Aleksinačke vesti - novosti Aleksinac
Search
cirilica | latinica

"Proslava" Dana državnosti

rss

17.02.2015. Igor Mitić

Koliko smo mi kao narod potpuno izgubili svoj nacionalni identitet i državničku svest vidi se, pored ostalog, i po tome na koji samo način juče obeležili Dan državnosti i ustavnosti Republike Srbije.

"Proslava" Dana državnosti

Svojim učenicima u školi često objašnjavam zašto je Sretenje jedan od naših najvećih nacionalnih praznika, kako je te daleke 1804. godine iz „kosovske grobnice“ i viševekovnog sužanjstva obnovljena srpska država. Drago mi je što moji đaci u školi razumeju i shvataju koliko je snage, volje i hrabrosti bilo potrebno da se na čvrstim temeljima postepeno, ali sigurno gradi srpska država 19. veka. Međutim, pogubno je i potpuno neverovatno kako to ne shvataju državnici koji su na vlasti. Pitanje je da li uopšte i zaslužuju da ih oslovljavamo rečju državnici. Osim što stameno drže vlast i imaju neverovatnu moć o državnosti nema ni reči. Treba da se stide, jer nisu dostojni uloge koju imaju. 

Pitam se koliko je jučerašnjih dnevnih novina i internet portala svojim tekstovima obeležilo rođendan naše države. Na sajtu „Blica“, „Večernjih novosti“, „B92“ skoro i da nije bilo reči o proslavi Dana državnosti. Jedino je „Politika“ objavila vest kako je u Beogradu i Kragujevcu obeležen nacionalni praznik. Da li se mi to stidimo naše prošlosti i slavnih predaka? Kako je moguće da juče nije bilo državne delegacije u Orašcu, koliko god da rojalisti tamo ne žele da vide nikog iz vrha vlasti, kako onih pređašnih, tako i ovih sada? Premijer je otputovao u Hrvatsku na inauguraciju novoizabrane predsednice, zar nije trebalo da bude u Marićevića juruzi, gde je slavni Karađorđe s svojim hajducima na Sretnjenje 1804. godine podigao bunu da dahije? Predsednik Republike je podelio odlikovanja, uz skromnu državnu ceremoniju, dok se ministar pravde krajnje stidljivo, ni kriv ni dužan, pojavio u Kragujevcu, gde je pre 180 godina usvojen Sretenjski Ustav. 

Nekako nam je sve izbijeno iz svesti, sistematski i postupno, pa i potreba da se dostojno odnosimo prema slavnim događajima iz prošlosti. Ove godine se navršava 200 godina od Drugog srpskog ustanka. Niko još da progovori o tome, a godišnjica se bliži, za nešto više od dva meseca je 23. april, dan kada je 1815. godine u Takovu veliki Miloš Obrenović podigao barjak i pozvao svoje Srbe u borbu protiv zulumćara rečima: „Evo mene, a eto vam rat s Turcima!“ Narod koji zaboravlja svoju istoriju, nema ni budućnosti, reči su nekih mudrih ljudi. Tragično je što ovaj narod ne želi da se seća svoje prošlosti, ili je se sećamo selektivno, ili je interpretiramo i tumačimo na pogrešan način.

15. februar je do stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, do 1918. godine, slavljen kao Dan državnosti, ali je nakog proglašenja prve jugolsovenske države ukinut, a zbog potrebe da se u zajedničkoj državi brišu nacionalni simboli, jer se insistiralo na rigidnom jugoslovenstvu i državnom unitarizmu. Kralj Ujedinitelj izgleda da nije bio svestan koliko je ta prva jugoslovenska država razgradila duh srpstva i koliko je potisnula u drugi plan ogromnu žrtvu koju je Srbija podnela u Prvom svetskom ratu.

Nakon 1945. godine u komunističkom, a potom i socijalističkom društvu Jugoslavije glorifikovani su događaji iz narodnooslobodilačke borbe, pa su junaci postali oni koji su nosili zvezdu petokraku na svojoj kapi. Mi koji smo rođeni u bivšoj SFRJ i živeli u njoj s setom se sećamo pionirskih dana, crvenih marama i 29. novembra kao Dana republike. S ponosom se pevala pesma slobode i bilo je sramno ne znati partizanske ofanzive, kao i odluke s Drugog zasedanja AVNOJ-a od 29. novembra 1943. godine, kada je i praktično i stvorena buduća Jugoslavija. U duhu ideologije slavsku ikonu mnogi su zamenili knjižicom KPJ, ali se bar znalo zašto i kako se proslavlja Dan republike. Doduše, dugo se i posle razgradnje socijalističke Jugoslavije 29. novembar proslavljao kao Dan sada već nepostjeće države.

Međutim, nisu se ni ondašnji revolucionari mnogo proslavi u izboru datuma, koji će se slaviti kao praznici velike Titove Jugoslavije. 7. jul se slavio kao Dan  ustanka naroda Srbije. Naime, 7. jula 1941. godine na Ivanjdanskom vašaru u Beloj crkvi, kod Krupnja, borac iz španskog građanskog rata Žikica Jovanović ubio je dvojicu žandarma. Ovaj događaj je neposredno posle završenog Drugog svetskog rata u Jugoslaviji proglašen početkom ustanka u Srbiji. Tako su se na lenti novog grba Republike Srbije našle jedna pored druge 1804. i 1941. godina. Međutim, pravo je pitanje da li je 7. jul zaista početak ustanka protiv nemačkog okupatora? Žikica Jovanović-Španac ubio je dvojicu srpskih žandarma, nije tom prilikom ubio ni jednog pripadnika nemačkog Vermahta. Zapravo možda ovaj datum i najbolje oslikava borbu koja će biti povedena od jeseni 1941. između partizana i ravnogoraca.

Takođe, još jedan veliki praznik u bivšoj Jugoslaviji predmet je izvesnog spora, ali i apsurda. 22. decembar slavio se kao Dan JNA, a kao uspomena na datum kada je u selu Rudu 1941. stvorena Prva proleterska brigada, što se smatralo začetkom organizovanih oružanih snaga partizana. Međutim, Prva proleterska bigada stvorena je dan ranije, 21. decembra 1941. godine, a u čast Staljinovog rođendana. Kako je istorija Jugoslavije više nego turbulentna, nakog „raskida“ s Sovjetskim Savezom 1948. godine ovaj datum je pomeren za jedan dan, jer bi bilo malo neukusno posle istorijskog „ne“ Staljinu slaviti njegov rođendan.

Nakon petooktobarskih promena, kada su svi pomislili da je režim tadašnjeg predsednika SRJ konačno otišao u udžbenike istorije, donete su i odluke o proslavi novih nacionalnih praznika. Tako od leta Gospodnjeg 2002. godine Srbija „proslavlja“ Sretenje kao Dan državnosti i ustavnosti. Koliko se trivijalno i nedolično odnosimo prema Danu državnosti jasno smo pokazali u poslednjih 13 godina. Nismo izgleda svesni značaja borbe i Srpske revolucije, koja je započela 1804. godine na Sretenje. 

Karađorđe je, predvodeći skoro deset godina ustaničku borbu, trasirao put nastanku srpske države, koja je stvorena u narednim decenijama. Posle velikih pobeda na Ivankovcu, Mišaru, Deligradu, Štubiku i Malajnici srpski hajduci su hrabro otvorili kapiju slobode. Veliki Napoleon Bonaparta je o Karađorđu i srpskim ustanicima rekao sledeće: „Lako je meni biti veliki s našom iskusnom vojskom i ogromnim sredstvima, ali daleko na jugu, na Balkanu, postoji jedan vojskovođa, iznikao iz prostog seljačkog naroda, koji je okupivši oko sebe svoje čobane, uspeo bez oružja i samo trešnjevim topovima, da potrese temelje svemoćnog Osmanlijskog carstva i da tako oslobodi svoj porobljeni narod. To je Crni Đorđe i njemu pripada slava najvećeg vojskovođe.“

O Sretenjskom ustavu iz 1835. godine skoro da ništa i ne znamo. Ovaj Ustav je prvi moderni srpski ustav. U njemu su izražene potrebe tadašnjeg srpskog društva: nacionalna emancipacija, ukidanje feudalnog sistema i njegovih naslaga, kao i autokratije samog knjaza. Ustav je donet na Skupštini u Kragujevcu na Sretenje 2/14. februara 1835. godine Rađen po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine. Tvorac Sretenjskog ustava je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Zemuna, tadašnjeg dela Austrije, i knjažev sekretar. Tako je Srbija pre skoro dva veka dobila Sretenjski ustav, koji je jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi i jedan od najliberalnih ustava toga doba. Srbija je tako postala Evropa, mnogo pre onih koju su za Srbe govorili da su divlje horde s Balkana.

Naši učenici, pored ostalog, u nastavi istorije uče i o Francuskoj građanskoj revoluciji, o Američkoj revoluciji i ratu za nezavisnost, Engleskoj i Nizozemskoj revoluciji, kao i o mnogim drugim revolucijama sveta. Koliko uče i nauče o Srpskoj revoluciji i nacionalnoj borbi srpskog naroda za obnovu državnosti kroz 19. i 20. vek je posebno pitanje. Ponekad znaju više o padu Bastilje, nego li o Seči knezova; uče članove Deklaracije nezavisnosti, a članove Sretenjskog ustava nikada nisu ni pročitali. Kako nam deca nauče istoriju, tako će se kasnije, kao odrasli i odgovorni pojedinci odnositi prema svojoj državi, njenim institucijama, pa pored ostalog i prema proslavi Državnih praznika. Kako iz istorije skoro ništa nismo naučili, odavno smo ponovili razred i to više puta...

Komentara: 3


# mediji Miloš Obrenović dan republike Igor Mitić državnost Dan državnosti Ustav
@



 

▲ ▼ [+][-]


  • (+6) (-1)

    Boban 18.02.2015.
    Toliko smo neprijatelja imali kroz istoriju da sam nervozan ako se ne puca.

  • (+4) (-0)

    Goran 18.02.2015.
    A mi smo nevinasca,a?Pitam se dokle ce drugi da nam bude kriv i zasto sve to nas kao neko mrzi,a?Mi smo bezgresni i nevini a drugi su sve krivi.

  • (+2) (-0)

    Miloš 20.02.2015.
    Bravo za članak!


[ Dodaj komentar ]