Razmišljanje dokonog zajedljivca

Ti što pronose takve neistine i stvaraju lažnu sliku o mudrom, sveznajućem Slobinom junoši, a današnjem spasitelju i osvedočenom patrioti, to su protivnici napretka, evroatlanskih integracija i sveopšteg progresa. I, debelo lažu. Jer nije tačno da je premijer sve ove godine bio na vlasti. Jedno vreme nigde ga nije bilo. Nije se čuo. Ubeđen sam da mu za tih nekoliko godina nimalo lako bilo nije.

Ni Vučiću nije bilo uvek sve potaman. Trnovit je put do sticanja zvanja najjače ličnosti u Srbiji. Godine su morale da prođu da se stekne onolika mudrost. Kad čovek progovori onako tiho, odmereno, pa sve moraš reči da mu izvlačiš iz usta. A svaka mu zlata vredi. Ali, nije uvek tako bilo. Sećam se kako je i on, a i njegov stariji patron, Toma, sada, doduše, skrajnut i pomalo ide ka položaju poslednje rupe na svirali, kako su oni, kad su ono bili ministri i slično, koliko su samo uspešni bili. Pa tek što ratoborni bejahu! Hteli su da ratuju s NATO paktom do konačne pobede. Kritikovali Miloševića što je potpisao onaj sporazum. I tu se vidi šta vreme načini od čoveka. Svi ti silni borci, ratnici, junačine, za ovih trinaest-četrnaest godina postali takvi mirotvorci, pacifisti, i pre svega Evropejci, Bato! Bivši predsednik je znao da klekne i da se izvinjava, ovaj sadašnji i u tome je dvaput bolji! Nije više ni nacionalista ko što nekad beše. Uzalud Srbi iz Bosne i Hercegovine uporno veruju da su Srbi. Za našeg predsednika oni su Bosanci. Kao što su Bosanci i oni Bošnjaci, ranije M(m)uslimani, kao što su Hrvati iz iste te Bosne. Svi oni su za predsednika iz Šumadije Bosanci. I mirna Bosna!

Kad mi vodeća srpska trojka prenapregne živce, a ni najveći srpski finansijski mag sa svim svojim finansijskim vratolomijama i nadaleko i naširoko uspešnim potezima nimalo ne olakša raspoloženje, padam u depresiju. Sve i da neću moram da pratim svetske događaje. Tu je već bolja situacija. U svetu nema šarlatana, licemera, lažova. Svet, makar onaj kome težimo, čitaj Evropa i Amerika pride, svojski radi na demokratizaciji ostatka planete, na uvođenju „zapadnih“ vrednosti, jednom rečju da uvedu civilizaciju. Onako kako je oni vide i doživljavaju. I tu nema pardona. Cilj opravdava sredstvo i svako sredstvo je dozvoljeno da bi se svet civilizovao i uredio. Pošto je vidimo Irak sređen, Libija, Egipat, Tunis, Avganistan na najboljem putu da postane uzorna demokratija, o Balkanu ne treba trošiti reči, a ja kao Srbin ponosan sam da smo dobili prozapadno rukovodstvo, ostaje još jedino Sirija. Samo Bašar el Asad postavlja klipove u razvoj svetske demokratije. I mora da nestane s lica zemlje. „Pobunjenici“ iz celog sveta bore se protiv Asadovog režima. Ima tu među pobunjenicima i mirnih „Sandžaklija“, mudžahedina iz Bosne, ljubitelja demokratije iz Albanije i Kosova! Koliko je dobrovoljaca iz Srbije u ratu u Siriji, niko ne zna. Ponajmanje srpska policija. Premijer i ministar policije u istoj osobi nije ni dužan da zna šta mu čine građani, za koga ratuju, šta delaju po svetu. Prioritet je dovođenje investitora. Danas Bil Gejts i verovatno isto onako uspešno koliko juče Karlos Slim iz Meksika!

Inače, kada je uvođenje demokratije u pitanju, tu se slože i rogovi u vreći. Samo po toj stvari nastupiće zajedno Amerika, Evropa, Izrael, mudžahedini, Turska, strani plaćenici. Začuđuju novi i sve originalniji načini borbe protiv omraženih nazadnjaka. U ratovima u eks Jugoslaviji, pogotovu na prostorima na kojima su obitavali Srbi, normalno je bilo bombardovanje stanovništva osiromašenim uranijom, gaženje civila tenkovima, ubistva, proterivanje s vekovnih ognjišta, sve do igranja fudbala srpskim glavama. Na Kosovu je postignut napredak kasapljenjem živih ljudi i uzimanjem unutrašnjih organa za potrebe bogatih, a bolesnih klijenata. Međutim, u Siriji je usavršen najnoviji metod borbe, koji će budućim generacijama služiti kao svetao primer. Neki malo poznati „sveti ratnik“ pojeo je srce ubijenog sirijskog vojnika. Sve to pred kamerama (kakvim-takvim)  izmezio je još toplo srce omraženog suparnika,  u slast, a snimak je završio na internetu. Na zajedničku radost i u slavu borbe protiv nedemokratskih i retrogradnih snaga. Nadam se da će se ime meni nepoznatog junaka slaviti u celom slobodarskom svetu i da će avangardni borac biti nagrađen bar jednom Nobelovom nagradom za mir. Ovako nešto, čak i kada su zapadne vrednosti u pitanju, ipak još nije zabeleženo!

Miodrag Tasić