Алексиначке вести - новости Алексинац
Претрага
cirilica | latinica

Први телеграм у Србији послат из Алексинца

rss

24.12.2015. Никола Марковић, Јужне вести

Нема међу алексиначким живљем оних који памте прву пошту у граду, али то их не спречава да с поносом говоре о томе да је први српски телеграм послат за Београд пре 160 година управо из њиховог града.

Особље ПТ станице у Алексинцу из 1908. године: извор: ПТТ музеј

Само једанаест година након прве успостављене телеграфске везе на релацији Балтимор – Вашингтон у Србији се разматрала опција којом би се унапредла привредна делатност.

Увођење транзитних такси било је неминовно јер се Србија налазила на значајном раскршћу између Запада и Истока.

Ићи у корак са временом било је оно што се од наше земље очекивало. Зато је 1854. године Миливоје Петровић – Блазнавац из Беча донео прве телеграфске апарате и са инжењером Еразмусом Кломинеком започео спровођење прогресивних идеја.

Овако је изгледала прва телеграфска линија у Србији

Београд је најпре успоставио везу са Земуном који се налазио у саставу Аустроугарске, а потом се повезао са свим телеграфским станицама ка југу. Последња, али никако најмање значајна, била је алексиначка телеграфска станица. О томе сведочи чланак из трећег броја “Србских новина“ из јануара 1855. године.

При подизању телеграфске линије у отечеству нашем до сада је најбржи напредак учињен у окружју алексиначком. До 23. Декембра пр.г. тамо је у свој дужини окружија подигнуто 814 стубова, при свему томе што је нужни материјал који се одавде за исто окружје слао, тамо најдоцније примљен био - пише у “Србским новинама“.

Време димних сигнала и неуморних татара и суруџија који су пошиљке преносили на коњима постајала је далека прошлост. У Србији се ближило време које ће покренути лавину промена. У некадашњи “карантин“ смештен тик поред данашње чувене алексиначке “Брђанке“ уселио се први телеграф. Зграда које је тада служила да се у њој изолују азијски мигранти оболели од куге, преко ноћи је постала централна зграда за пренос шифрованих пошиљки.
"Београде, Алексинац на вези"

"Србске новине" писале о првом телеграму; Извор: пттмузеј.рс

Из броја 34. “Србских новина“ дознаје се да су први школовани телеграфисти у Србији између осталих били и Антоније Јовановић и Ђорђе Деспотовић који су одмах потом ангажовани у алексиначкој телеграфској штацији. Крајем марта је широм целе земље све било спремно за тестирање новог начина преношења порука. Метод који је установио Семјуел Морзе добијао је шансу да се представи и на Балкану. Морзеов апарат могао је да пренесе од 80 до 120 знакова у минуту.

Телеграфска штација Београд примила је први долазни телеграм из најјужније станице 11. Априла 1855. у 8 сати и 30 минута. Двадесетак минута раније, у Алексинцу је предата порука од тридесет речи. За исправност преписа побринуо се Лазар Облучаревић. То је био почетак нове епохе која је у потпуности променила слику комуникације међу људима на Балкану.

И док је стари Алексинац мирно живео, по својим скромним домовима, трговао по својим ћепеницима, пио добро суповачко вино, јахао бесне коње и сањао да ли ће да победи српска тробојка на бедемима Ниша, није ни слутио да се над његовом скромном вароши, преко телеграфских жица, туку интереси целог света и спроводе дипломатске интриге, које су често мењале европску и азијску карту - говорио је осамдесетак година касније о првим телеграмима, телеграфиста Миливоје Прендић на предавању у препуној сали хотела “Круна“.

Прва телеграфска депеша; Извор: ПТТ

У мисији ширења културе

Први алексиначки телеграфисти били су образовани људи који су се залагали и за културни напредак у граду.

О томе сведочи чињеница да су управо телеграфисти основали прво певачко друштво, а хоровођа је био Јаков Крчединац. И није само певачко друштво чинило да се култура у граду подигне на виши ниво. Телеграфисти су организовали прве балове, али и позориште које је било смештено у Христодулову магазу.

Стубови позоришта су, према сведочењу Прендића, били Крчединац, Јова Трифуновић и Јова Адамовић чије је образовање одскакало од осталих чиновника. На репертоару су били класици, али и понеки комад из савременог српског позоришта, попут Стеријиних комедија.

И у рату на висини задатка

Алексиначки телеграф је након ослобођења Ниша постао још једна од успутних станица између крајњег севера и југа државе.

На оваквом телеграфу су слате прве поруке; фото: ПТТ музеј

Ниш је у многоме попримио некадашње задатке Алекинца. Ипак, не може се заборавити војно–стратешки положај који је Алексинац имао у току Првог и Другог балканског рата. Све војне операције, наредбе и извештаји о успеху слале су се телеграфским саобраћајем баш преко Алексинца. У време пре ослобођења Ниша, тајне депеше су алексиначки трговци преносили прерушавајући се у кројаче и трговце. За време ратова ниједан телеграм није стизао у Ниш без претходног верификовања у Алексинцу, као потпуно слободном граду.

Средином априла ове године у Завичајном музеј Алексинац одржана је изложба “160 година од увођења телеграфског саобраћаја у Србији” која је презентовала део сталне поставке ПТТ музеја Србије. Том приликом Алексинчани су се подсетили и првих жена у професији телеграфиста. Јулка Драгојевић била је примљена у службу око 1885. године, а након Милице Костић, све се више припадница лепшег пола бавило овим послом.

Ови текстови су део пројекта “Алексинац у срцу природе” који је финансиран из јавних средстава Општине Алексинац, а има за циљ да у складу са Законом о јавном информисању допринесе већој видљивости Алексинца и ширем информисању јавности о овом крају.

 


# Београд саобраћај пошта позориште изложба Миливоје Прендић телеграф комуникације
@


 



Будите обавештени

Дозвољавам да ми овај портал доставља обавештења о најновијим вестима