Сећања сачувана од заборава

Покушавајући да од заборава сачува историју и сећања дуга скоро два века, Милојковић исписује белешке потомака староседелаца Житковца, као и оних који су Житковац доживели и доживљавају као свој завичај.

- Свако од нас има своју представу о Житковцу и свако га доживљава на свој начин, заборављајући при том да је све почело много пре нас и да наша сазнања о томе нису сасвим јасна. Живећи своје животе памтимо оно што нас се дотиче, а заборављамо, углавном несвесно, људе који су ту око нас и догађаје у којима и сами учествујемо.

Идеја књиге је била, наставља аутор, да се помену људи и породице које су од првих поузданих података о њима живели и стварали у Житковцу. Потомци првих Житковчана, који и данас живе у овом насељу у предграђу Алексинца, забележени су пописом из 1834. године. Требало је да прође пуних 80 година па да село добије школу, а читавих 180 да се сазида црква.

- Од тада до данас на овом простору се радовало и туговало, ратовало и мирило, освајачи су палили и стељали, савезници бомбардовали, Морава плавила и хранила, производили се црепови и низао дуван, стварало се и рушило. Шта је од свега тога остало, или још боље, шта је настало, написаће неко други. Ја сам покушао да забележим људе који су у свему томе учествовали у периоду од скоро два века – поручује Милојковић.