Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

Reforma Reforme

rss

05.11.2013. Vjerica Radeta

Prethodni režim na sva zvona je oglašavao reformu pravosuđa, sve u skladu sa, kako su voleli da naglašavaju, evropskim standardima.

Reforma Reforme

I kao i sve što Srbiji nameće Evropska unija i ova reforma se u praksi pokazala kao veoma loše rešenje za pravosudnu granu vlasti, koja bi prema Ustavu Republike Srbije trebalo da bude nezavisno i samostalno. Predstavnici današnjeg režima u Narodno Skupštini Republike Srbije tada nisu imali značajnih primedbi na predloge zakona iz oblasti pravosuđa jer, gde bi oni protiv naloga Evropske unije, njihovog generalnog nalogodavca, zajedno sa Sjedinjenim američkim državama.
Još se nije stišala bura o lošim izmenama Zakonika o krivičnom postupku i uvođenju tužilačke umesto sudijske istrage „reformatori“ nude novu mrežu sudova.

Tužilačkom istragom favorizuje se tribunalizacija srpskog pravosuđa. Ako će, a hoće, za izvođenje dokaza biti zadužene stranke u postupku, onda se postavlja pitanje kako će se siromašna stranka suditi sa nekim ko je bogat i ko neće imati problem da angažuje timove najskupljih advokata. Odgovor je jasan, ko nema para neće ni dobiti pravdu, uostalom kao ni adekvatno lečenje i lekove. Kako će stranka koja nema novca za advokatske usluge da sprovede unakrsno ispitivanje, što se predviđa baš kao u Haškom tribunalu. Okrivljeni nema prava žalbe na odluku tužioca o pokretanju istrage, što je protivustavno, a ako nema sredstva za angažovanje advokata u startu će biti neravnopravan sa tužilaštvom kao drugom stranom u postupku. Činjenica da tužioce imanuje Vlada dovodi pod sumnju njihovu samostalnost, jer su oni faktički Vladini službenici, što dovodi u pitanje ustavnu kategoriju samostalnosti i nezavisnosti sudske grane vlasti.

Aktuelni ministra pravde neprestano kritikuje svoju prethodnicu zbog loših rezultata „reformisanog“ pravosuđa, i u pravu je, ali...

Mlađani Selaković se upustio u novu-staru reformu bez jasne vizije o stvarnoj ulozi treće grane vlasti. Potezi koje preduzima pokazuju da samo otaljava posao i da o ozbiljnoj reformi i ne razmišlja.

Praksa je pokazala da takozvana mreža sudova koju je uspostavio prethodni režim nije dala rezultate. Naprotiv! Tada smo upozaravali i iznosili argumente protiv ukidanja sudova u sedištima opština. Ti argumenti su i danas isti.

Malim mestima, varošicama koje su sedišta opština karakteristike grada daju upravo postojanje sudova u tim mestima, pored bar jedne srednje škole, bolnice, uprave Ministarstva unutrašnjih poslova, uprave prihoda, katastra. Ako se u tim malim opštinama ukidaju čak i osnovne škole, ako umesto bolnica imaju, uglavnom, neadekvatne domove zdravlja, ako im se ukinu i sudovi, šta im onda ostaje...uprava prihoda i prinudna naplata poreza. Zar je to ravnomerni regionalni razvoj kojim se predstavnici režima deklarativno diče?

Šta su praktični razlozi zbog kojih svaka opština mora imati sud? Sudski postupci nisu samo krivica i parnica. Vanparnični postupak je postupak sa kojim se u životu suoči svaki građanin, na primer u ostavinskom postupku. Veliki broj građana živi u selima koji su više desetina kilometara udaljena od sedišta njihove opštine pa zbog loših puteva i slabo organizovanog prevoza teško dolaze i do tog svog grada, a da odu do suda u drugi grad treba da obezbede noćenje jer ne mogu istog dana da se vrate kući. Advokatske usluge u tim mestima moraju biti skuplje zato što advokat u svoju uslugu mora da uračuna i putne troškove. Isto je i sa veštacima, svedocima, sudskim tumačima...

Pitanje je ko je taj ko sebi daje ovlašćenje da unazađuje opštine u Srbiji, a morao bi kao deo režima da čini sve da ih unapređuje? Šta je rukovodilo Selakovića da predloži da bez suda i dalje budu na primer Ljig, Bogatić, Koceljeva, Lučani...ili da umesto suda u Kuli, Inđiji, Topoli, Kovinu...budu sudske jedinice koje su svedene na kancelariju mesne zajednice za overu potpisa.

Ministar je objasnio za Kulu, kaže udaljena je svega 9 ili 11 km od Vrbasa, ali nije pretpostavio da će svi advokati iz Kule otvoriti kancelarije u Vrbasu pa će građani Kule za svaku konsultaciju morati u drugu opštinu. Zaboravio je i da svi građani opštine Kula ne žive u sedištu opštine. Neki su i od sedišta svoje opštine udaljeni desetine kilometara.

Da li bi malu Reu i njenu majku morali da brane građani Ljiga da je o starateljstvu odlučivao sud u Ljigu, umesto u Valjevu? Da li bi u tom slučaju Aleksandar Vučić pre sudije iz tog mesta „saznao“ da je majka male Ree bila zlostavljana u braku sa njenim ocem, državljaninom Republike Hrvatske?

Dve godine je otvoreno pitanje o kojem se ćuti, o kojem režimski mediji ne govore. Kada je zbog prethodne mreže sudova i takozvane reforme oko hiljadu sudija ostalo bez posla, Vučić je javno rekao da se njih više od 600 učlanilo u Srpsku naprednu stranku. Ustavni sud ih je vratio na posao, ponovo su sudije. Niko nije obavestio da li su i dalje članovi SNS-a. Ako jesu, onda je to suprotno Ustavu Republike Srbije. Mada, očekivati da u skladu sa Ustavom deluju predstavnici režima koji su potpisali neustavni, takozvani, Briselski sporazum bilo bi prilično neozbiljno.

I zakon koji danas donose je protivustavan jer ne obuhvata mrežu sudova na Kosovu i Metohiji, kažu to će regulisati drugim zakonom ili će, bojim se, prihvatiti Tačijevu mrežu na teritoriji Republike Srbije.
Neozbiljni su ipak zagovornici reforme koja to nije. Istina je da je i ovaj pokušaj samo ispunjavnje naloga Evropske i Venecijanske komisije koji su istinski kreatori pravosudnog sistema u Srbiji.

 

Komentara: 0


# opština Aleksandar Vučić Ustavni sud Briselski sporazum
@avucic @



 

[ Dodaj komentar ]