Ponovo ugovor za istog glumca, Pepija Smiljkovića!

Za sada nemamo tačan uvid u to koliko je ugovora potpisao i koliko je javnih nabavki sprovedeno, ali po broju ugovora koje smo imali na uvid, ovo je četvrti ugovor koji se bavi predstavom Mušica. Najnoviji ugovor se tiče angažovanja Predraga Smiljkovića za igranje u narednih deset predstava.

Bez želje da prejudiciramo da li se radi o poštenom ili nepoštenom postupku, ono što se nameće kao pitanje jeste sledeće:

1. Šta je razlog da se oko jedne predstave raspisuje nekoliko javnih nabavki?
2. Zar je moguće da mora toliko komplikovano. Ako je jedna predstava, jedan glumac, jedan reditelj, zar je potrebno da se oko tako proste stvari, pravi tolika zavrzlama, da se za samo jednog glumca raspiuju tri javne nabavke?

Razumemo da je postupak javnih nabavki komplikovan, ali se pitam šta bi se desilo da predstava ima 5 plaćenih glumaca, u tom slučaju bi čitavu jednu nedelju administrativni radnici na javnim nabavkama morali da raspisuju pozive, štampaju konkursnu dokumentaciju, pozivaju zainteresovane ponuđače i ostalo.

Zar sve to oko angažovanja jednog glumca nije moglo da ide preko potpsivanja jednog ugovora u kome bi se jasno navelo, šta su glumčeve obaveze, a šta su zahtevi Centra za kulturu i naravno koliko će sve to da košta.

Ovako se bez razloga, ili sa razlogom, stvara polje za sumnju u ceo postupak oko angažovanja glumaca, kao i za trošak čitave predstave.