Biodizel na mala vrata ulazi u Srbiju

Više od 400 miliona evra grinfild investicija koje su usmerene u podizanje fabrika biodizela i etanola u Šidu i Zrenjaninu, oko 2.600 novih radnih mesta, kao i procenjena proizvodnja više od 650.000 tona ovih goriva godišnje, nisu bili dovoljno snažni argumenti da se u strategiji Ministarstva energetike tom pitanju posveti dužna pažnja. Naprotiv, tom strategijom planira se povećanje energetske zavisnosti Srbije sa 32 odsto na čak 40 odsto, a o obnovljivim gorivima ni reči. Tako je Srbiji nametnuta pozicija energetski zavisne zemlje, a odgovor na pitanje zašto, još nismo dobili. Da je naftu, kao vodeću uvoznu stavku vrednu 1,6 milijardi evra godišnje, u velikoj meri moguće zameniti obnovljivim gorivima u to više niko ne sumnja, ali se postavlja pitanje zašto država ne radi svoj posao, odnosno zašto ne postavi institucionalni okvir za plasman obnovljivih goriva.

Kina ulaže 170 milijardi dolara u biogoriva

Kina je već usvojila plan prema kome bi u proizvodnju etanola i biodizela u narednih 10 godina trebalo investirati 170 milijardi dolara, ali to neće biti dovoljno da se podmiri enormne energetske potrebe te zemlje. Takođe, tu je i sasvim realna opasnost od rata između SAD i Irana, tako da bi u doglednoj budućnosti, prema nekim procenama, taj sukob mogao da podigne cenu sirove nafte na više od sto dolara po barelu. Tome treba dodati i probleme u snabdevanju na liniji Rusija - Belorusija. Taj sukob dva, donedavno najbliža saveznika oko naftovoda i cene nafte, nameće pitanje pouzdanosti snabdevanja naftom i gasom u narednim godinama, a to za Srbiju ima poseban značaj utoliko pre što svi kanali nafte i gasa iz Rusije do Srbije vode preko teritorije članica NATO, što bi u slučaju ozbiljnijeg zaoštravanja odnosa na liniji NATO-Rusija, moglo da se pretvori u ogroman problem za potrošače u Srbiji - procenjuju analitičari.

Ono što je presudno uticalo na to da se SAD i ostatak sveta okrenu obnovljivim gorivima ne može se svesti samo na ekonomski momenat, to je skup više faktora od kojih cena ali i rezerve nafte igraju presudnu ulogu. Ilustracije radi, eksplozivni ekonomski razvoj Kine, što će, između ostalog, rezultirati naglim povećanjem broja automobila (procenjuje se da će do 2020. godine broj automobila porasti za čak 50 miliona) nameće logično pitanje ima li nafte dovoljno da isprati takav rast. Već sada je jedan od ključnih faktora za visoku cenu nafte upravo velika potražnja koju ima Kina, a taj trend će se vremenom samo povećati, tako da nedavna ekspanzija kineskog uticaja na afričkom kontinentu predstavlja samo uvod u nemilosrdnu borbu oko energetskih resursa.

Odluka Srbije da poreskim olakšicama stimuliše proizvodnju, standardizaciju i masovnu distribuciju etanola i biodizela ne bi imala visoku cenu. Za početak bilo bi neophodno utvrditi standarde za kvalitet etanola i biodizela, početi sa primenom nekoliko direktiva EU na koje smo se kao država već obavezali. Tu su i poreske olakšice za fabrike koje se bave proizvodnjom obnovljivih goriva, ali i za poljoprivredne proizvođače koji proizvode sirovine neophodne za tu proizvodnju. Efekti takve odluke ogledali bi se, između ostalog, i u tome što bi se za proizvodnju celuloznog etanola gde se kao sirovinska baza koristi biomasa (slama, drvni otpad i ostale celulozne sirovine), koristile i sirovine koje drvna industrija ali i poljoprivredni kombinati sada spaljuju. Treba, takođe, podsetiti da su proizvođači etanola i biodizela svuda u svetu veoma uspešni izvoznici tog goriva, a na primeru fabrike za proizvodnju biodizela u Šidu jasno se vidi kolika je potražnja za tim gorivom, pošto su velike naftne kompanije već u prvoj fazi izgradnje, davali ponude za otkup cele godišnje proizvodnje biodizela. Postavlja se pitanje šta još Srbija može da proizvede, a da za taj proizvod postoji takva vrsta avansne tražnje, kao što je to slučaj sa biodizelom i etanolom? Samo u dva pogona u Šidu i Zrenjaninu posao će naći više od 2.600 ljudi, što u zemlji sa milion nezaposlenih nije zanemarljivo, posebno ako se ima u vidu da bi još najmanje deset takvih postrojenja moglo biti izgrađeno širom Srbije. Akutni problemi sa zagađenjem u velikim gradovima i naročito u Pančevu, u velikoj meri bi bili rešeni, samo ako država pomogne NIS da svoju proizvodnju prilagodi upotrebi obnovljivih goriva kao aditiva klasičnom fosilnom gorivu. Da ne govorimo o tome da se uticaj globalnih potresa na trzištu nafte, ne bi ni priblizno osetio tako razorno, kao što bi to slucaj bio danas.

Brazil, koji je zahvaljujuci masovnoj upotrebi etanola, prošle godine objavio potpunu energetsku nezavisnost, primer je da cak i drzave sa više od 200 miliona stanovnika, mogu uspeti na tom putu. Ukoliko bi promišljenom energetskom politikom drzava stimulisala ulaganje u proizvodnju obnovljivih goriva, to bi se pozitivno odrazilo i na poljoprivedu, energetiku ali i na ekonomiju cele zemlje. Ako bi se tome dodala izgradnja Kolubare B i iskoristili neiskorišceni hidro potencijali za proizvodnju elektricne energije, potpuna energetska nezavisnost Srbije bio bi dostizan i realan cilj - procenjuju stručnjaci.