Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Шта су природни базени и како их направити

rss

12.05.2015.

Вероватно сте приметили да већина луксузних кућа има у свом дворишту базен, и пливање јесте забавно и одлична је физичка активност, али када дође до чишћења огромне количине воде која се налази у њему, и није више толико забавно.

Шта су природни базени и како их направити

У ту сврху се углавном користи хлор, а он може имати неке токсичне нуспојаве.

Познато је да хлор утиче на квалитет косе и исушује кожу, а бројне студије повезују удисање хлора са настанком астме код пливача. Једна студија из Ирске је открила значајну везу између броја година током којих дете плива у базену и вероватноће да ће оно у наредним годинама почети да има проблеме са дисањем. Друга студија из Норвешке открила је повећан ризик за настанак дисајних проблема код деце која пливају у базену пре свог шестог месеца. Негативне стране хлора се манифестују и када се мокраћа и зној у води помешају са њим, па настају тоскични гасови – хлорамини.

Из здравствених и естетских разлога, а и због заштите животне средине, многи људи су почели да се интересују за алтернативу хлора, и срећа, постоји све више и више опција за чишћење без да људи миришу на дефинфексиона средства и уништавају своје здравље и околину. Већина тих опција су вештачки системи за пречишћавање воде, а она најлепша и најелегантнија опција је, наравно, природна. Управо то су природни или биолошки базени. Ако се њима правилно управља и све лепо постави, природни базени су испуњени кристално чистом водом која се може пити, и након изласка из базена није неопходно туширање, што јесте случај са базенима који се третирају хлором. Ови базени не захтевају никакве хемикалије за чишћење јер су они мини екосистеми који се сами чисте. За одржавање је потребно знатно мање новца него за конвенционалне базене, а трошкови израде нису виши од оних стандрадног дизајна.

Природни базени су системи који се састоје од дела који је намењен за пливање и купање, тј дела у коме се налази вода, а тај део је изолован мембранама и у њему се не користе хемикалије и уређаји за дезинфекцију или стерилизацију воде. Сво пречишћавање воде се обавља кроз биолошке филтере и биљке укорењене у хидропонични систем, и све то је други део природног базена који се назива зона регенерације. Ова зона је испуњена специјалних филтрационим супстратима и флором. Бијке које се ту налазе се могу допунити разним цвећем и декоративних биљем како би се добио атрактиван амбијент.

Како ови базени уствари функционишу?

Сам принцип је веома једноставан. Зона за купање треба да буде дубока око 2 метра и физички одвојена од зоне за регенерацију. Она се може направити да буде идентична као конвенционални базени, а уз мало труда, може се направити простор који подсећа на рибњак или језерце, са органским облицима који се лепше уклапа у природно окружење. Зона за регенерацију може бити постављена уз пливаћу зону, а може и на неком удаљенијем месту, зависно од расположивог простора.

Prirodni bazeni

Од зоне за купање до зоне за регенерацију, вода долази природним падом кроз преливне канале. У зони регенерације, пречишћавање воде обављају разне надводне и подводне биљке. Помно одабране биљке одузимају хранљиве материје из воде које отпуштају микроорганизми током процеса разградње штетних клица и органских супстанци. Такође, ставља се и шљунак који има улогу филтера за додатно пречишћавање воде. Вода протиче кроз цео систем у слободном паду, а помоћу пумпе се доводи са најниже тачке на улазну тачку базена, тако да настаје затворени круг.

Преливни канал ствара водено струјање на површини базена које лагано вуче грубе нечистоће као што су лишће, гранчице и друге плутајуће честице, са водене површине према себи и тако осигурава увек чисту воду. Помоћу добро постављене хидраулике (водоводних инсталација) зона регенерације се може поставити и подземно тако да не мора бити видљива. То је идеално решење за дворишта која немају велику површину.

Уколико ће се базен користити и током хладних месеци, вода се лако може грејати топлотним пумпама или соларних системима.

Природни или биолошки базени су сан свих нас који маштамо о својој еко кући. Поред тога што су прелепи и што се цео процес пречишћавања воде врши природно, током купања нема црвених очију, сушења коже и косе, и избељених купаћих костима који су последица претерано хлорисане воде каква је у конвенционалним базенима. На крају, све се своди на то да је природна опција увек најбоља.

Ако желите да направите базен који ће по свим принципима бити биолошки или природан, не требате га градити од бетона. У ову сврху се користе природни материјали као што су шљунак, камен и глина. Биљке ће, уместо хемикалија и компликованих механичких система, филтрирати воду. Оне ће и обогатити базен кисеоником, подржати корисне бактерије које ће водити рачуна о нечистоћама и потенцијално штетним организмима, а пружиће и станиште за многе животиње које воле воду. Као резултат свега овога, добијамо прелеп екосистем који је релативно јефтин за изградњу, ако имате воље да га направите сами.

Представљамо вам како да сами направите овакав базен који ће сигурно измамити уздахе многих људи.

Корак 1. Ископавање рупе

Најјефтинији и највише еколошки начин за прављење базена јесте да једноставно ископате рупу у земљи. Рупа може бити дубока колико год желите, мада је идеално да та дубина буде око 2 метра, а најбитније је правилно поставити зидове базена. Уколико су они вертикално постављени, као код конвенционалних базена, постоји опасност да ће се урушити, јер се код природних базена не постављају челични заштитини оквири. Најлакше је да природни базен замислите као тањир за супу, са исто тако косо постављеним зидовима.

Prirodni bazeni

Како би се спречило урушавање земље у базен, на ивице се могу поставити дрвене даске и камење, а најбоља опција је да се поставе биљке које ће природно стабилизовати могући одрон.

Приликом планирања ископавања рупе, треба имати у виду да ће 50% ње отићи на зону са биљкама, без обзира да ли ће она бити постављена на једном крају базена, или око њега, уз ивице. Део са биљакама се раздваја од дела за купање малим гребеном висине само 3цм. Он ће биљке задржати на свом месту, а омогућиће да вода из дела за купање прелази у део за регенерацију. Како вода буде пролазила кроз влакнасту структуру корења биљака, бактерије које се налазе на корењу ће се понашати као филтери и уклањаће нечистоће и вишак хранљивих материја у води. Такође, организми који се налазе на биљакама ће конзумирати бактерије и ефикасно елиминисати подводна гомилања отпада.

Зона регенерације треба да буде терасаста и постепено да постаје све дубља. Креће се од дубине од 3цм, а долази до маскималне дубине од 45цм, и у сваком делу се налазе различите биљке. Поред чишћења воде, у овој зони ће се брзо грејати вода, па ће она бити идеално станиште за жабе и друге бескичмењаке који ће се хранити ларвама комараца, па ће на тај начин они учествовати у просецу чишћења и решити проблем комараца којима би сигурно било лепо да овде живе, али људима баш и не би.

Најбитније за процес филтрације је да вода треба константно да циркулише, како би долазила до коренастих биљака које ће је чистити. Такође, повремено треба извршити аерацију воде како би се задовољиле потребе водених организама за кисеоником. Без довољно кисеоника, базен може доћи у стање стагнације и да анаеробне бактерије преовладају и стварају се непријатни мириси.

Корак 2. Заштитни слојеви на дну базена

Као и код конвенциоланог базена, и за природни су непоходне пумпе и компресор. Увек треба водити рачуна како се постављају ови електрични уређаји у близини воде да не би дошло до нежељених компликација.

Када се копање рупе за обе зоне заврши, постоји неколико опција како да се осигура да базен држи воду. За то се може искористити слој бентонит глине којом се прекрива земља на дну базена, што је доста јефтина опција, а дно се може прекрити и слојем неког синтетичког материјала.

Бентонит глина се понаша као лепак и спаја се са честицама земље, па тако спречава да вода из базена отиче у земљу. Неке врсте земљишта могу да садрже довољну количину глине, па им није ни потребна додатна заштита. Бентонит глина се не слаже добро са песковитим земљиштем, а може бити проблематична када је око базена сува земља. У таквим ситуацијама, поставља се слој пластичне облоге на коју иде бентонит глина која додатно помаже у чувању воде. Наравно, могу се поставити само синтетичке заштите али њих ћемо изоставити, јер

 

причамо о природним опцијама за израду овог базена.

Након постављања бентонит глине, следи прекривање дна слојем шљунка дебљине 10-13цм. Шљунак обезбеђује станиште за корисне бактерије које разграђују лишће и друге природне материјали који потону на дно. Пре постављања шљунка треба проверити да ли је он довољно чист, јер свакакве нечистоће могу да утичу на раст биљака, а тиме и квалитет воде.

Корак 3. Сађење биљака

Када је базен конструисан, следи припрема зоне регенерације. У њу треба ставити слој земље дебљине 8 – 16цм. Земљу треба пажљиво изабрати јер она може носити разне загађиваче и не треба узимати ону која се налази у близини животиња због фекалија. Најбоља је земља без органских материја које могу довести до труљења подводних биљака. Наравно, земља се може послати и на анализу како би 100% били сигурни.

Постоји велики број биљака које живе под водом и на површини, а избор зависи само од вас и ваших жеља. Једино треба водити рачуна да се изаберу биљке које одговарају клими.
Када се биљке засада, базен је спреман за употребу и само га треба напунити водом. Наравно, потребно му је одржавање. Треба водити рачуна о биолошком здрављу базена, тј о засађеним биљкама. А поред тога, једном годишње треба проверити и механичке системе.

Иако можда све ово делује као превише посла и бриге, заправо и није, а лепота и здравље које ће вам природни базен обезбедити, вреди труда и рада.

Аутор: Светлана Дивљаков www.ekokuce.com

Извор: PlezirMagazin, Wikipedia


# екологија куће базени природни базени градња
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима