Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Рециклажа електронског отпада

rss

07.12.2007.

Рециклажа електронског отпада
Потпредседник владе Божидар Ђелић бацио је јуче пеглу коју је донео од куће на траку прве фабрике за рециклирање електронског отпада и тако урадио две важне ствари: прво, ослободио се кућне обавезе да пегла кошуље и друго – на Сланачком путу бр. 26 у Београду на овако симболичан начин отворио је прву фабрику за рециклирање електронског отпада на Балкану.

Новоотворено постројење које ће старе рачунаре, дотрајале пегле, расклимане тастатуре и сличне предмете растављати на корисне металне и пластичне делове има и комерцијални и друштвени значај.

Ђелић је напоменуо да Србија може остваривати добит од 60 до 90 милиона евра годишње ако развије рециклирање електронског и електричног отпада.

– Пре три године у Србији је рециклирано три одсто ове врсте отпада. Отварањем фабрике данас смо у могућности да рециклирамо 10-12 одсто. Напредујемо, али смо још далеко од европског просека (60 одсто) и Јапана у којем се рециклира 90 одсто електронског отпада – рекао је Ђелић.

Постројење може да рециклира тону и по до две електронског отпада за сат времена, разлажући га на две траке на магнетни и немагнетни део. Проблем е-отпада у Србији, према Драгиновом мишљењу, могу да реше три таква погона за рециклажу.

- До краја године у Скупштини Србије наћи ће се закони о управљању отпадом и управљању амбалажним отпадом. Отпад није ђубре, већ ресурс од којег може добро да се заради. Процењује се да је годишњи промет од рециклаже у свету 160 милијарди евра - навео је Драгин.

Према речима саветника потпредседника Владе за одрживи развој Зорана Цвијановића, е-отпад представља кључни проблем у управљању отпадом, јер су апарати све јефтинији и често се мењају у домаћинствима.

Постројење је настало из трогодишњег истраживачког пројекта Института Михајло Пупин и фирме Стратегија еколошке трговине. Наиме, Институт је развио специјалну технологију за рециклажу е-отпада која његов неупотребљиви део своди на минимум. У пројекат је укључена и немачка компанија за производњу опреме за рециклажу МЕWА. Она је произвела постројење за прераду е-отпада, такозваног дезинтегратора, који отпад раставља на саставне елементе и омогућава његову поновну употребу.

- Држава мора да има контролу над рециклажом због тога што је то ресурс. Европска унија је е-отпад прогласила за један од већих извора племенитих метала. Постоји велико интересовање код домаћих произвођача за материјалном добијеним рециклажом, због тога што га увозе. Највећи проблем је што не постоји закон који увозника е-опреме обавезује да плати и његову рециклажу - истакао је директор Стратегије еколошке трговине Небојша Вранеш.

Тржиште електронског отпада у Србији, према Ђелићевим речима, вреди између 60 и 90 милиона евра. Рециклажом једног рачунара од 30 килограма у производњу се враћа 25 килограма квалитетног материјала, отпад друге и треће категорије чини 4,7 килограма, а остаје тек 0,3 килограма материјала који се не може рециклирати. То су тонери, батерије и катодне цеви. Директива ЕУ која регулише прикупљање и рециклажу електронског отпада обавезује државе чланице да рециклирају најмање четири килограма е-отпада по становнику.

Рециклажа фиксних телефона у Теленору

У акцији рециклаже мобилних телефона компанија Теленор је од маја прикупила 60.000 мобилних апарата, односно пет тона материјала, од којих 90 одсто може поново да се употреби. Због тога, из ове компаније кажу да су покренули и акцију рециклаже фиксних телефона. Наиме, доношењем фиксног апарата у неку од Теленорових продавница грађани добијају попуст на куповину мобилног телефона и тарифни пакет.



# Божидар Ђелић
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима