Srbija, šta dalje?

Neki su se jedva uvukli u naredni saziv Skupštine. Odnosno, na jedvite jade prešli su onaj famozni cenzus od 5%. Međutim, ni ti malobrojni koji su uspeli da premoste tu željenu crtu, nikako nisu presrećni. Praktično su dekor u toj istoj Skupštini, jer sa neznatnim glasačkim telom, tek nešto iznad potrebne količine glasova, niti šta predstavljaju u Srbiji niti su potrebni Naprednjacima. Naprednjaci su osvojili polovinu glasova izašlih na izbore i zahvaljujući izbornoj matematici, na račun glasova onih koji ne prelaze cenzus, ostvarili su daleko više od potrebnih mandata da bi mogli samostalno da formiraju Vladu. No, i tu je apsurd. Naprednjaci ni sa tolikim poverenjem naroda nisu baš oduševljeni. Mogu sami da formiraju Vladu, samostalno da odlučuju o svemu, nikoga nizašta da ne pitaju, niko da im podmeće klipove u točkove razvoja društva, ali opet neće, pa neće. Ponudiće i drugima koaliciju. Makar tako izjavljuju. Izgleda da vlast nije uvek tako poželjna i slatka kao što izgleda?

Opšta slika proteklih izbora je da proevropske stranke u Srbiji uživaju apsolutno poverenje građana. Srbi hoće Evropu. To jest, Evropsku Uniju. Evropska Unija je jedna filantropska tvorevina, koja siromašnim članicama daje novac na poklon, bespovratne kredite, otvara fabrike, brani ih od agresora, čisti im ulice, reke i puteve, gradi im parkinge, štiti od lopovluka i korupcije, i tako dalje, i tako šire!

Svi koji su bili protiv takve Evrope, u Srbiji su propali. Čak i jedan istinski velikan srpske političke scene. Vojislav Koštunica,  i previše je bio sumnjičav u tu Evropu, staru kurvu, kako je mnogi od milošte zovu. Koštuničina stranka nije prešla cenzus i u sledećem parlamentu neće biti Koštunice i njegovih istomišljenika, desničara, patriota i evroskeptika, ali će sedeti Riza Halimi i Sulejman Ugljanin. Na čast i na polzu Srbije!

Vojislav Koštunica je shvatio da on ne treba Srbiji, a ni ovakva Srbija valjda njemu ne treba? Povukao se kao gospodin. Čovek koji nikada nije bio član Saveza Komunista, koji je najuren još 1974. godine s fakulteta zbog opozicionog delovanja, jedan od trinaest osnivača Demokratske stranke, čovek koji je jedini mogao da skloni Slobodana Miloševića s vlasti legalnim putem, koji je prvi predsednik koji je ušao u crkvu nakon '45. i koji je Srbin iz Šumadije a Srbiju zbilja oseća kao svoju Otadžbinu, takav čovek nije dovoljan srpskom glasaču! Aferim!

Putin je povratio poluostrvo Krim u sastav Ruske Federacije. Demokratski Zapad ogorčen je Putinovim gestom. Nije demokratski, protiv je međunarodnog prava, prete Rusiji sankcijama. Poneka budala iz NATO pakta zvecka i oružjem. Crna Gora je uvela sankcije Rusiji. Nisu zadovoljni ruskim potezom. Samo se Srbija ne oglašava. Niti povlađuje Putinu, niti brani Ukrajinu. Ali to ne može zanavek tako. Američki ambasador u Srbiji, inače veliki prijatelj našeg naroda, kaže da Srbija mora sama da odluči, ali tvrdi da Rusi nisu u pravu. Krim i Kosovo nisu isto. Ljudska prava Šiptara na Kosovu, koja su je l' te, bila ugrožena i ljudska prava Rusa na Krimu nemaju istu težinu! Šta će srpsko rukovodstvo da preduzme? Nije im lako. Lakše je bilo pre petnaest godina kada su zagovarali rat do konačne pobede. Protiv NATO agresora. Sada NATO više nije tako crn kao ranije! Opet, mi jedino u Rusiju možemo da se pouzdamo. Daju neku crkavicu, kupuju naša posrnula preduzeća pa ih pretvaraju u uspešna, ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, grade gasovod, i poslednje ali najvažnije, nikada nas nisu bombardovali. Za razliku od Amerike, Britanije, Francuske i Nemačke. Da ne pominjemo da su nas spasili propasti 1876. godine na Đunisu, u Prvom svetskom ratu, kada je zbog Srbije nestala i ruska carska porodica i rusko carstvo, da su nas oslobodili 1944.- te.

Pa digni glas protiv Rusije ako imaš onu stvar i ako si Srbin!

Navršava se petnaest godina od početka humanitarne akcije "Milosrdni anđeo". 78 dana naši zapadni prijatelji i saveznici bombardovali su naše mostove, zgrade, sela, vozove, bolnice... sve dok nisu prinudili srpsko rukovodstvo da potpiše po Srbiju krajnje nepovoljan mirovni sporazum. Posle toga su samovlasno i protivno međunarodnom pravu oteli deo srpske teritorije i poklonili je šiptarskim teroristima. Srpskom narodu pamćenje je uvek kratkog daha. Treba se prisetiti nekih detalja iz ne tako davne prošlosti; U vreme rata sa zapadnom bandom u Grčkoj i Hrvatskoj su vršene ankete javnog mnjenja. 97% Grka je osudilo bombardovanje Srbije. Isti procenat Hrvata, dakle 97% je pak odobrio rat protiv Srbije. Hrvatski voditelj dnevnika odjavljivao je emisiju sa željom da "želi NATO avijaciji vedro nebo nad Srbijom!"

Miodrag Tasić