Слабо интересовање за месарски занат

​Када би се окупили ђаци који су се уписали на смер за месара у Крушевцу, Руми, Суботици, Кикинди, Сремској Митровици, Обреновцу, Лесковцу и Алексинцу, опет би у учионици остало празних клупа! У свим овим градовима месарски занат жели да учи од два до пет ђака. У целој Србији на овај смер уписало се 268 ђака, на предвиђених 420 места. Само Хемијско-прехрамбена технолошка школа у Београду има цело одељење са 30 ученика. И док ђаци беже од кланица и месара, трговински ланци и индустрија меса вапе за добрим мајсторима, дају стипендије, помажу током школовања и запошљавају све који изуче овај занат.

Пољопривредној школи "Шуматовац" у Алексинцу недостаје 10 од могућих 15 месара

Велики трговински ланци, попут "Делеза" и "Идее", писали су Министарству просвете, тражили проширење уписних квота, али и у министарству и у школама кажу да отварање више одељења не значи ништа док нема ђака који би их попунили.

- И да имамо три пута више ученика, сви би могли да се запосле одмах после школе, јер је потражња на тржишту рада огромна - каже Наташа Парезановић, директорка Хемијско-прехрамбене школе у Београду. - Сарађујемо са "Делезом", Кланицом "Ђурђевић", "Идеом", али немамо довољно ђака, колико нам они траже. Деца имају праксу у малопродајним објектима, добијају стипендије, уче од правих мајстора. Када изађу из школе, они су праве занатлије које могу одмах да се запосле.

Кривце за мало интересовање наша саговорница види у родитељима и уписној политици. Родитељи, каже, чак и када су сами занатлије, желе да им дете иде бар на четврти степен, а углавном и на факултет, без обзира на то какви су ђаци.

- Требало би да уписна политика буде строжа и да праг за четврти степен буде постављен још више од 50 бодова. Тада би се више деце интересовало за месарски и остале занате, који су дефицитарни на тржишту рада - објашњава Наташа Парезановић.

А пре деценију или две, подаци Министарства просвете кажу, само у Београду уписивана су четири одељења месара у три школе.

Почетна плата месара је 30.000-40.000, а добри мајстори зарађују и до 80.000 динара. Што их је мање, то више вреде.

​- Када се сретнем са бившим ђацима, они прокоментаришу да им је непријатно да кажу колика им је плата, јер зарађују много више од мене, директора школе са 23 године радног стажа. И то је показатељ да њихова професија није потцењена - каже Парезановић.

- Интересовање је мало и ми смо отворили ове године 27 одељења, али је питање да ли ће сва остати, јер нема довољно пријављених - објашњава Мирјана Бојанић, посебни саветник министра просвете. - Програмирано је 26 мешовитих одељења, у којима је 15 ђака са профила месар, и једно цело одељење са 30 ученика. Али за тих 420 места, пријављено је свега 268 ученика.

Она додаје и да би средње школе које образују ове профиле требало још више да се рекламирају, да иду по основним школама и представљају свој рад.

Као добар пример наводи то што је и неким веома добрим ђацима месарски занат био први на листи жеља за упис. То су ученици који имају више од 70 бодова. Међу њима има доста деце, закључује, која настављају породичну традицију.