Novosti: Vronski poginuo u Gornjem Adrovcu

UOČI obeležavanja 137 godina od pogibije najpoznatijeg ruskog dobrovoljca u Srpsko-turskim ratovima 1876. godine, pukovnika Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog, alijas Vronskog iz Tolstojevog romana "Ana Karenjina", pokrenuta je inicijativa o podizanju spomenika u porti crkve Sveta Trojica u Gornjem Adrovcu, izgrađene na mestu pogibije Rajevskog, koji bi trebalo da nosi naziv "Rajevski, Vronski, Ana Karenjina".

"ŠARENA CRKVA"
NA mestu gde je izdahnuo pukovnik Rajevski, grofica Marija Rajevska, supruga Nikolajevog brata Mihajla, podigla je spomen-crkvu Sv. Trojica, identičnu onoj u Ukrajini u kojoj je Nikolaj kršten. Zemljište za crkvu, koja je, inače, osvećena 1903. godine, kupila je kraljica Natalija Obrenović. Zbog žuto-višnjeve boje, narod je još naziva i "šarena crkva".

Ovu, jednu u nizu sličnih ideja, predstavilo je Društvo srpsko-ruskog prijateljstva u gradu na Moravici, čiji je cilj da se u Srbiji i aleksinačkom kraju stvori srpska Verona.

- To bi bio spomenik koji bi predstavljao umetničku sintezu ljubavi i počasti srpskim i svim drugim dobrovoljcima, ali i značajan segment u razvoju turizma i ekonomije ovoga kraja - kaže Goran Živadinović, jedan od pokretača ove inicijative i pionir u razvoju seoskog turizma u aleksinačkoj opštini.

Poznato je, dodaje Živadinović, da je Adrovac "brdo kostiju" ruskih dobrovoljaca, a da je roman "Ana Karenjina" najprovođenije umetničko štivo posle Biblije.

- Naša je želja da sve te segmente povežemo u jednu celinu podizanjem spomenika - kaže Živadinović.

Pored crkve je spomenik na kome piše: "Ruski pukovnik Nikola Rajevski, u borbi sa Turcima pogibe na ovom mestu 20. avgusta 1876. godine". Tu je i ruinirana škola za koju su postojali mnogi planovi, a posađen je i drvored sa lipama i to je sve, uz humku u Đunisu, što podseća na Rajevskog. Službe Božje u ovom hramu obavljaju se nekoliko puta godišnje, a posete su najbrojnije na dan godišnjice.

Prema projektu, izgradnja spomenika koštala bi oko 30.000 evra, ali inicijatori, bar za sada, nisu obelodanili ko bi to finansirao. A, predlog je da ga izvede umetnički vajar iz Dalja, Boris Staparac, javnosti poznat kao autor spomenika Rokiju Balbou u Žitištu.

Inače, već decenijama se provlače razne ideje kako da se Gornji Adrovac i kompleks oko crkve učine ne samo privlačnijim za turiste iz celog sveta, pogotovu iz Rusije i Ukrajine, već i stecište naučnih skupova na kojima bi u centru bili Rajevski, Tolstoj... O tome se razgovaralo na brojnim skupovima povodom obeležavanja svake godišnjice od pogibije Rajevskog, a za poslednje tri decenije nije bilo ruskog ambasadora koji nije posetio Adrovac, da bi im se nešto kasnije pridruživale i kolege iz Ukrajine i Belorusije. Međutim, osim rekonstrukcije crkve i delimičnog oplemenjivanja porte, nije se dalje odmaklo.

Najnovija inicijativa iz Aleksinca, inače, samo se nadovezuje na ideju grupe intelektualaca i biznismena, koja je lane u Beogradu osnovala "Fondaciju Vronski - Rajevski-Ana Karenjina", čiji je cilj, kako je tada rečeno, da promoviše brend Vronski-Rajevski u Srbiji, regionu i svetu.

- Kao što je Verona u Italiji grad ljubavi, zahvaljujući Šekspiru i njegovim junacima Romeu i Juliji, želimo da na sličan način to postane ovaj kraj zbog Lava Tolstoja i njegovog junaka Vronskog i Ane Karenjine - ističe profesor dr Srbobran Branković, jedan od osnivača Fondacije.

Prema njegovim rečima, naučno je dokazano da je Tolstoj u liku Vronskog opisao sudbinu Rajevskog, junaka-dobrovoljca poginulog u Gornjem Adrovcu braneći slobodu Srbije.
Pomenuta Fondacija je već obezbedila i projekt, koji bi, dodaje Branković, inostranim i domaćim kapitalom trebalo snažno da pokrene privredne, turističke, kulturološke i druge potencijale u ovom delu Pomoravlja. Interesanata ima, a šta će na kraju ispasti, videće se.

Pukovnik Rajevski je poginuo u Gornjem Adrovcu od turskog kuršuma 20. avgusta 1876. godine, a poslednje reči pred boj su mu bile: "Ako poginem, telo mi prenesite u Rusiju, a srce ostavite u Srbiji". Vojnici su ga sahranili u porti manastira Sveti Roman u Đunisu, da bi kasnije njegova majka Ana Mihajlova telo prenela i sahranila u selu Razumovka u Ukrajini. Postoji predanje da mu je srce ostalo sahranjeno u porti pomenutog manastira gde i danas postoji humka bez ikakvog obeležja.