Model za rešenje problema otplate kredita u švajcarskom franku

07.02.2015. Mr Predrag Mitrović

Narodna banka Srbije je u zakonskoj obavezi da doprinosi očuvanju stabilnosti finansijskog sistema Srbije.

Položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije, kao i odnos Narodne banke Srbije prema organima Republike Srbije i međunarodnim organizacijama i institucijama, uređeni su Ustavom Republike Srbije i Zakonom o Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 72/2003, 55/2004, 85/2005 – dr.zakon, 44/2010, 76/2012 i 106/2012).

Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonima, a za svoj rad je odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje i očuvanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, Narodna banka Srbije doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema.

Pod finansijskom stabilnošću Narodna banka Srbije podrazumeva da finansijski sistem – finansijski posrednici, finansijska tržišta i finansijska infrastruktura – omogućava ne samo efikasnu alokaciju finansijskih resursa i ostvarenje ključnih makroekonomskih funkcija u normalnim uslovima, već i u uslovima finansijske neravnoteže ili potresa u domaćem i međunarodnom okruženju (NAGLAŠAVAMO!!!).

U okviru aktivnosti i mera finansijske stabilnosti, Narodna banka Srbije obavlja redovne i sveobuhvatne analize makroekonomskog okruženja i funkcionisanja ključnih finansijskih institucija, tržišta i infrastrukture; daje pregled rizika koji predstavljaju pretnju stabilnosti finansijskog sistema; identifikuje trendove koji mogu povećati ranjivost finansijskog sistema; pokreće diskusiju povodom novih regulatornih inicijativa i njihovog potencijalnog efekta na finansijski sistem i realnu ekonomiju. Deluje preventivno, ali i korektivno, putem prilagođavanja finansijskog regulatornog okvira. Takođe, u slučaju da za tim postoji potreba, Narodna banka Srbije upravlja posledicama eksternih potresa i drugih kriznih situacija umanjujući potencijalno negativne efekte na finansijsku stabilnost.

S tim u vezi, a imajući u vidu njene osnovne funkcije, Narodna banka Srbije je u smislu očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, u zakonskoj obavezi da reaguje u cilju rešavanja problema otplate kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

Ključni makroprudencijalni indikatori Republike Srbije na osnovu analize Sektora za finansijsku stabilnost Narodne banke Srbije i analiziranih projekcija, ukazuju na pogoršanje indikatora i povećanje makroekonomske ranjivosti zemlje.

Porastom kursa švajcarskog franka neminovno su narušeni brojni odnosi koji su po procedurama za odobravanje i procedurama za praćenje (monitoring) otplate stambenih kredita u obavezi da se poštuju i primenjuju. Navešćemo u ovoj analizi, samo dva najizraženije narušena racia:

učešće mesečne obaveze po kreditu u mesečnoj zaradi klijenta,
odnos procenjene vrednosti nepokretnosti koja je predmet hipoteke u odnosu na visinu odobrenog kredita.

Na osnovu prvog, klijenti više neće moći redovno da otplaćuju svoje rate po kreditu, jer im je učešće mesečne rate u mesečnoj zaradi sve veće rastom kursa franka, čak kod izvesnog broja slučajeva mesečna je zarada korisnika kredita nedovoljna da pokrije iznos mesečne obaveze po kreditu. To će pored docnji u otplati kredita, neminovno dovesti i do brojnih negativnih socio-ekonomskih efekata po klijente i njihove porodice.

Rizik od mogućeg povećanja neredovnosti otplate stambenih kredita je ekstremno visok i ako se institucionalno od stane NBS ništa ne preduzme, posle samo par meseci procenat problematičnih kredita će dovesti do enormnog povećanja rezervisanja za procenjene gubitke obračunate kao zbir određenih procenata potraživanja klasifikovanih u kategorije A, B, V, G i D, poslovnih banaka kod Narodne banke Srbije. To će takođe prouzrokovati povećanje gubitaka u poslovanju banaka u Srbiji i neminovno će se reflektovati na ukupnu finansijsku stabilnost zemlje.

Poslovne banke, po drugom raciu, plasirale su stambene kredite čija je vrednost u bilansnoj aktivi banke izražena u dinarima u odnosu na realno stanje vrednosti koleterala (obezbeđenja kredita – hipoteke) enormno veća. Ispravka vrednosti kredita predstavlja deo kredita za koji banka pretpostavlja da neće biti naplaćen. Usklađivanje ovog racia će biti pogubno po poslovne banke u Srbiji. Izazvaće milionske gubitke u poslovanju banaka.

Eventualnim aktiviranjem hipoteka od strane poslovnih banaka, od klijenata koji su godinama otplaćivali svoje nekretnine, ista će biti oduzeta. Sa druge strane doći će do povećanja ponude nekretnina na tržištu i uz pad platežno sposobne tražnje, te oduzete nekretnine niko neće moći da kupi. Dodatni negativni efekat toga biće pad vrednosti nepokretnosti na tržištu, uništena stanogradnja i sve prateće delatnosti srpske građevinske privrede. Zadesiće nas isti scenario kao SAD tokom 2008. godine, s tom razlikom što taj prelivajući efekat izlaska iz krize Srbija nema kome da prevali osim na svoje građane i privredu.

Kao svojevrstan nus efekat doći će do povlačenja kapitala stranih banaka iz Srbije bez obzira na dogovorenu izloženost po programu FSSP prema Republici Srbiji, što će u može u prvom naletu izazvati ekstremno visoku inflaciju koju Narodna banka neće moći da odbrani.

Naglim skokom kursa švajcarskog fanka i mesečnih anuiteta korisnika stambenih kredita, nisu u problemu samo klijenti i poslovne banke. Direktno su u problemu i Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita i osiguravajuća društva koja su po proceduri banaka bila u obavezi da osiguravaju kupljene nepokretnosti od momenta odobrenja stambenog kredita do momenta njegove otplate.

Ovo su dovoljni razlozi za intervenciju Narodne banke Srbije u rešavanju problema otplate stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koja je po funkciji banka svih banaka u Republici Srbiji.

Izjave guvernera Narodne banke Srbije „da joj ne pada napamet“ da se meša u odnos između poslovnih banaka i njihovih klijenata su skandalozne i temeljno se uklapaju u neoliberalni milje. Ovakve izjave "noja koji je duboko gurnuo glavu u pesak" govore o nedostatku hrabrosti, nedostatku kreativnosti, nezainteresovanosti ili jednostavno o strahu od eventualnih sankcija globalnog finansijskog poredka. Možemo reći i očekivano. Takav stav NBS podržavaju i pojedine nadnacionalne institucije, a među njima našao se i predstavnik Evropske banke za obnove i razvoj Piter Sanfi, koji je izjavio da rešenje problema onih koji su uzeli stambeni kredit u švajcarskim francima ne mora da uključuje intervenciju Narodne banke Srbije, ili drugih javnih institucija.

Više puta do sada smo u našim saopštenjima ukazivali da je put Srbije koji su od 2000. godine trasirali „revolucionarni ekonomski stručnjaci“, a MMF i slične finansijske institucije sistematski inspirisali i ohrabrivali, praktično je vodio Srbiju u razvojni i demografski pakao. Ohrabrivanje rasprodaje državne imovine i povlačenje države iz ekonomske sfere bila je i jeste mera kojom se taj put uništenja Srbije najsigurnije ostvarivao. To je mera nametanja neoliberalnog ekonomskog obrasca, koji se nesmanjenom žestinom i danas posle 15 godina upražnjava i dalje koristi za „izlazak Srbije iz nerazvijenosti i siromaštva“.

Sagledavajući sve uočene, ovde prezentovane i druge analizirane negativne efekte po stabilnost finansijskog sistema Srbije, upozoravamo javnost, a pre svega stručnu, da su Narodna banka Srbije i njeni organi, pre svega Guverner u zakonskoj obavezi da očuvaju finansijsku stabilnost zemlje i direktnim merama, instrimumenima i odlukama utiču na rasterećenje korisnika kredita, pomoći poslovnim bankama u pokriću gubitaka koji će se neminovno javiti ispravkom vrednosti u bilansnim aktivama banaka i spreči eskalaciju negativnih efekata po stabilnost finansijskog sistema Republike Srbije.

Model za rešenje problema otplate stambenih kredita indeksiranih u švajcarskom franku postoji. Voljni smo da ga predlžimo guverneru Narodne banke Srbije, pre svega u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Srbije. Model se zasniva na aktivnoj ulozi Narodne banke Srbije u skladu sa njenom funkcijom i zakonskim ovlašćenjima, podeli rizika i diverzifikaciji realnih i budućih troškova između klijenata, poslovnih banaka i NBS, te uz sve to, uvažavajući sve specifičnosti domaćeg bankarskog sistema, zakonske propise i ograničenja, ne sledeći nikakve do sada primenjene modele u Mađarskoj, Hrvatskoj ili bilo kojoj drugoj državi sa identičnim problemom.