Таксе

Али, нас данас занимају таксе које је такозвана „држава Косово“ увела на робу произведену у остатку Србије! Дакле, на оне производе који се извозе из централне Србије и Војводине у „јужну српску покрајину“. Како та српска покрајина, вољом светских моћника, и потпомогнута од стране српских „државника“ све више добија обрисе какве-такве државе, логично је да „државници Косова“ уводе царину на робу произведену у Србији. Зашто се тај намет назива таксама, а не царином, вероватно је само ствар лингвистике. Можда боље звучи за уши неког тамо Ђурића, Љајића или Вулина?

Елем, како год их називали, тек „косовски званичници“ прво увели 10% намета на српске производе који су прешли“административну линију с Косовом.“ И који се, наравно, продају на територији мафијашке квази државе. Но, недуго потом, таксе, царине, порези, свеједно шта су, подигнути су на 100%! Сваки кг брашна, свака боца сока или киселе воде, ако је реална цена била рецимо 30 динара, сада с овом глобом кошта 60 динара на Косову. И, свакако, то је прескупо за тамошње тржиште. Окренули се набављачима робе из Хрватске, Словеније, Бугарске... Ови српски „пријатељи“, као и увек када смо у невољи, једва дочекали своју прилику. Од њих нешто људски не треба ни очекивати. Увек су са Шиптарима били у дилу против Србије.

Чуди, међутим, кукњава српских политичара, економиста, аналитичара. Све једних те истих на независним и објективним телевизијама. Као, пашће БДП Србије за 0,5% уколико поменуте таксе остану. Ето разлога за посртање Србије. Истина, и сами шиптарски стручњаци тврде да је Србија пре увођења такси пласирала робу на Косову у вредности 1, 2 милиона евра дневно. А од увођења стопостотних дажбина извоз се мери у вредности неколико стотина евра! Ако је тачно, осетићемо последице. Забрињава пак наша неспособност у свему, па и у шверцу. А мислили смо да смо ко бајаги некакви вајни шверцери. Шверцовали смо фармерице из Трста својевремено. Па онда гаће и мајице из Румуније. Потом ћетен халву из Бугарске. Касније су дошла времена за шверц бензина, салама, зејтина из суседних држава. Највише из Мађарске, али свој допринос давала су црна тржишта Македоније, опет Бугарске и Румуније, делимично и Хрватске и Босне.   С којима, додуше, нисмо били у рату, но нисмо нешто били ни у претераној љубави. Рат су водили тамошњи Срби с браћом Хрватима и Муслиманима, али Србе из Србије то није претерано тангирало. Најпредузимљивији грађани наше миле Отаџбине прошверцују у данашње време тоне кокаина из Јужне Америке, а овамо не можемо који камион говедине преко Копаоника на Косово! Да човек не поверује!

Нешто је труло у држави Србији. Гарантовано. Лажу оно за Данску. Где су сада наши шверцери да прокријумчаре брашно, вино, говеђе и овчије месо, зашто не и свињетину када многи Шиптари једу свињско месо, само у потаји, и све остало што тамошњем живљу неопходно треба? Да се удруже са шиптарским криминалцима, осведоченим кријумчарима наркотицима, белим робљем и оружјем у Европи. Ако не и шире? А држава да помогне такав вид трговине. Да зажмури и да се прави луда. Не бих да хвалим Титов режим, али у Титово време много је прљавих ствари чинила ондашња држава у корист саме те државе. Од шверца наркотицима, оружјем и још са неким нечасним работама финансирала се озлоглашена Удба. Ипак, та Удба је била моћна и успевала да сачува ту државу. Зашто ништа не учимо од претходника? Зашто свака власт код нас сматра да од ње све почиње и да ништа од онога што је било раније није ваљало? Ако се за данашњу државу говори да је криминална, нека се бар покаже на делу. Прошверцујмо козјим стазама и путељцима, преко врлети и јендека све што Србија производи, а што Шиптарима треба. Нису они гадљиви на српску робу. И покажимо најзад мало креативности. Повежимо се с њиховим шверцерским босовима. Да трговина процвета. Као што је и раније било. Може се српска роба продавати на Косову и Метохији у шиптарским радњама и без етикета. Може и с лажним декларацијама. Може да стоји оно made in Croatia, иако је произведено, на пример, у Горњем Милановцу. А да међу Шиптарима има спремних за ову врсту сарадње, не треба бринути. Управо је ухваћен један такозвани министар „државе Косова“ у шверцу српске робе на Косово. Роба је стизала преко Црне Горе. Пардон, Монтенегра!