Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Река миграције са југа Србије

rss

21.08.2010. Ми­лан Мом­чи­ло­вић, Политика

Уко­ли­ко се исе­ља­ва­ње не за­у­ста­ви, Ја­бла­нич­ки округ ће уско­ро има­ти оно­ли­ко ста­нов­ни­ка ко­ли­ко их је би­ло пре две­ста го­ди­на

Река миграције са југа Србије

Шко­ла у Са­ста­ву Ре­ка код Цр­не Тра­ве има са­мо три оде­ље­ња са по два уче­ни­ка Фо­то М. Момчи­ло­вић

У де­вет од три­на­ест оп­шти­на Ја­бла­нич­ког и Пчињ­ског окру­га број ста­нов­ни­ка у по­след­њих шест де­це­ни­ја не­пре­ста­но опа­да. У од­но­су на 1948. го­ди­ну, ве­ћи број жи­те­ља, пре­ма по­пи­су из 2002. го­ди­не, има­ли су са­мо окру­жни цен­три Ле­ско­вац и Вра­ње и оп­шти­не Бу­ја­но­вац и Пре­ше­во где ве­ћин­ско ста­нов­ни­штво чи­не Ал­бан­ци.

Ре­ка ми­гра­ци­је са ју­га Ре­пу­бли­ке кре­ну­ла је од­мах по­сле ра­та, да би у по­след­ње две де­це­ни­је у по­је­ди­ним оп­шти­на­ма по­при­ми­ла раз­ме­ре де­мо­граф­ске ка­та­стро­фе. Све је ви­ше на­пу­ште­них ку­ћа, по­је­ди­на се­ла оста­ла су пра­зна, шко­ле се за­тва­ра­ју, опу­сте­ле ли­ва­де и њи­ве, ко­је су не­ка­да­шњи до­се­ље­ни­ци ства­ра­ли кр­че­њем шу­ма, по­но­во за­ра­ста­ју, пу­те­ви и ста­зе не­ста­ју у ко­ро­ву.

Пре­ма по­да­ци­ма За­во­да за про­у­ча­ва­ње се­ла у Бе­о­гра­ду, ко­ји су са­оп­ште­ни на про­шло­го­ди­шњем на­уч­ном ску­пу „Вла­син­ски су­сре­ти“, на под­руч­ју Ја­бла­нич­ког окру­га не­ста­је 68 од укуп­но 331 се­ла. Нај­у­гро­же­ни­је су оп­шти­не Цр­на Тра­ва, Ме­две­ђа и Бој­ник. Од 25 цр­но­трав­ских се­ла, се­дам­на­ест одр­жа­ва­ју стар­ци. У Бој­ни­ку је два­на­ест се­ла пред га­ше­њем, у Ле­ба­ну се­дам, у Ле­сков­цу осам, док ће у Ме­две­ђи опу­сте­ти чак 43 се­ла. На по­ме­ну­том ску­пу оце­ње­но је да др­жа­ва не­ма стра­те­ги­ју за за­у­ста­вља­ње исе­ља­ва­ња. На под­руч­ју Ја­бла­нич­ког окру­га, 1981. го­ди­не је жи­вео 262.531 ста­нов­ник, 14.697 ви­ше не­го 2002. го­ди­не, а да­нас их је сва­ка­ко још ма­ње. Уко­ли­ко се на­ста­ви са­да­шњи тренд, Ја­бла­нич­ки округ ће уско­ро има­ти оно­ли­ко ста­нов­ни­ка ко­ли­ко их је ов­де би­ло пре две­ста го­ди­на.

Бар­јак ми­гра­ци­је са ју­га по­не­ли су пе­чал­ба­ри ко­ји су тр­бу­хом за кру­хом кре­ну­ли у раз­ви­је­ни­је кра­је­ве. Мно­ги од њих су вре­ме­ном по­ву­кли и сво­је по­ро­ди­це. Цр­на Тра­ва је 1948. го­ди­не има­ла 13.614 ста­нов­ни­ка, да би пре­ма по­след­њем по­пи­су њи­хов број пао на 2.561. По­да­ци го­во­ре да их је тре­нут­но тек 1915, а ов­де стра­ху­ју да ће на­ред­ни по­пис оп­шти­на до­че­ка­ти са ма­ње од хи­ља­ду ду­ша. Го­ди­шње умре де­сет пу­та ви­ше не­го што се ро­ди, про­сек ста­ро­сти је пре­ко се­дам­де­сет го­ди­на. Пред­сед­ник оп­шти­не Сла­во­љуб Бла­го­је­вић ка­же да оп­шти­на не мо­же да учи­ни ни­шта без по­мо­ћи др­жа­ве.

О су­мор­ној де­мо­граф­ској сли­ци нај­бо­ље го­во­ри по­да­так да на под­руч­ју ове оп­шти­не има са­мо 58 уче­ни­ка, шко­ле су за­тво­ре­не у ве­ћи­ни се­ла, а у пр­ви раз­ред ми­ну­ле је­се­ни кре­ну­ло је са­мо пет шко­ла­ра­ца. У осмо­го­ди­шњој шко­ли у Са­ста­ву Ре­ка, где је не­ка­да би­ло ви­ше од сто­ти­ну уче­ни­ка, са­да у пр­ва че­ти­ри раз­ре­да не­ма ни­ког, та­ко­ђе ни у ше­стом, а у пе­том, сед­мом и осмом раз­ре­ду на­ста­ву по­ха­ђа­ју по два ђа­ка. Пре­ма по­след­њем по­пи­су, у Остро­зу­бу је жи­вео са­мо је­дан ста­нов­ник, у Рај­че­ти­ну шест, у Би­стри­ци осам.

Слич­на је си­ту­а­ци­ја и у Ме­две­ђи где је број ста­нов­ни­ка у по­сле­рат­ном пе­ри­о­ду пре­по­ло­вљен. Ср­би се се­ле у прав­цу Бе­о­гра­да, а Ал­бан­ци пре­ма При­шти­ни.

– За­бри­ну­та сам због све­га што се де­ша­ва и пи­там се да ли ће др­жа­ва да до­не­се про­грам рас­по­де­ле ста­нов­ни­штва. Оп­шти­на Ме­две­ђа се пра­зни, ин­ду­стри­је не­ма, при­ва­ти­за­ци­ја ни­је ус­пе­ла, без по­сла је око 1.200 љу­ди. Мла­ди од­ла­зе ра­ди шко­ло­ва­ња, иако ов­де по­сто­је усло­ви за сред­ње, па чак и за ви­со­ко обра­зо­ва­ње, јер су отво­ре­на оде­ље­ња Прав­ног и Еко­ном­ског фа­кул­те­та. Сви они ко­ји оду на шко­ло­ва­ње ван Ме­две­ђе не вра­ћа­ју се ви­ше. Од­ла­зе прав­ни­ци, еко­но­ми­сти, ле­ка­ри, ин­же­ње­ри. Број ђа­ка опа­да, не са­мо по се­ли­ма, већ и у са­мој Ме­две­ђи. Го­ди­не 1994. у пр­ви раз­ред су упи­са­на три оде­ље­ња, у школ­ској 2009/2010. два оде­ље­ња са по пет­на­ест уче­ни­ка, а иду­ће је­се­ни у пр­ви раз­ред ће кре­ну­ти са­мо јед­но оде­ље­ње – ја­да се за наш лист Ја­дран­ка Бо­жо­вић, на­чел­ни­ца Оп­штин­ске упра­ве у Ме­две­ђи.

У Ту­ла­ру је не­ка­да би­ло од 600 до 700 уче­ни­ка, а са­да има са­мо 34 шко­лар­ца, у пр­вом, дру­гом и че­твр­том раз­ре­ду не­ма уче­ни­ка, а на је­сен ће шко­ла па­сти на 23 основ­ца. Слич­но је у Ле­цу и Бу­џу­ме­ту, па чак и у ту­ри­стич­кој Си­ја­рин­ској Ба­њи.

На под­руч­ју Пчињ­ског окру­га нај­те­жа је си­ту­а­ци­ја у оп­шти­на­ма Тр­го­ви­ште и Бо­си­ле­град. Пред­сед­ник бо­си­ле­град­ске оп­шти­не Вла­ди­мир За­ха­ри­јев ка­же за наш лист да је нај­ве­ћи та­лас ми­гра­ци­је ову оп­шти­ну по­го­дио из­ме­ђу 1981. и 1991. го­ди­не, број жи­те­ља ове оп­шти­не опао је са осам­на­ест на ма­ње од је­да­на­ест хи­ља­да, а по­след­њих го­ди­на број ста­нов­ни­ка се за­др­жа­ва на де­се­так хи­ља­да.

– Љу­ди иду тр­бу­хом за кру­хом. Др­жа­ва не во­ди до­вољ­но ра­чу­на о на­ма ко­ји смо на об­рон­ци­ма зе­мље. При­вре­да је не­раз­ви­је­на, по­сла не­ма, две до три хи­ља­де се­зон­ских рад­ни­ка из ове оп­шти­не од­ла­зи у пе­чал­бу у Цр­ну Го­ру, Не­го­тин­ску кра­ји­ну и у број­не гра­до­ве Ср­би­је где на­ла­зе усло­ве за ег­зи­стен­ци­ју. На сре­ћу, они се вра­ћа­ју, та­ко да ви­ше не­ма на­глог исе­ља­ва­ња. С дру­ге стра­не, по­след­њих го­ди­на има­мо ма­со­ван по­вра­так Бу­га­ра са овог под­руч­ја ко­ји су жи­ве­ли у Ма­ке­до­ни­ји, ода­кле се до са­да вра­ти­ло око две хи­ља­де на­ших исе­ље­ни­ка – ис­ти­че За­ха­ри­јев.

Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, бо­си­ле­град­ским се­ли­ма за са­да не пре­ти га­ше­ње, али већ за де­сет до два­де­сет го­ди­на по­че­ће да не­ста­ју, јер та­мо жи­ве углав­ном ста­рач­ка до­ма­ћин­ства. И број уче­ни­ка стаг­ни­ра, а шко­ле се одр­жа­ва­ју чак и та­мо где има са­мо по је­дан или два уче­ни­ка.



#
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима