Развој поштанског саобраћаја и телекомуникација у Алексинцу (I део)

1834. – У Србији постоје друмови: Београд–Шабац–Лозница–Зворник; Београд– Гроцка–Хасан Пашина Паланка (Смедеревска Паланка)–Јагодина–Параћин– Алексинац; Београд–Смедерево–Пожаревац–Голубац–Брза Паланка; Београд–Палеж (Обреновац)–Ваљево–Крагујевац–Чачак. На овим друмовима одвија се поштанско-путницки саобрацај који се обавља јахацим и мензуланским коњима

1842. – У саобраћају су јавне поште у Паланци, Палежу (Обреновац), Цуприји, Фетисаламу (Прахову), Алексинцу и Парацину

1843. – Функционишу јавне поште у Гроцкој, Батоцини, Зајецару, Јагодини, Коларима. – (15. октобар) – Донето књажевско „Устројеније поштанског заведенија” Овај законски акт кодификује јавни поштански саобрацај у Србији. Основни принципи: Пошта служи државној управи и цитавом народу за транспорт пошиљака и путника, поштанска организација поцива на мрежи пошта и поштанских експозитура, поштанска управа има монопол у преносу пошиљака, поштанске тарифе су јединствене за целу земљу и наплацују се унапред, „поштанско управитељство” ради у саставу „Попецитељства унутрашњих послова”, особље се поставља указом, обавезна је униформа и употреба поштанске трубе (тромпете), установљују се две врсте поштанских пошиљака: писмоносне пошиљке (писма, новине, штампане ствари, слике, робни узорци) и аманети који садрже новац, драгоцености и вредносне папире) – Према Устројенију поштанског заведенија, главне поштанске линије су:
1. Београд–Радујевац (преко Гроцке, Пожаревца, Крушевице, Доњег Милановца, Прахова, Брзе Паланке и Неготина);
2. Београд–Алексинац (преко Гроцке, Колара, Паланке,  Батоцине, Јагодине, Цуприје, Парацина и Шупељка);
3. Београд–Мокра Гора (преко Гроцке, Колара, Паланке,  Батоцине, Крагујевца, Бруснице (Горњег Милановца), Цацка, Пожеге и Ужица);
4. Београд–Лозница (преко Палежа (Обреновца) и Шапца). Поред ових, главних, установљено је још 10 споредних поштанских линија. На свим поштанским линијама предвидене су две поште (Београд и Алексинац), 34 пост-експедиције и 36 мензулана – Донета Уредба о наплацивању поштанских такса у Србији Примењен систем тарифирања писмоносних пошиљака по тежини без обзира на удаљеност, а вредносне пошиљке (аманети) тарифирају се према вредности. Новине се преносе бесплатно

1855.
– (20. јануара) – Донет први Телеграфицески закон Књажества Српског – (28. марта) – Успостављена је телеграфска веза са Земуном, циме је запоцео јавни телеграфски саобрацај у Србији. О томе извештава Попечитељство внутрених дела (акт 0Х0 114) Јуцерашњим даном жица телеграфска (је) преко Саве превуцена, и на високе стубове, који су на једној и другој обали ове реке подигнути, затегнута и утврдена, а потом је иста жица надлежним нацином са жицом Царског и Краљевског Аустријског телеграфа везана, тако да је из Београда поцевши од данашњег дана саопштеније отворено са Земуном, Бечом и са свима штацијама Аустријско-немацког телеграфског сојуза, као и са земљама, које са овим уговор телеграфски имају…
– (16. април) – Уведена у поштански саобрацај унутрашња телеграфска служба на релацији Београд–Алексинац. Први телеграм послат је из Алексинца у Београд у 8 сати и 10 минута

1857. – (12 фебруар) Отворена телеграфска штација у Смедереву. У предлогу Попецитељства набројани су разлози за овакав потез Варош Смедерево познато је као најглавније место после Београда и Алексинца, нарочито за марвену трговину, где се трговци не само из Отчества но из страних држава стичу, послове воде, и тако знатан саобраштај причињавају, по томе дакле и осећа се потреба за установљавање телеграфске штације

1860. – У Пошти Србије запослено је 244 лица. – Телеграфска конференција у Темишвару којој присуствују представници Аустрије, Турске, Румуније и Србије. – Отварају се телеграфске штације у Ужицу, Лозници и Зајецару – На релацији Београд–Алексинац повуцена и друга телеграфска жица

1866.
– (25. јануар) – Први Закон о поштама Књажества Србије који са изменама од 1869, 1879, 1890. и 1896. важи до 1918. Од нових иниституција Закон о поштама предвида установљавање општинских пошта које се отварају у средиштима свих општина са особљем које обезбедује општинска администрација. Установа општинске поште је претходница уговорних пошта. – (9. фебруар) – Србија приступа Међународном телеграфском савезу као 17. чланица
– (1. мај) – Емитоване прве српске марке (грбуше) за плацање поштарине за новине ичцасописе.
– (1. мај) – У поштански саобрацај Србије укљуцене поштанске двоколице – (јули) – Како Закон о маркама поштанским за писма и новине предвида поштарину од 20 пара царшијских за писма и 10 пара за тисковине, емитована је прва серија редовних поштанских марака са ликом књаза Михајла Обреновица: 10 пара (жута), 20 пара (ружицаста) и 30 пара (плаветна)
– (31. октобар) – Донет Закон о маркама поштанским за писма и новине – Прво Настављеније (Упутство) за вршење поштанске службе којим се регулише наплацивање поштанских такса – Прва колска поштанска линија Београд–Алексинац – У Србији функционишу 43 поште а од 1000 становника Србије писмено свега 56.  

1868.
– (15. август) – Из Граца је приспело 26 поштанских кола „са федерима” које је примио указни поштар београдски Михајло Пиперин. Ова кола, одмах по пријема укљуцена су у саобрацај на релацији Београд–Брзан (београдска кола) и Брзан–Алексинац (алексиначка кола)
– (14. децембар) – Закључена билатерална поштанска конвенција Србија–Аустроугарска – (14 мај) – Из Великог Градишта послат је први телеграм