Održan okrugli sto na temu „Mojsinjske planine“

O ovoj temi bilo je dosta korisnih i zanimljivih diskusija, a uvodničar je bio Aleksandar Cekić iz Kruševca, vrsni poznavalac ove tematike.

Aktuelna tematika razmatrana je sa više aspekata i to: turističkog, ekonomskog, istorijskog, duhovnog, ekološkog, bezbednosnog, strateškog i drugih. Istaknut je veliki značaj Mojsinjskih planina i kompletnog Mojsinjsko-Poslonskog kompleksa za razvoj okolnih Opština i Grada Kruševca.

Na pomenutom skupu ukazano je na neopravdanu zapostavljenost ovih planina, kao i na njihovu duhovnu, ekološku i turističku važnost.

Učesnici skupa istakli su da se na ovim prostorima u srednjem veku nalazilo 77 crkava i manastira koji se danas nalaze u fazi nestanka. Takođe je napomenuto da se život na ovim prostorima neprekodno odvijao 6000 godina, dakle, iz vremena Vinče i Starčeva. Kao primer za ovo navedeno je arheološko nalazište „Ukosa“ kod Stalaća. Istaknuto je da se na prostoru Mojsinjsko-Poslonskog kompleksa nalazi više ostataka utvrđenja iz doba antike, vizantije i srednjeg veka.

Stratešku važnost Mojsinjskih planina ili, kako ih narod naziva „Vrata Srbije“ ili „Mala srpska Sveta Gora“ potvrđuju i ostaci starog, u to vreme najvažnijeg; rimskog puta Via Militares koji prolazi kroz Stalaćku klisuru duž reke Južne Morave koja, uz Veliku i Zapadnu Moravu, predstavlja „žilu kucavicu“ Srbije.

Na skupu je odlučeno da se formira Organizacioni odbor buduće manifestacije „Tragom Mojsinjskih planina“, koja bi se tradicionalno održavala svake godine uz prisustvo Vojske Srbije, lokalnih vlasti Opština,  koje se naslanjaju na ovaj Kompleks i obrazovnih institucija ovog kraja, kao i gosti Iz Rusije i drugih država  Balkana, Evrope i sveta, koji neguju tradiciju  i sveto obeležavaee lika pukovnika rajevskog, koji je nastradao, braneći srski narod, ali za svagda mu je ostalo srce u manastiru „Sveti Roman“ u Đunisu.

Ova manifestacija bi trebala da očuva sećanja na istorijsku, duhovnu, ekološku i stratešku vrednost Mojsinjskih planina.