platama, uslovima rada, cenom benzina, neki bi da Francuska država istupi iz Evropske unije. Ipak, počelo je od povećanja poreza na benzin. To je bio okidač. Kako čusmo na javnom servisu jedna Francuskinja je ogorčena što radi osam sati dnevno, a zaradi mesečno 1.500 evra! Ima žena dostojanstvo. Francuzi navikli da od plate mogu da podmire komunalije, da voze auto, da odu makar jednom u godini na odmor. I da izađu u restoran, bioskop i pozorište, da posete muzej. Mnogo luksuzan narod. Nisu kao neki!

Protesti u Francuskoj, ali i u drugim zapadnim "demokratijama" daju rezultat. Vrli francuski predsednik već odustao od povećanja poreza na benzin. Ali ni demonstranti više nisu zadovoljni samo tom pobedom. Idu dalje u svojim zahtevima. A s Francuzima nema šale. Svojevremeno su uličnim borbama poput ovih sadašnjih svrgnuli kralja i proglasili republiku. Kralju i kraljici čak odsekli glave na giljotini. Kraljicu i tako nisu voleli. Navodno je gladnom narodu savetovala da jedu kolače ako nemaju hleba. Posle je istorija potvrdila da je ovo lažna optužba, al' šta vredi? I za Sadama Huseina se tvrdilo da poseduje oružje za masovno uništenje. Oružje nije pronađeno, no to nije sprečilo "izvoznike demokratije" da obese Sadama. Za Gadafija se govorilo da finansira terorizam, a tek zbacivanjem Gadafija terorizam se razmahnuo. Ni na slučaju Srbije takozvane "zapadne demokratije" nisu oskudevale na lažima i nasilnom usađivanju "zapadnih vrednosti!"

No, vratimo se mi Francuzima. Posle one slavne revolucije, kada je mnoštvo naroda obezglavljeno, revolucionari su se međusobno poubijali. Sve na giljotini. Tako to ide. Taj pelcer se primio potom u Rusiji i nažalost u Srbiji. S istim rezultatom. Pobijeno je sve što je vredelo. Šta je preskočilo, vidimo. Kako u francuskoj, tako i u Srbiji.

Šteta je samo što je zbog protesta francuski predsednik morao da odloži posetu Srbiji. Taman smo hteli da mu pokažemo šta znači srpsko gostoprimstvo. Da shvati ko su Srbi. On ponizio Srbiju na proslavi stogodišnjice od završetka Velikog rata, a mi bi, kao što znamo, sve oprostili i ugostili bi ga kao najrođenijeg. Zapravo, mnogo bolje od najrođenijeg. Jer Srbin ne poštuje rod, prijatelja, saveznika, a klanja se neprijatelju. Slomismo se od veličanja Merkelove, Kurca, Makrona, a nešto ne vidim da nas posećuju državnici Španije, Grčke, Rumunije, Belorusije... Upravo onih što nas i dalje podržavaju uprkos žestokim pritiscima gore pomenutih "prijatelja" i još nekih sličnih njima.

Ne bi mi smetalo ako bi žestoki protesti u Francuskoj bili nastavljeni. Čak i da dovedu do ostavke predsednika Makrona. Taj nas je zbilja žestoko ponizio. Pozvao na proslavu Tačija iz države "Kosovo" na proslavu. I posadio ga u prve redove. Ispred kamera. Ceo svet da ga vidi. A našeg predsednika stavio na tribine. Što je njega lično ponizio, baš me briga. Nije trebalo ni da ide na proslavu. Već je na Notr Damu vijorila zastava "Kosova". Zastava države koja pre sto godina nije postojala. Ne postoji ni danas, osim na papiru. A Srbija kao najveći stradalnik tog rata, morala je da ima počasno mesto. Ma ko bio predsednik Srbije, morao je biti odmah uz Makrona. Šta će Angela Merkel u prvom redu? Ona predstavlja poraženu zemlju. Ovako, ponižavanjem predsednika Srbije, ponižena je Srbija.

S druge strane protesti u Francuskoj mogu da naškode i drugima. Televizije i štampa u svetu su malo objektivnije i slobodnije od ovih u Srbiji. Prenose sve do detalja. Ljudi se očas poistovete sa svojim junacima. I krenu njihovim stopama. Po ono naški: igra mečka pred čičinom kućom, pa zaigraće i pred tvojom!

Miodrag Tasić