Takse

Ali, nas danas zanimaju takse koje je takozvana „država Kosovo“ uvela na robu proizvedenu u ostatku Srbije! Dakle, na one proizvode koji se izvoze iz centralne Srbije i Vojvodine u „južnu srpsku pokrajinu“. Kako ta srpska pokrajina, voljom svetskih moćnika, i potpomognuta od strane srpskih „državnika“ sve više dobija obrise kakve-takve države, logično je da „državnici Kosova“ uvode carinu na robu proizvedenu u Srbiji. Zašto se taj namet naziva taksama, a ne carinom, verovatno je samo stvar lingvistike. Možda bolje zvuči za uši nekog tamo Đurića, Ljajića ili Vulina?

Elem, kako god ih nazivali, tek „kosovski zvaničnici“ prvo uveli 10% nameta na srpske proizvode koji su prešli“administrativnu liniju s Kosovom.“ I koji se, naravno, prodaju na teritoriji mafijaške kvazi države. No, nedugo potom, takse, carine, porezi, svejedno šta su, podignuti su na 100%! Svaki kg brašna, svaka boca soka ili kisele vode, ako je realna cena bila recimo 30 dinara, sada s ovom globom košta 60 dinara na Kosovu. I, svakako, to je preskupo za tamošnje tržište. Okrenuli se nabavljačima robe iz Hrvatske, Slovenije, Bugarske... Ovi srpski „prijatelji“, kao i uvek kada smo u nevolji, jedva dočekali svoju priliku. Od njih nešto ljudski ne treba ni očekivati. Uvek su sa Šiptarima bili u dilu protiv Srbije.

Čudi, međutim, kuknjava srpskih političara, ekonomista, analitičara. Sve jednih te istih na nezavisnim i objektivnim televizijama. Kao, pašće BDP Srbije za 0,5% ukoliko pomenute takse ostanu. Eto razloga za posrtanje Srbije. Istina, i sami šiptarski stručnjaci tvrde da je Srbija pre uvođenja taksi plasirala robu na Kosovu u vrednosti 1, 2 miliona evra dnevno. A od uvođenja stopostotnih dažbina izvoz se meri u vrednosti nekoliko stotina evra! Ako je tačno, osetićemo posledice. Zabrinjava pak naša nesposobnost u svemu, pa i u švercu. A mislili smo da smo ko bajagi nekakvi vajni šverceri. Švercovali smo farmerice iz Trsta svojevremeno. Pa onda gaće i majice iz Rumunije. Potom ćeten halvu iz Bugarske. Kasnije su došla vremena za šverc benzina, salama, zejtina iz susednih država. Najviše iz Mađarske, ali svoj doprinos davala su crna tržišta Makedonije, opet Bugarske i Rumunije, delimično i Hrvatske i Bosne.   S kojima, doduše, nismo bili u ratu, no nismo nešto bili ni u preteranoj ljubavi. Rat su vodili tamošnji Srbi s braćom Hrvatima i Muslimanima, ali Srbe iz Srbije to nije preterano tangiralo. Najpreduzimljiviji građani naše mile Otadžbine prošvercuju u današnje vreme tone kokaina iz Južne Amerike, a ovamo ne možemo koji kamion govedine preko Kopaonika na Kosovo! Da čovek ne poveruje!

Nešto je trulo u državi Srbiji. Garantovano. Lažu ono za Dansku. Gde su sada naši šverceri da prokrijumčare brašno, vino, goveđe i ovčije meso, zašto ne i svinjetinu kada mnogi Šiptari jedu svinjsko meso, samo u potaji, i sve ostalo što tamošnjem življu neophodno treba? Da se udruže sa šiptarskim kriminalcima, osvedočenim krijumčarima narkoticima, belim robljem i oružjem u Evropi. Ako ne i šire? A država da pomogne takav vid trgovine. Da zažmuri i da se pravi luda. Ne bih da hvalim Titov režim, ali u Titovo vreme mnogo je prljavih stvari činila ondašnja država u korist same te države. Od šverca narkoticima, oružjem i još sa nekim nečasnim rabotama finansirala se ozloglašena Udba. Ipak, ta Udba je bila moćna i uspevala da sačuva tu državu. Zašto ništa ne učimo od prethodnika? Zašto svaka vlast kod nas smatra da od nje sve počinje i da ništa od onoga što je bilo ranije nije valjalo? Ako se za današnju državu govori da je kriminalna, neka se bar pokaže na delu. Prošvercujmo kozjim stazama i puteljcima, preko vrleti i jendeka sve što Srbija proizvodi, a što Šiptarima treba. Nisu oni gadljivi na srpsku robu. I pokažimo najzad malo kreativnosti. Povežimo se s njihovim švercerskim bosovima. Da trgovina procveta. Kao što je i ranije bilo. Može se srpska roba prodavati na Kosovu i Metohiji u šiptarskim radnjama i bez etiketa. Može i s lažnim deklaracijama. Može da stoji ono made in Croatia, iako je proizvedeno, na primer, u Gornjem Milanovcu. A da među Šiptarima ima spremnih za ovu vrstu saradnje, ne treba brinuti. Upravo je uhvaćen jedan takozvani ministar „države Kosova“ u švercu srpske robe na Kosovo. Roba je stizala preko Crne Gore. Pardon, Montenegra!