I put u Evropu popločan je teškim iskušenjima!

Za Engleze svakako ne, jer ne bi je inače napustili. Ovo Evropa misli se na Evropsku Uniju. Slično je postupio Island. Island, doduše, nikada nije bio član Unije, ali su digli ruke od nje. Mada bi Unija primila Island u svoj zagrljaj i bez otvaranja čuvenih poglavlja. Ni Švajcarska neće u pomenutu Uniju, iako su Švajcarce zvali i povlačili i kapom i šakom. Ali, neće ljudi, pa to ti je!

Isto tako, neće Turska  u Evropu. Reče turski predsednik. Kod njih je to, izgleda, iz drugog razloga. Evropa nešto neće Tursku. Pregovaraju s njom tridesetak godina i stalno nešto zakeraju. Pa, sada, kad Evropa neće Tursku, zašto bi Turska htela Evropu? Liči pomalo na onu priču o slatkom limunu i kiselom grožđu! A neki drugi se pokidaše da ih ta i takva Evropa primi u naručje, kad ono Evropa stalno iznalazi razloge da taj prijem, ako ga uopšte nekada bude, odloži u nedogled. Te, 2012. godine, potom sedamnaeste, pa nikako pre 2025. i sve tako u beskraj!

Težak je put do Evrope. Trnovit. I nipošto ne znači da i kada stigneš na kraj puta, da si uspeo. Hoću reći da i samo članstvo u pominjanoj Uniji ne znači bog zna kakav uspeh. Nije to ono po latinskoj sentenci "kroz trnje do zvezda". Eto, Bugarska je odavno punopravna članica EU, pa nešto narod ne odiše od sreće zbog te činjenice. Šta tek reći o Grcima? Žive li Grci bolje od naroda koji nisu u Uniji? Koliko ostale članice Unije poštuju samu Grčku?

Čudna je ta Unija. Kao svi jednaki. Nije važno koliko stanovnika ima pojedina zemlja članica, koliku teritoriju, s kakvom ekonomskom moći raspolaže... Svi su ravnopravni, premda su neki, opet, malo ravnopravniji. Tamo gde se odlučuje. Pomalo iza kulisa. Za javnost svaka država predsedava Unijom, kad joj dođe red. I svaka može dati predsednika, odnosno ministra, samo što oni to drugačije nazivaju. I baš sada Unijom rukovodi čovek iz Luksemburga. Izvesni Junker!

Čini se da je preslikan primer iz bivše SFR Jugoslavije. Nekada je u počivšoj Jugoslaviji Sinan Hasani sa Kosova i Metohije rukovodio Jugoslavijom. Kao prvi od osmorice veličanstvenih! Po jedan iz svake republike, plus dve pokrajine. Plašim se da Evropa ne doživi sudbinu Jugoslavije. No, vratimo se Junkeru. Iz Luksemburga, rekosmo. Čuveni engleski glumac, ser Majkl Kejn, reče da je mislio da je Luksemburg radio stanica, kad ono prvi čovek Evrope dolazi iz tog Luksemburga. Moguće da je to bio razlog da neki Englezi glasaju izlazak iz Evropske Unije?

Veseljak Junker ume da cvrcne više nego što priliči. I onda se ponaša pomalo nediplomatski. Ali, ni to nije najgore. Ovih dana, po tvrđenju hrvatskih opozicionih poslanika u njihovom Saboru, Junker je štipkao za zadnjicu hrvatskog premijera! Premijer negirao, ali poslanici kažu da kamere ne lažu. Ipak je hvatao premijera za dupe. Evropa ne liči na sabor. Više na vašar, mada bi pravilnije bilo reći na balkansku krčmu, ako ne teksaski salun!

Možda hrvatskom premijeru ne smeta štipkanje? Ko će znati? Možda čovek ne želi da pravi nepotreban skandal? Možda se i Junkeru omaklo? Međutim, ovakvo ponašanje je nedopustivo. Ako neko treba za dupe da te hvata, ili čak nešto i više od toga, džaba ti takva Evropa. Daleko joj lepa kuća!

Miodrag Tasić