Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Трагом за пореклом радијације...

rss

05.06.2006. Александар Гвозден

Радиоактивна Србија - Б92 добио још једну потврду нелегалног уништавања радиоактивног отпада у топионици Рударског басена Бор 1989. године

Трагом за пореклом радијације...

Тада делегат у Скупштини Србије, Мира Мосуровић рекла је за Б92 да је на једној седници било речи о високом нивоу радиоактивности у Београду и претпоставци да је то резултат уништавања нуклеарног отпада и за Б92 навела да је, поред отпада из Винче, у Бору вероватно уништаван и радиоактивни материјал из иностранства. "Тада смо знали за нуклеарни отпад јер је Бошко Ничић, који је, чини ми се, из Зајечара, тражио да и у нашем већу буде отворена расправа о томе, али је то заустављено. Речено је да Србија има паметнија посла, а не да се изјашњава о тамо неким безвезним питањима. Тада је и Ничић рекао да на Црном врху код Бора и још на неким местима долази до наглог сушења биљака и да он претпоставља да је тамо дошло до спаљивања нуклеарног отпада. Покушала сам та то питање отворим на комисији за државну безбедност, али тада ми је Зоран Соколовић усмено рекао, а тада је био председник Скупштине Србије, да не треба отварати свакаква питања", каже она.

Директор РТБ Бор тада је био Никола Шаиновић, који је био и министар енергетике. Мира Мусуровић каже да не зна ко би још могао да буде упознат с дешавањима у том басену, али наводи да су у тадашњој Влади Србије потпредседници били Душан Михајловић и Мирослав Мишковић, сада директор Делте.

Председница Комисије СФРЈ за заштиту животне средине Јелка Миљковић открила је претходно за Б92 да је у авгусуту 1989. радиоактивност у Београду била и 3.600 пута већа од дозвољене. Она каже да је тада утврђено да је талас радијације наишао са истока, а да су мерења стручњака из Винче утврдила и повећану радиоактивност у Тимочкој крајини.

"Повећане радиокативности је било у августу. Имали смо гама-зрачење које ни у ком случају није примерено природном саставу атмосфере. У узорцима воде установљен је повећан садржај радионуклида из урановог, радијумовог и торијумовог низа и значајног присуства вештачких радионуклида, цезијум 137, серијум 144 и рутенијум 166. Тај налаз радиоконтаминаната у водама Борске реке јесте карактеристичан за одређене врсте нуклеарних објеката. Анализе показују да постоје стара загађивања, пре Чернобила, али и нова. Ради се о радиоактивном отпаду који се илегално, с рудом, увози из западних земаља које поседују тај тип реактора, конкретно из Немачке и Француске", каже она.

Према изводима из стенограма, Јелка Миљковић је 1989. на седници Скупштине Србије саопштила и да су у Борској реци и Тимочкој крајини нађени вештачки нуклеиди реакторског порекла. "Вероватно је Бор добијао дебеле паре да спаљује радиоактивни отпад. Постојале су информације да је из Португала увезена руда за прераду бакра која је била радиоактивна, а затим је један контингент оног што је Бор правио враћен из Немачке јер су Немци установили да је то радиоактивно", каже она.

Некадашњи саветник за енергетику у СФРЈ Дејан Димов за Б92 каже да је цео случај био велики експеримент, с којим су морале бити упознате тадашње власти пошто је у питању био велики новац. Он наводи да се цене складиштења радиоактивног отпада крећу и до 1.600 долара за килограм. "Читава та регија је била планирана за програм који ће опслуживати нуклеарке. Винча је била водећи наш институт који се бавио управо том проблематиком. Они су експериментисали, они су правили такве свињарије, они су вршили геноцид над српским народом, када морам тако да кажем".

Б92: Да ли је било уништавања радиоактивњог отпада у борској топионици или складиштења на подручју Тимочке крајине?

Димов: Апсолутно. Једно од решења је било да се не примети, да се то стави у процес сагоревања високих пећи и да, наравно, услед сагоревања и високе температуре пећи, он излази и кроз димњаке и расипа се по земљи, у Србији, а и даље. Они никада нису хтели да кажу који су изотопи нађени. Нада Ајдачић и Миљенко Матић, који су једини квалификовани, они су нашли изотопе који могу да буду само реакторског порекла. И ту се ставља тачка. Реакторски изотоп не можете да нађете у природи, он може бити само вештачки, да дође из реактора. Ова земља је била идеална за све те илегалне радње и не заборавите да се цена складиштења отпада креће од 100 до 1.600 долара за високорадиоактивно по килограму. И бивша власт и Микулићева власт и власт Милке Планинц и Милошевићева власт су ту видели сјајну зараду.

Мирослав Пајић из Еколошког покрета у Бору каже да зна за постојање пројекта који је имао ознаку "строго поверљиво". "Ја сам случајно дошао у ситуацију да видим да такав пројекат постоји, реаговао сам и због тога сам био на неким информативним разговорима. Пројекат је био из Винче, на овом терену је испитивано спаљивање радионуклеида и њихово прихватање на снегу", каже он.

Извор: Б92

Радиоактивни отпад, интервенција

Коалиција зелених Србије тражи интервенцију међународних установа због појаве радиоактивног отпада у тимочком крају, 80-тих.

Они кажу да је због тога становницима тог краја драстично угрожено здравље. То је наставак приче о радиоактивном отпаду за који постоје озбиљне сумње да је увожен и спаљиван у борској топионици током осамдесетих година. Магистар Нада Ајдачић, некада запослена у Институту Винча, дуго није желела да прича о дешавањима из 1989 године када је због објављивања података о драстично повећаној радиоактивности у борској реци, отпуштена из Института у Винчи.

Она каже да је све почело још 1979. године, када је први пут констатована повећана радиоактивност у тимочком крају, међутим, ни тада није смела да објави податке о томе. 1989. године у Борској реци испитивала је радиоктивност заједно са својим колегом Миљенком Мартићем, који је после тога такође отпуштен са посла.

Нада Ајдачић спомиње да је при доласку на испитивање у Бор, представљена као члан екипе из Хидрометеоролошког завода, и њој тада није било јасно због чега. „Особа која нас је проводила кроз Бор је рекла да је то тако зато што другачије не би смо могли да уђемо... Јер су други људи из Винче имали карт бланш за улаз у Бор, они који и сада и онда поричу да има радиоконтаминације“

Мирослав Пајић, из Еколошког покрета у Бору, каже да постоји велика сумња да се и данас као и раније увози радиоактивни отпад који се прерађује у борској топионици, и да је то разлог угроженог здравља тамошњег становништва. „Ми сумњамо да се у Бору у оквиру топљења наших домаћих концетрата увозе и концетрати који се тамо могу добити готово џабе и који потичу из нуклеарних електрана. Ви и у тим земљама тамо, морате да мењате делове тих постројења који су урађени од бакра, они се доносе код нас и претапају као измрвљени бакар, а он је радиоактиван јер потиче из радиоактивних средина“, изјавио је Пајић.

Мирослав Никчевић, директор Управе за заштиту животне средине, демантује да је радиоактивни отпад спаљиван у Бору, и не види разлог да се цео случај поново испитује јер то много кошта.

он подсећа да је пре 4 године Комисије за јонизујућа зрачења утврдила да нема реалних показатеља да је у РТБ Бору било таквих активности. Тврдње да је у РТБ Бору пре 15-так година уништаван радиокативни отпад су више него бесмислене, каже Мирослав Никчевић, директор Управе за заштиту животне средине.

Он наводи да су такве приче више пута преко медија узнемиравале јавност и подсећа на извештај Комисије која је 2002. испитивала да ли је 1989. у Бору било уништавања опасног отпада: "Сама прича је бесмислена у старту зато што радиоактивни отпад не може да се уништи спаљивањем, значи неко ко би дошао на такву идеју од једног проблема би нарпавио још већи, а тешко је поверовати да је неко то свесно и намерно могао да ради. С обзиром да се та прича више пута већ појављивала у медијима, последњи пут 2002. када је тадашње Министарство здравља и заштите животне средине формирало Комисију која је испитала те наводе и закључила да нема реалних показатеља да је у РТБ Бор прерађиван радиоактивни отпад“.

Међутим, тај извештај није узео у обзир налазе некадашњих стручњака из Винче Наде Ајдачић и Миљенка Мартића, пошто их је својевремено САНУ оспорила утврдивши да су пуни пропуста. Инжењер борске топинице Божидар Богдановић за Б92 каже да та Комисија није ипситивала ни узорке Борске реке: "Тог дана када је узоркован материјал био је јако хладан зимски дан ишли смо само на она места у топионици, а нисмо могли да одемо до Борске реке у којој упућени људи кажу да има више радиоактивног отпада него у складишту неке нуклеарне електране. Тог дана када су они дошли на узорковање стигао ми је факс господина Алексића из Новог Сада, председника еколошког покрета Југославије, да не прихватим узорковање јер ће у тој екипи бити исти људи који су својевремно из Винче истерали Наду Ајдачић и господина Мартића, прикрили њихове резултате и дан данас дају извештаје да није било прераде радиактвиног отпада. У том моменту ја сам веровао Срђи Поповићу, тада саветнику премијера за екологију јер је 5. октобар био релативно скоро."

Мирослав Никчевић не види зашто би се цео случај још једном испитивао јер много кошта, пре свега пореске обвезнике, а уз то су релевантни људи, којима верује, већ утврдили да је све у реду: "На жалост, врло је популарно, ако неко хоће да стекне својих пет минута славе, да изјави да се у оближњем руднику или оближњем месу неко депонује неки радиоактивни отпад, и увек редовно уз то иде прича о томе како у тим селима у околини су људи изненада почели нагло да обољевају од рака и да умиру и тако даље. И то је сада један круг који је врло тешко затворити и ми се трудимо да апсолутно све документе доставимо јавности и ми немамо шта да кријемо."

Јуче је генерални директор РТБ Бор Боривоје Стојадиновић изјавио да се нуклеарни отпад топи само у главама новинара Б92. Позивајући се на извештај комисије из 2001, урађен по налогу Министарства здравља Србије, управо због теме која је и тада била отворена, Стојадиновић је оштро демантовао причу да је у топионици бакра прерађиван нуклеарни отпад. Стојадиновић каже да се из извештаја види да су мерења показала да нема никаквих трагова површинске контаминације, а да је од вештачких радионуклеида нађен само цезијум 137, који потиче од чернобилске катастрофе.

"Нуклеарни отпад никада није топљен у Бору. Никада никакве дебеле паре нису дошле у Бор по том основу јер није било ни посла по том основу. Да не причам о томе да нисмо топили ни Шиптаре, нити је икада Шаиновић био генерални директор РТБ Бор. Међутим, хоћу да саопштим и једну ексклузивну вест, а то је да се нуклеарни отпад и даље топи, али у главама новинара Б92, и то с циљем да се загусти чорба у порцесу приватизације РТБ Бор", каже Стојадиновић.

"Заташкавање је успело"

Потврду неких навода до којих је дошао Б92, везаних за 1989. и питања појединих делегата у тадашњој Скупштини Србије дао је и Бошко Ничић, садашњи председник општине Зајечар, који је каже да је био један од оних који су говорили о повећаној радиоактивности у Тимочкој крајини.

"Знам да је у то време највише око тога била упозната госпођа Ајдачић, која је прилично страдала због своје борбе и инсистирања на томе да то што је у земљи нађено није природног порекла, већ вештачког, да постоји негде где је вршено топљење нечега што је изазвало радиоактивност. Међутим, успело се у томе да се прича заташка, да се стручни актери те приче, који су могли дати поуздане доказе, ућуткају", каже Ничић.

Неки од саговорника Б92 кажу да је у то време постављено питање везано за мистериозне товаре који су пловили Дунавом.

 


# председник општине екологија радијација Бошко Ничић Душан Михајловић 5. октобар радиоактивни отпад
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима