Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Pretraga
cirilica | latinica

U vrtiću raste napredak

rss

05.07.2015. Vreme

Zaposleni u Predškolskoj ustanovi "Lane" u Aleksincu staraju se o 803 deteta podeljena u 52 grupe.
Trenutno, ustanova koristi pet objekata u gradu i 24 na selu.

U vrtiću raste napredak

Predškolsko obrazovanje ima dve funkcije: podstiče rani razvoj dece sa dobrobitima koje se prelivaju na celu naciju i omogućava roditeljima da rade ili nastave obrazovanje dok su deca zbrinuta u vrtiću. Koristi od ranog učenja su mnoge: deca su uspešnija u školi, što znači da neće odustajati od školovanja i da će se usavršavati, zdravija su tokom celog života zato što o njima od malena brinu stručnjaci, manje je verovatno da će se upustiti u kriminalna ponašanja, spremnija su za inkluziju i osposobljena da grade društvo koje je njih izgradilo.

Nacionalnim milenijumskim razvojnim ciljevima Srbije planirano je da do ove godine 70 odsto dece uzrasta od tri do sedam godina bude obuhvaćeno predškolskim obrazovanjem, sa posebnim naglaskom na deci iz marginalizovanih grupa. Jula prošle godine, prema podacima istraživanja Republičkog zavoda za statistiku i UNICEF-a, u Srbiji je samo 50,2 posto dece uzrasta tri do pet i po godina obuhvaćeno predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem, a iz društveno osetljivih grupa ih je znatno manje: 5,7 posto dece iz neformalnih romskih naselja, 9 posto dece iz siromašnih porodica, 27 posto dece iz seoskih sredina, dok o deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nema preciznih podataka. U zemljama EU 87 posto dece ide u vrtiće.

Zbog uspostavljenih zakona i adekvatnih strateških okvira o obrazovanju, inostrane institucije koje se bave unapređivanjem obrazovanja dece na globalnom nivou, a među njima je i UNICEF, prepoznale su da Srbija ima potencijal i nameru da unapredi predškolsko vaspitanje i obrazovanje, pa joj raznim projektima pomažu u tome. Recimo, velikog uspeha je imao IMPRES, trogodišnji projekat koji je finansirala Evropska unija, zahvaljujući kojem je 1700 mališana iz 15 nedovoljno razvijenih opština uključeno u rano obrazovanje, izgrađeno je sedam montažnih vrtića, ustanove su dobile 10 kombi vozila za prevoz dece iz udaljenih mesta – što je sve uticalo na porast obuhvata dece u tim sredinama.

Trenutno je u toku druga faza projekta "Vrtići bez granica" koji je pokrenuo UNICEF sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Centrom za interaktivnu pedagogiju (CIP) i Institutom za pedagogiju i andragogiju, uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). "Kao i u prethodnoj, i u ovoj fazi je uključeno 10 opština. Izabrane su siromašne sredine, često devastirane. Međutim, svaka opština je zainteresovana da poboljša situaciju u ovoj oblasti i svaka ulaže, pa i one najsiromašnije. Mi smo prijatno iznenađeni njihovim angažovanjem", kaže Milena Mihajlović, direktorka CIP-a. "Svojim resursima nastoje da neki zapušteni prostor pretvore u vrtić i da time ublaže problem kapaciteta, a naročito da se prostorno približe deci koja često žive u udaljenim selima. Pomažu obuku zaposlenih, prilagođavaju program potrebama dece, rade sa roditeljima, na svaki način nastoje da što više dece iz svoje sredine uključe u rano obrazovanje. Do svakog deteta se može stići. Predškolske ustanove uključene u projekat su to shvatile."

Kapaciteti i cena su glavni razlog nedovoljnom obuhvatu dece, programi su tek iza njih, i roditeljima najmanje bitni. "Osnova programa po kojoj dalje svaki vrtić radi svoj program nije decenijama menjana. Mi na terenu vidimo da nema povezanosti između onog što želimo da postignemo u predškolskom i onoga kako se radi. Na primer, želimo da dete prihvati druga. Šta vaspitač radi da dođe do tog cilja, kako procenjuje šta se i da li se to dešava? Šta znači ocena vaspitača ‘divno su prihvatili romsko dete’? Da li se sa tim detetom druži cela grupa ili dvoje dece? Kvalitet programa varira i zavisi od pojedinca. U nekom zaseoku možete naći fantastičnu atmosferu, inovativne programe, a usred Beograda – učmalost. Nema ujednačenosti. Podsetiću da sva deca imaju prava na jednak kvalitet."

Ne treba zaboraviti, takođe, i da su dobri zakoni, koje po oceni nepristrasnih inostranih institucija Srbija ima, nada da će jednog dana u svim vrtićima biti i dobre prakse.

 
Kako to rade u Aleksincu

Zaposleni u Predškolskoj ustanovi "Lane" u Aleksincu staraju se o 803 deteta podeljena u 52 grupe. Trenutno, ustanova koristi pet objekata u gradu i 24 na selu. Broj dece stasale za pohađanje pripremnog predškolskog programa (PPP) se smanjuje, za razliku od broja dece obuhvaćene predškolskim vaspitanjem i to zahvaljujući nastojanju "Laneta" da deci učini vrtić dostupnim.

"Teritorija naše opštine je velika, Aleksinac ima 72 naselja, pa je nemoguće u svakom otvoriti objekat", kaže direktorka PU "Lane" Violeta Popović. Zato smo adaptirali prostore škola u naseljima, mesnih zajednica, bivših učiteljskih stanova. Sami smo završili sve potrebne radove, napravili nameštaj, uredili enterijer, sprave u dvorištima, pa nismo imali dodatnih troškova. U mnogim sredinama su nam svesrdno pomagali i roditelji. S obzirom da je roditeljima iz udaljenih sela teško da dovode decu u vrtić, u velikoj meri smo uspeli da rešimo i taj problem. Pre tri godine kombi koji je posedovala ustanova počeo je da prevozi decu iz više sela u jedan objekat. S obzirom da je ovaj način prevoza dece rasterećivao roditelje obaveze da svakodnevno odvode i dovode decu do zabavišta i nazad a neretko i da ih čekaju sve vreme boravka, prošle godine smo racionalizacijom troškova uspeli da kupimo još jedno kombi vozilo pa sad dva kombija prevoze decu iz dvadesetak sela. Zatim: kako bismo što bolje iskoristili taj prevoz i dobijeni prostor, formirali smo dve mešovite grupe. Time smo povećali obuhvat mlađe dece i omogućili im da odrastaju u stimulativnoj sredini i među vršnjacima."

Aktivnosti i planove "Laneta" podržava lokalna samouprava, finansira realizaciju predškolskog vaspitanja i obrazovanja u najvećem delu, a realizaciju posebnih programa u potpunosti. "Naša saradnja sa grčkim sindikatom ADEDI rezultirala je njihovom donacijom zahvaljujući kojoj smo, uz pomoć lokalne samouprave, izgradili objekat za smeštaj dece sa tri radne sobe. Plus, trenutno je u toku dogradnja centralnog objekta kojom ćemo dobiti pet radnih soba i lutkarsku radionicu. Ovom dogradnjom ćemo, nadam se, u potpunosti rešiti smeštaj dece sa liste čekanja na kojoj je najviše dece jaslenog uzrasta", kaže Violeta Popović.

Romska deca u "Lanetu" uglavnom su zastupljena u PPP i u kraćim posebnim programima, navodi psiholog ove ustanove Valentina Petrović. "Inkluzija se sprovodi našim nastojanjem da programima budemo što dostupniji svoj deci naše lokalne zajednice. Uvažavaju se prioriteti prilikom upisa, ali je akcenat na diversifikaciji programa, odnosno na stvaranju raznovrsnih programa kako bi se što više dece pronašlo u njima." Vrtić "Lane" je poznat po programu "Igraonica", koji je razvijen u projektu "Vrtići bez granica" i koji je nastavio da se primenjuje i nakon završetka projekta. Program je namenjen deci od tri do pet i po godina koja nisu pohađala nijedan oblik organizovanog predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kao i deci koja pripadaju određenim osetljivim društvenim grupama.

Izgradnjom novih objekata, otvaranjem grupa u seoskim područjima, adaptacijom raspoloživih prostora, proširenjem delatnosti predškolske ustanove i na decu koja nisu obuhvaćena nijednim vidom predškolskog vaspitanja, ova ustanova je napravila značajan korak ka ostvarenju strategije razvoja obrazovanja u Srbiji.

 

Komentara: 6


# Lane PU Violeta Popović vrtić UNICEF
@unicefsrbija @



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+10) (-13)

    miroslava 06.07.2015.
    Cim je tema pozitivna, nema komentara. Gde su sada svi oni ''dezurni hejteri''? Jedva cekam da vidim kako ce sa ove teme da se skrene na nesto nazovi-negativno...

  • (+9) (-5)

    savest 06.07.2015.
    Zašto se kitiš tuđim perjem?

  • (+14) (-2)

    dezurni hejter 06.07.2015.
    Tekst je preuzet iz casopisa Vreme, br 1277, od 24. juna 2015, i to delimicno. Naravno, u originalnom tekstu nema fotografija ovih dama, koje nisu ni potpisane, pa se mora nagadjati ko su. Takodje, nije naveden ni autor teksta. Ovo je primer zloupotrebe istrazivackog novinarstva u cilju podizanja rejtinga posrnule lokalne politike. Naravno, bezuspesno, aleksincani znaju i kakva im je opstinska vlast, i kakva su rukovodstva opstinskih preduzeca i ustanova, posebno znaju sve njihove uspehe i rezultate koje postizu u svom naprednjackom poletu.

  • (+10) (-9)

    JOS JEDAN HEJTER 06.07.2015.
    TO JE BAR JASNO. NIKO NE VOLI DIREKTORKU PA ZATO NEMA POZITIVNIH KOMENTARA. KAD OVU PROMENE NIKO VISE NECE DA PISE LOSE O "LANETU". TOLIKO JE LOGICNO.

  • (+8) (-3)

    aleksinčanka 07.07.2015.
    Resavska škola ha ha ha....

  • (+14) (-4)

    dikavac 07.07.2015.
    greška je u naslov el ispravno se pisuje u vrtić raste naprednjak


[ Dodaj komentar ]