Славиша Павловић: Најлепши споменик се подиже током живота (Интервју)

Прича о херојима које историја није забележила.
Засновано на истинитим догађајима.

У септембру 2014. године издавачка кућа Лагуна објавила је роман „Завет хероја“ аутора Славише Павловића.

Радња романа заснованог на истинитим догађајима смештена је у Србији, током Великог рата, где је главни јунак пензионисани и остарели пуковник Андрија Итанић, који предводи чету искусних и остарелих војника, које српска војска због година није прихватила. Свесни да им се ближи крај, од метка или старости, чета стараца води битку више – за свој гроб на територији Србије. Пролазећи кроз све важније битке у том периоду, фокус радње представља и осврт на живот у тадашњој Србији, где су вредности попут љубави, части и морала биле посебно цењене, а херојство у заштити слабијих највећа врлина. Крај романа резервисан је за последњу борбу – већу од читавог рата.

На полеђини романа, своје утиске су оставили прослављени српски редитељ Емир Кустурица, који је, између осталог, написао да је „Завет хероја“ литерарни споменик херојима који су сахрањени у необележеним гробницама, док је бестселер писац Дејан Стојиљковић рекао да је Павловић написао роман који ће читаоци дуго памтити.

Књига је у продаји  септембра прочле године, а у истом периоду је издато и руско издање романа у Москви, поводом обележавања стогодишњице Великог рата у Русији.

________________

Србија 1914. године, Велики рат је почео. У освит Колубарске битке остарели Андрија Итанић, пуковник у пензији, припрема се за последњу битку. За свој гроб. Издао га је син Милић, коме се губи сваки траг на граници са аустроугарском империјом. У срцу борбе, тамо где најбољи српски војници губе животе а бајонети замењују пушке, побеснели пуковник Итанић предводи чету од педесет прекаљених ратних ветерана у којима кључа ахилејски бес. Помирени са смрћу, одлучиће исход битке. Након неколико исцрпљујућих година рата читава Србија коначно прославља победу 1918, а стари пуковник добија писмо од сина који је током рата био заробљен. И неколико недеља касније уследиће њихов последњи сусрет. Већи од рата.

Завет хероја је роман о породици, истини, љубави и правди. Ово је вредно сведочење о једној епохи, засновано на истинитим догађајима. Велики рат и његове приче оставиле су неизбрисив траг на све српске породице, а ово дело је литерарни споменик херојима који су сахрањени у необележеним гробницама. - Емир Кустурица

Водећи своју причу кроз крв и метеж рата, убедљиво пишући о љубави, части и страдању, са препознатљивим ликовима који се боре за своју земљу у једном од најтежих тренутака у новијој српској историји, Павловић је написао роман који ће читаоци дуго памтити. - Дејан Стојиљковић

Трејлер за књигу ЗАВЕТ ХЕРОЈА Славише Павловића

https://www.youtube.com/watch?v=nyasq5aEWW8

Славиша Павловић - Јутарњи програм Студио Б

https://www.youtube.com/watch?v=YfNDOq9if94

________________

06.11.2014.

Интервју – Славиша Павловић: Најлепши споменик се подиже током живота

Завет хероја, српски роман о ком се у последње време неуморно говори. Његов аутор, Славиша Павловић говори за Рефлексију, о себи, херојима, роману...
 
Причај нам настанку романа Завет хероја?

Заснован је на истинитим догађајима, али је уједно и неки мој омаж Првом светском рату. То је тема којом се годинама бавим, која завређује моју пажњу и мислим да је битна да се данас, 100 године касније подсетимо достојанства, храбрости и величине наших предака, који су били много бољи од нас. Наравно, ту постоје још неке побуде, попут покушаја ревизије историје, па се роман може посматрати и као једно сведочење, како у будућности мали људи јефтиним политиканством не би покварили велика дела, кривце претворили у жртве, а жртве у кривце.
 
Колико је интересовање за роман?

Књига се од свог изласка налази на Лагуниној топ листи, друго издање је недавно штампано, тако да све информације које имам говоре ми да треба да будем више него задовољан. Велики ветар у леђа је чињеница да је мој издавач Лагуна, која је у региону, а и шире најбоља издавачка кућа, па њихова професионалност и стандарди у многоме омогућавају да се реч коју аутор преноси чује на сваком месту где је то потребно.
 
Завет хероја је преведен на руски језик?

Руско издање је изашло пре две недеље. Ускоро ме очекује промоција у Москви и Јарослављу, а потом у још неким градовима у Русији. Још увек не знам тачан датум промоције у Москви, јер ће председник руске државне Думе Сергеј Наришкин говорити на промоцији, па ће датум бити врло брзо одређен у складу са његовим обавезама, као и обавезама Емира Кустурице, који би требало такође да говори на промоцији.
 
Колико се задовољан сарадњом са Русима?

Они су један диван народ. Тачни, прецизни, пословни, а када се посао заврши, велики пријатељи. Недавно, када је Путин долазио у Србију, руски сенатор Лисицин ми је рекао: “Понео сам два примерка књиге да видиш како смо је урадили, али је сада једна код председника Путина, а друга код  председника Николића.” Помислио сам да се шали са мном. Касније, када сам читао његов интервју у једном руском листу, нагласио је то, као део успешне културне сарадње Србије и Русије. Показао ми је и плакате које су штампали за промоцију књиге, ускоро ће бити у Сочију, где се одржавају Олимпијске игре.
 
Кога издвајаш од регионалних писаца?

Мислим да је српска књижевна сцена убедљиво најквалитетнија у регији, па у том неком контексту бих увек и издвојио неке наше домаће писце млађе генерације, попут Дејана Стојиљковића. Недавно је Тони Парсонс рекао да Београдски сајам књига треба да буде први у Европи, пре франкфуртског, јер је бољи и ближи читаоцима, тако да је лепо бити један мали део српске литературе.
 
Поезија? Дај нам најдраже стихове?

Поезија је дубоки израз душе. Многи имају дар да направе риме, али велики песници кроз поезију чак и тугу претварају у славу. Волим поезију, највише Дучићеву, па су ми његови стихови омиљени.
 
Ти си искра мога мача победнога;
Сто музичких врела што брује и плаве;
Поглед који хоће да сагледа Бога;
Пехар из ког пијем страсно пиће славе.
 
Ти ниси у себи јер ти нема краја;
Твој говор почиње музику свих вода;
Речи су ти конци у ткиву свег сјаја;
Идеш, ко молитва, од земље до свода.
 
Да ли слобода писања и слобода говора постоје на нашим просторима?

Слобода писања и говора увек је била основно право сваког човека. Боље је питање да ли се оно написано чује и да ли због тога постоје казне. Никада нисам био поборник забрањивања, али ни апсолутне слободе у којој сваки идиот може написати лаж или добро окарактерисати као лоше, а лоше као добро. Мислим да у свему треба имати меру. Нажалост, одувек је на овим нашим просторима присутно одсуство мере, што је, чини ми се, највише утицало на многе непотребне забране, али и злоупотребе слободе.
 
Како доживљаваш Црну Гору? Можемо ли очекивати црногорску промоција "Завета хероја"?

Моји преци су се доселили 1836. године из црногорског Грахова у околину Љубовије, јер је мој предак Павле Петровић, по коме носим презиме, убио турског агу, па се породица морала склонити због могуће одмазде. Ту породичну причу сам искористио у литератури и написао приповетку “Чесма трговца Алексе”.

Као љубитељ историје, познајем своје комплетно породично стабло, знам да ми се прабака звала Итана Петровић, рођена је 1782. године у Црној Гори, па ће сигурно један од мојих долазака бити инспирисан и потрагом за даљим коренима.

Наравно, биће ми задовољство да дођем и на промоцију Завета хероја, али то зависи од организатора у Црној Гори.
 
Шта сањаш, а шта ти се дешава?

Верујем да је једини промашен пут онај изнад којег не лебде ваши снови. Сањам много, а колико упорности, воље и жеље уложим, толико су веће шансе да се снови остваре. Није битна само жеља, битна је страст према сну. Што је та страст већа, веће су  шансе да се један леп сан претвори у стварност. За то су потребна одрицања, искушења, борбе, али на крају, свако одрицање донесе награду. Верујем у равнотежу међу звездама, односно верујем да Бог напослетку подари награду за сваки труд, уколико је чист и искрен. 
 
Чега све има када претураш по сновима ?

Понајвише љубави, славе и осмеха. Понекад и страха, међутим љубав побеђује сваки страх.
 
Да ли се заљубљен и колико често?

Од када знам за себе, заљубљеност постоји, само у различитим облицима, било да се ради о жени, животу или нечем трећем. Човек који није заљубљен не може бити ни срећан.
 
Твој пут писања. Опиши моменат када почињеш да пишеш? (Шта је на твом столу, обавезно присутно?

Ја сам мало притајени хедониста, не у оном комформистичком смислу, него волим да се радујем малим стварима које су ми симпатичне, које надањују. Често је лула поред мене или цигарете, некад једна чаша неког квалитетног жестоког пића, које много више посматрам него користим, јер мисао мора бити чиста без неприродног утицаја додатних средстава. Довољан је рачунар.
 
Може ли да се живи од лијепе и јаке ријечи ... Може ли ријеч да убије (Б.М)?

Човек је смртно биће, ако га не убије реч, убиће га године или ко зна шта. Не размишљам о смрти, размишљам о животу, а тренутак смрти кад дође, свака мисао је небитна, јер не доноси производ којим ће се то променити. Битно је да живот буде вредан живљења, да човек буде срећан, да иза себе остави нешто што ће послужити новим генерацијама. То је најлепши споменик а он се подиже током живота.

Аутор: Хајдана Симовић
Извор: Магазин Рефлексија

_______________

Видео: Славиша Павловић - Ћаскање (СОС канал)