Размишљање доконог заједљивца

Ти што проносе такве неистине и стварају лажну слику о мудром, свезнајућем Слобином јуноши, а данашњем спаситељу и осведоченом патриоти, то су противници напретка, евроатланских интеграција и свеопштег прогреса. И, дебело лажу. Јер није тачно да је премијер све ове године био на власти. Једно време нигде га није било. Није се чуо. Убеђен сам да му за тих неколико година нимало лако било није.

Ни Вучићу није било увек све потаман. Трновит је пут до стицања звања најјаче личности у Србији. Године су морале да прођу да се стекне онолика мудрост. Кад човек проговори онако тихо, одмерено, па све мораш речи да му извлачиш из уста. А свака му злата вреди. Али, није увек тако било. Сећам се како је и он, а и његов старији патрон, Тома, сада, додуше, скрајнут и помало иде ка положају последње рупе на свирали, како су они, кад су оно били министри и слично, колико су само успешни били. Па тек што ратоборни бејаху! Хтели су да ратују с НАТО пактом до коначне победе. Критиковали Милошевића што је потписао онај споразум. И ту се види шта време начини од човека. Сви ти силни борци, ратници, јуначине, за ових тринаест-четрнаест година постали такви миротворци, пацифисти, и пре свега Европејци, Бато! Бивши председник је знао да клекне и да се извињава, овај садашњи и у томе је двапут бољи! Није више ни националиста ко што некад беше. Узалуд Срби из Босне и Херцеговине упорно верују да су Срби. За нашег председника они су Босанци. Као што су Босанци и они Бошњаци, раније М(м)услимани, као што су Хрвати из исте те Босне. Сви они су за председника из Шумадије Босанци. И мирна Босна!

Кад ми водећа српска тројка пренапрегне живце, а ни највећи српски финансијски маг са свим својим финансијским вратоломијама и надалеко и нашироко успешним потезима нимало не олакша расположење, падам у депресију. Све и да нећу морам да пратим светске догађаје. Ту је већ боља ситуација. У свету нема шарлатана, лицемера, лажова. Свет, макар онај коме тежимо, читај Европа и Америка приде, својски ради на демократизацији остатка планете, на увођењу „западних“ вредности, једном речју да уведу цивилизацију. Онако како је они виде и доживљавају. И ту нема пардона. Циљ оправдава средство и свако средство је дозвољено да би се свет цивилизовао и уредио. Пошто је видимо Ирак сређен, Либија, Египат, Тунис, Авганистан на најбољем путу да постане узорна демократија, о Балкану не треба трошити речи, а ја као Србин поносан сам да смо добили прозападно руководство, остаје још једино Сирија. Само Башар ел Асад поставља клипове у развој светске демократије. И мора да нестане с лица земље. „Побуњеници“ из целог света боре се против Асадовог режима. Има ту међу побуњеницима и мирних „Санџаклија“, муџахедина из Босне, љубитеља демократије из Албаније и Косова! Колико је добровољаца из Србије у рату у Сирији, нико не зна. Понајмање српска полиција. Премијер и министар полиције у истој особи није ни дужан да зна шта му чине грађани, за кога ратују, шта делају по свету. Приоритет је довођење инвеститора. Данас Бил Гејтс и вероватно исто онако успешно колико јуче Карлос Слим из Мексика!

Иначе, када је увођење демократије у питању, ту се сложе и рогови у врећи. Само по тој ствари наступиће заједно Америка, Европа, Израел, муџахедини, Турска, страни плаћеници. Зачуђују нови и све оригиналнији начини борбе против омражених назадњака. У ратовима у екс Југославији, поготову на просторима на којима су обитавали Срби, нормално је било бомбардовање становништва осиромашеним уранијом, гажење цивила тенковима, убиства, протеривање с вековних огњишта, све до играња фудбала српским главама. На Косову је постигнут напредак касапљењем живих људи и узимањем унутрашњих органа за потребе богатих, а болесних клијената. Међутим, у Сирији је усавршен најновији метод борбе, који ће будућим генерацијама служити као светао пример. Неки мало познати „свети ратник“ појео је срце убијеног сиријског војника. Све то пред камерама (каквим-таквим)  измезио је још топло срце омраженог супарника,  у сласт, а снимак је завршио на интернету. На заједничку радост и у славу борбе против недемократских и ретроградних снага. Надам се да ће се име мени непознатог јунака славити у целом слободарском свету и да ће авангардни борац бити награђен бар једном Нобеловом наградом за мир. Овако нешто, чак и када су западне вредности у питању, ипак још није забележено!

Миодраг Тасић