Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Спас

rss

01.10.2013. Миодраг Тасић

Нису у праву они што кажу да нам нема спаса. Само злобници могу тако нешто да говоре. Верујем да ни сами не верују у истинитост својих тврдњи, али једноставно желе да ставе клипове у точкове развоја нашег друштва! И ко треба да се спасава?

Спас

Ми заиста тонемо. Дебело смо пропали. Али само до гуше. До гуше пливамо у нечему што није пристојно јавно помињати. Ипак, понављам, још увек нисмо потпуно заронили. Увек постоји шанса да се извучемо. Ја сам на страни оних којима смо дали поверење да нас воде у бољу будућност. Делим њихов оптимизам; хватајмо се, као и увек до сада, за сламку. Сламка је наша извесност.

Неки други радије би се прихватили мотке. Ваљда стога што је дебља и улива више поверења? Не знам шта да кажем. Мотка је из раја изашла. Има своје предности. Невоља је у томе што мотка има два краја!

Свако је ковач своје среће. Сам мора да се пробија и да се бори. Ништа не пада с неба. Осим снега, кише и понеког црепа са трошних градских кровова, за све остало сами се морате изборити. Исто важи и за спас, односно спасење. Можда вас на оном свету и чека спасење од неког другог, на овоме свету, ако немате родитеље пензионере, бабу и деду, брата у иностранству, добру ташту – под условом да таква уопште постоји, нема вам помоћи. У се, и у своје кљусе! Фигуративно речено. То кљусе, данас је, углавном, жена. Брачна, ванбрачна, законита, млада, стара, лепа, ружна, она је та која глави породице рађа децу, кува јело, пере и чисти, само себи знаним чаролијама с пијаце донесе цегер с намирницама, и на крају, не и последње, поправи којим динаром кућни буџет. Да не заборавимо да с времена на време домаћину одглуми љубавницу у кревету или му у тренуцима беса послужи као боксерска врећа!

Србија је земља у којој ниједан грађанин није задовољан својим животом. Неки се одиста труде да живот учине лепшим. Предузимљиви су. Не седе скрштених руку. Напротив. Удубљени су у системе и квоте, крвавих очију од дима и јевтиних бућкуриша покушавају у кладионицама да пронађу спас. Има и таквих што од зеленаша позајмљују новац да би покренули властити бизнис. Такви, по правилу, упропасте себе и своју породицу, али зато усреће повериоца! На једној страни се даје, на другој узима. Принцип је исти, опет свако је прича за себе. Нико не учи на туђим грешкама. Увек изнова мора се опећи сопствена кожа. Док је ћурана биће и подварка!

Добри ђаци своју срећу, по њиховом некритичком мишљењу спас, налазе у наплаћивању мукотрпно стечених диплома у Америци и Европи. Чим дипломирају, емигрирају! Они мање вредни и способни такође спас траже у иностранству. Подношењем захтева за азил у Шведској, Немачкој или Белгији! Има и другачијих предузетника. Из Латинске Америке или Турске увозе (уносе) егзотичне материје, па их мање или више обогаћене пласирају на српско тржиште. За њих је сигурно да су у том послу пронашли спас из сиромаштва. Макар док их неки конкурент у послу не укока у сачекуши!

Део народа спас од глади пронашао је у „Народним кухињама“. Добију пола кила хлеба и тањир чорбе дневно. Да су то стварно народне кухиње, пола становништва би се тамо хранило. И јели би нешто што је достојно човека. Овако, није им добро, но опет је боље него многим сиромашним, из групације од званично осам процената популације, који живе испод мимимума. Ма шта то значило! Пуно њих испод тог минимума нема ни толико!

Једино је сигурно да је спас од анонимности, просечности и балканске учмалости остварило десетак скоројевића. Из милоште их зову тајкунима. Како су то постигли, ђаво ће га знати! Ваљда једино ђаво може то и да одгонетне. Важно је да се људи возе приватним авионима и јахтама, имају рачуне у више страних држава, виле на егзотичним острвима, повијају се под теретом златних ланаца, а мерцедеси су им пространији од већине станова њихових суграђана. Тајкуни су филантропи. Помажу министре, заменике министара, посланике, поједине судије, тужиоце, царинике, инспекторе, полицајце, рекеташе... С правом се може рећи да на грбачи тајкуна живи још десетак хиљада грађана. Не рачунам љубавнице и љубавнике, сестре, браћу, свастике, кумове и сличне!

Нит' је добро, нити му се надај! Погрешно. Није добро, али биће боље. Кад дођу страни инвеститори, запослимо радну снагу, повећамо пензије и плате, изградимо школе и вртиће, завршимо коридор 10 и све остале, када појуре возови мало брже пругама него што сада иду! И, разуме се, када уђемо у Европу. А кад ћемо ући, не знамо! Међутим, ради се озбиљно. Страни инвеститори долазе. Похрлили. Скупило се с коца и конопца. Отварају фабрике а ми, Срби, частимо их са по десет хиљада евра по запосленом раднику! Не дамо својима, али странце великодушно награђујемо. После ће ти запослени Срби добијати две стотине евра месечно. Две-три године, док газда не одлепрша. Затим радници нека следећих тридесет година враћају кредите које су мудраци подигли управо њих да запосле. Пресипа се из шупљег у празно. Непрестано се врти. Мења се да остане исто!

Миодраг Тасић
Миодраг Тасић

 

 

 

 

АФОРИЗМИ

Обешени је увек бар за две главе изнад других људи!

Разлика између малих и великих људи је само у броју унесрећених које имају на савести!

Србија може да храни пола Европе, али за почетак нек нахрани своје становништво!

Употребу свињског меса у људској исхрани треба хитно забранити. Или легализовати канибализам!

На основу садашњости сигуран сам да се у будућности неће говорити о славној прошлости!

Нова власт далековидо поручује да најгоре тек предстој!

Мали мозак једино у великој глави живи у комоцији!

Не живим од данас до сутра, већ до момента док ме улове утеривачи дугова!

 

Коментара: 0


# Миодраг Тасић школе ко је ко
@



 

[ Додај коментар ]