Sećanja sačuvana od zaborava

Pokušavajući da od zaborava sačuva istoriju i sećanja duga skoro dva veka, Milojković ispisuje beleške potomaka starosedelaca Žitkovca, kao i onih koji su Žitkovac doživeli i doživljavaju kao svoj zavičaj.

- Svako od nas ima svoju predstavu o Žitkovcu i svako ga doživljava na svoj način, zaboravljajući pri tom da je sve počelo mnogo pre nas i da naša saznanja o tome nisu sasvim jasna. Živeći svoje živote pamtimo ono što nas se dotiče, a zaboravljamo, uglavnom nesvesno, ljude koji su tu oko nas i događaje u kojima i sami učestvujemo.

Ideja knjige je bila, nastavlja autor, da se pomenu ljudi i porodice koje su od prvih pouzdanih podataka o njima živeli i stvarali u Žitkovcu. Potomci prvih Žitkovčana, koji i danas žive u ovom naselju u predgrađu Aleksinca, zabeleženi su popisom iz 1834. godine. Trebalo je da prođe punih 80 godina pa da selo dobije školu, a čitavih 180 da se sazida crkva.

- Od tada do danas na ovom prostoru se radovalo i tugovalo, ratovalo i mirilo, osvajači su palili i steljali, saveznici bombardovali, Morava plavila i hranila, proizvodili se crepovi i nizao duvan, stvaralo se i rušilo. Šta je od svega toga ostalo, ili još bolje, šta je nastalo, napisaće neko drugi. Ja sam pokušao da zabeležim ljude koji su u svemu tome učestvovali u periodu od skoro dva veka – poručuje Milojković.